Не слутећи ништа пролазећи поред џекпот аутомата у предворју хотела у ком смо одсели, онако безлазлено убацимо новчић у аутомат и повучемо ручицу... кад оно ни мање ни више џекпот! И тако то крене... Онда оде жена, деца нас забораве, прода се чамац, викендица, стан и крену озбиљни коцкарски дугови, не би ли се, јелте, из истих извукли. Живот тако пропадне и не слутећи да је то све била само почетничка срећа.