Pospremanje Epilog
Hm...pospremanje dakle kao sto smo utvrdili je uvek nametnuto necim sekundarnim. Uglavnom to radimo zato smo osecamo duznost(izazivaju nam osecaj inferiornosti ucak i u odnosu na stoku ako li slucajno ne ostavimo sve case na mesto ili prekinemo divno druzenje tempera i osusenog lisca, jer smo lisce slikali temperama, pa smo ih posle ostavili da se druze u cosku) prema nekome, npr majci ili picajzlicnom prijatelju, nikad dobrovoljno i nikad sa zadovoljstvom. i to treba radliti po principu Sizifovog kamena(radis da bi radio). Kao sto rece moj picajzlicni prijatelj "vama prasina ima prasinu". Ja mislim da to treba tako. Jer prasina uvek pada i ako je brisem brisacu je "vavek".
Dobro, moze kad kad obrisati nesto tamo gde frka. Ponekad pokupiti kutije cigareta. Pobrisati pod. Po zelji dakle, ali bas-bas ponekad.
E sad...Meni se desilo da sam pustila stvari da naprve party, pa ih je bilo bas svuda okolo pa zastrasena prijateljevom posetom, potrpah ih u ormar. Sada ormar, majke mi moje, rezi na mene. Kad god ga zatvorim. A niti ga otvaram cesto niti ga otvaram skroz.
Komentari
Odmah da si očistila tastaturu! Kada vidiš šta se sve krije u tastaturi između tipki, reći ćeš: Oh I'm zabezeknuta!
A ne, ne..Moja tastatura se hrani pepelom i okretanje moje tastature neopacke bi bilo ekvilalentno zabijanju dva prsta u zdrelo osobe koja se sad vratila sa slave i time joj izbaciti sve sto je pojela na ceremoniji. I ostaviti je da gleda sve delikatese koji plivaju po njenoj rodjenoj zeludacnoj kiselini. Ja nisam takav covek. Niti cu biti.
Већ рекох да ми се поспремање свидело и додаћу да је пицајзличин пријатељ опис једне мени веома драге и блиске особе.
Наглашавам да су све три дефиниције мелем за моју душу. Доле двадесетчетворочасовно држање крпе у руци!
