Pocinje oko trinaeste godine ponekim pojavljivanjem u parku sa drugaricama i nestajanjem tu negde oko prvog mraka, pola sata gore-dole...Vise oseca nego sto zna, da tu ima nesto vise od zivota. Dve dine izgore kao dve cigarete, planeta se koji put zavrti i eto je opet , ovaj put sa petnaest i upitnicima boje vatre u ocima. Vec je tu, gotova za prve prave izlaske. Odomacila se u, vise ne tako novoj, nocnoj dimenziji grada. I momci je vec salecu kao lesinari. Vecinom iz njene generacije, mada upadne i poneki stariji, a starijih se boji.
Padaju prvi poljupci i prve kisne ljubavi. Shvata da je zele. Oseca se kao kraljica i prezrivo gleda prolaznike, ptice i dan. Dunav ponese dva il' tri mora i, dok se vratimo na pricu, naziremo je preko cigarete u mraku. Pojavljuje se zajedno sa njim, kao svaki posten notorni veteran. Vise se ne boji starijih. Ako je pitas, sa rutinski zavodnickim osmehom reci ce ti da ih koristi za razonodu, za utuk dosade, za dizanje samopouzdanja, za sta sve ne. Reci ce da obozava svoj zivot. Nece pominjati razocaranja. Nekoliko dobrih snegova i zega, kao skok do dvadesete. Drugi grad. Fakultet. Njen svet je kao najpodmazaniji mehanizam. Svako vece je njeno i svaka ulica je avantura. Alkohol gasi dalja pitanja. Ne zeli dalje od ovoga. Neka bude ovako. Medjutim, vreme se odliva kao dvolitra prosuta u pijanstvu. Dvadeset peta se rapidno priblizava, a ona broji neuspehe. Okvirno, jer se tacno ne seca. Vratila se u rodni grad i radi kao konobarica. Entuzijazam joj bledi, a ona tako zeli da ga vrati. Dolaze nove prilike - jedan, drugi, treci...I svaki deluje kao da je bas on karta u jednm pravcu iz ovog opadanja i ona im se svima predaje. Predaje se i tone. Ma, nece ovo potrajati. Ne moze, ne sme da potraje. Eh, pa nije ona ta koja gubi. Ili jeste? Trideseta. Jos uvek je na istom poslu, u kafani od sedam kvadrata na zelznickoj stanici i mladosti je ostalo toliko da se skupi na dlan, kao sitnis od kusura. Vise ne broji neuspehe. Zabrojala se oko proslog leta. Namerno. Vodkom.
Trideset peta. Sve je manje potencijalnih princeva. Nailazi jedan, za malo ispod proseka i tu se tocak zaustavlja. Vise ne sme da rizikuje. Ubrzo, pocinju zlostavljanja, odustajanja, bezanja, vracanja i pomirenja. U krug. Tim redom. I jedna kap, kako to vec biva, pretekne. Tu negde oko prvog mraka istricace iz kuce sva u modricama, za poslednji novac sakuljen po dzepovima kupice litar vodke, srucice ga onako vodeno uz sedative i stati na rub mosta. Kombinacija ce joj spustiti mrak na oci, prvi i poslednji, i, za nju , vise nece svanuti.
A, dok bude obeznanjena hrlila u ponor, gomila pijanih klinaca ispod mosta ce joj se smejati. I ne, nece izvuci pouku.