Pola sedam je , rana zora, ni sunce jos nije svanulo, a napolju -17C, u glavi si dva minuta ranije prelomio onu Sekspirovsku: " da li da ustanem, ili da odustanem", naravno, ustao si, zuris na fakultet, maler, a kasnis, kao i uvek, sneg je zavejao, naravno, taxi dobiti je nemoguca misija #4, na kraju, dobio si ga, na momenat si srecan, izlazis napolje, otoplilo je, sad je -16C, a taxi... pa kasni, ipak face na zurku dolaze poslednje, napokon stize, ne vidis prst pred okom, i taman kad pomislis da sedas u zagrejan i udoban auto, i time odlazes agoniju bar na jos 10 minuta, desava se suprotno... Sedas Taksisti u krilo, direkt, bez pardona, jer je on hipik, i hteo je ili da bude jedini u gradu pa da bude baja, ili je na taj nacin ustedeo 50 evra pri kupovini, ili je jednostavno nastran, kako god, i ono sto je trebalo da bude 10 minuta relaksacije u momentu se pretvara na beskrajnu voznju u tisini nelagodnosti, blama, i sramote, i jos mu ostavljate toliki baksis, da ne bi morali da ga pogledate u oci dok primate kusur, da se osecate kao da ste platili ne uslugu za voznju, nego za nesto vise...