Још једна превара државе масовних размера, која функционише на следећи начин: сви знамо да су све велике фирме биле државне. Онда је држава решила да на њима добро заради. И брзо. Док су још на власти. Да би на брзину зарадили паре, треба те фирме и фабрике продати. А да би неко хтео да их купи, треба да буду јефтине. А да би биле јефтине, лепо дозволиш директорима да покраду све из њих, не даш им да склапају послове, па запослени немају шта да раде, а пошто ништа не раде не могу да примају плату и тако осигураш да ће будући власник имати јефтину радну снагу која неће да се буни што ради за мале паре, јер је радила за џабе. Плус ти јадни радници приликом купопродаје не добију никакву лову за акције јер је све то већ сасвим обезвређено...
И кад све то заврше онда лепо продају ту фирму којој, наравно, после крене посао...
Само ми није јасно да ли смо ми стварно толико неспособни да не можемо да зарадимо кроз ту фирму/фабрику већ је продајемо да би други зарадили?

И да, богате се и једни и други. И држава и купац. А ми да се у'ватимо за уши и играмо...

Ono sto u Srbiji uspesno sprovode Ali Baba i cetrdeset tajkuna

Proces ubjeđivanja stidnih gostiju da pojedu nešto uz piće.

Marketinški dio procesa prelaska zajedničkih materijalnih dobara koje su date na uvid i slobodno korišćenje svima u ruke samo jednog čovjeka.

Nacin privatizacije u nasoj drzavi:
ja tebi - ti meni - tvoj procenat moj procenat sve je uredu.

Muvanje devojke koja je već u vezi u nadi da ćeš je smuvati.

Прелазак студента са буџета на самофинансирање.

Privatizacija je preuzimanje javnog dobra, a sam pojam krađa se definiše kad se neopravdano nešto uzima od privatnog lica...

Još jedan sinonim reči "neuspešno".

Korišćenje dobara stečenih od širih narodnih masa u cilju ličnih interesa.

Pojava u društvu kad se kontroverzni biznismen privati za tuđe.