Уочавамо разлике између доброг и лошег и лошега се одричемо да би остали што бољи људи. Али ко то прописује, ко то зна, ко може да гарантује да су његова убеђења исправна? Зашто црно увек остаје црно, а бело декларишемо као бело? Па зар то није прописао човек као што сте Ви или ја? Постоји ли шанса да је он можда погрешио?

А и да је погрешио, кога је брига, црно ће остати црно, бело ће бити бело, а ми ћемо веровати да је тако.

Живимо у систему вредности где је најисплативије бити пијун, шаховска фигура, чекаш да са тобом ураде шта им се прохте. Испред телевизора им служимо за сервирање ''истине'', као и ве-це шоља за друге потребе.

Та ''истина'' нам је постала драга, ''истина'' коју не морамо ни проверавати, сигурно је истина, до ње су дошли ''паметнији''. Ја сам само пијун...И ви сте... Седимо, гутамо ''истине'', њима се водимо, оне су добре. Шта ће нам промене, када живимо у оваквом благостању? А и зашто би нас занимало да ли је истина или лаж?

А онда вам се догоди исто што и мени. Пронашао сам ум свој, којег сам се давно одрекао зарад ''истине''. Искључио телевизор, бацио новине, угасио медијске, интернет, портале. Видео све жртве њихових ''истина'', видео све њихове хараче, видео како сиромашнима од уста узимају, видео како богаљу краду штаку. Али не мари, све је то зарад ''правде'' у свету.

Можемо да променимо. Да ''истину'' претворимо у истину, да ''правду'' претворимо у правду. Повежимо се! Па ћемо поделити залихе вредности правих.