Један од најчешће чутих израза након партије малог фудбала, или једнако напорне физичке активности, током нашег детиљства. Будући да поменута активност тешко дехидрира дечурлију која у њој учествује, нешто је морало бити предузето. То "нешто" је најчешће било у облику клинца који је, по ко зна који пут, испушио да директно учествује у величанственом приказу фискултуре својих другова, те физички недостатак компензује улогом водоноше. Након што се исти појави у видокругу, најперцептивније (или, понекад, најкорпулентније) дете узвикује гласно "прва жећ!", тиме дајући себи привилегију да први се први хидрира слатким соком победе. Ово нејчешће ремети рука другопласираног која вечито стоји тик уз флашу, која бива испијена, тиме набијајући непријатан притисак победнику.

Ko ovo prvi kaže, time stiče pravo na prvi cug iz boce voše koju je neko otišao da natoči na pauzi neobaveznih dvorišnih / livadskih fudbalskih tekmi. Dok se za vreme pauze prepričavaju finiji detalji poslednjeg meča, valja se dosetiti, pa biti prvi koji položi pravo na Prvu žeđ. Ovo je važno ne samo da biste osigurali svoj opstanak uprkos dehidraciji, nego i zbog količine žvala koje se nahvataju na grliću dok se 10+ likova ne izređaju na boci.

ко каже ову магичну реч добија право* да први пије сок који је купљен од заједничких пара(сви се утале)...Обично после фудбала...или баскета...

*напомена-успева само у друштву млађих од 12 година!

Glavno pravilo u životu svakoga klinca.

Ovo izgovara najinteligentniji u društvu. Zašto bi on pio tuđu pljuvačku kad svi drugi mogu njegovu.

Poklič kojim mladunče čoveka ostvaruje pravo prvenstva na pojilu nakon fudbala, kocke ili neke druge igre koja izaziva pojačanu žeđ.

Ovu rečenicu su smislili debeli ljudi,jer posle neke fizičke aktivnosti nikada nisu mogli prvi stići do neke vrste tečnosti,koja se nalazila u ograničenim kolčinama,pa kao garant zadihani iz pozadine dovikuju "prva žeđ"!