Ruina koja je sagradjena prije jedno 40 godina da bi radnici na gradnji socijalnih stanova imali gde da spavaju, koja samo sto se nije srusila, ali zivot u njoj buja. Ne daj boze da je zaostala u vasem komsiluku. Tu ces naci par lokalnih alhosa, brdo socijale i celu jednu cergu. Uvek je veselo, neko se potukao, nekog izbockali nozem, potukle se dve ciganke oko zajednickog klozeta...
Panduri su ovde redovni gosti, vec ih toliko poznajes, da ih posle intervecije u doticnom objektu zoves na kafu da ljudi malo smire zivce... nije ni njima bas lako.
Onda jednog dana dodju i sruse baraku. Veselje u celoj ulici, pece se prase, toci se rakija, caste se radnici na rusenju. Napokon mir i tisina...
I onda posle nekog vremena shvatis da ti fali taj ludi komsiluk i da nista nije kao prije...