Petak uveče, diskoteka. Svi sede i piju. Ti cugaš rakiju.

Nakon 2 ispijene čašice, kreće tebi nepoznata pesma. Ortaci te zovu da pevaš sa njima. Odbijaš ih, jer ne znaš tekst pesme. Ne slušaš narodnjake.

Nakon 4 ispijene čašice, kreće tebi od nekud poznata pesma. Ortaci te zovu da pevaš sa njima. Stidljivo prihvataš i pevušiš refren pesme: 'Trezan, a za sebe ne znam...'

Nakon 6 ispijenih čašica, kreće pesma koju si u 2-3 navrata čuo, ali se ne sećaš gde. Ortaci te opet zovu da pevaš sa njima. Radosno im se pridružuješ. Reči same izviru: 'Digni me pao sam, što imam dao sam, drugi su moju popili sreću, kani Bože meni žednom!!!'

Nakon 8 ispijenih čašica kreće pesma koju si čuo par puta, ortaci te zovu da pevaš sa njima. Ti si već uz njih i dereš se na sav glas: 'Možda sam i narcis, možda nosim natpis, da sam savršena žena. Ego mi proradi i sve ja o'ladim, za svako muško ja sam tabu tema!!!' Ortaci te čudno gledaju, a ti se pitaš kada si naučio napamet ovu pesmu.

S nogu ispijaš 9. i 10. čašicu i jedva čekaš sledeću pesmu. Kreće teški folk. Ortaci su seli jer ne znaju tekst pesme. Ti ne haješ već pevaš na sav glas: 'Radjaj sinove, idi drugome, samo pusti me na miru! Neću umreti, još ću voleti makar negde u Sibiru!!!!!!!'

Ispijaš 11. i 12. čašicu. Mrak.