Sjajan izgovor za prokrastrinaciju.

Pojava da vam se vid toliko izoštri, pa vidite i dlaku u jajetu.

Efikasan način da se spusti velepoznati timaritelj gliste čija seksualna iskustva nisu doprla dalje od domena virtuelne XXX industrije i apeluje mu se da je krajnje vreme da Desanki isplati beneficije.

Vreme kada moraš da zapneš da ne bi pao.

Može da učini da tvoja devojka vrišti glasnije nego što ti to možeš.

Neizostavni deo svakog srpskog domaćinstva 90ih.

Ljubav na daljinu, ona voajerska, bez fizičkog kontakta.

Umro sam noćas. Nisam ni slutio smrt, niti su mi rekli da sam bolestan. Lekari ponekad baš umeju da budu nemarni, eh... I tako ja ugledam sebe kako se u gluvo doba kroz širok snop svelosti uzdižem ka nebu. Trans ekspres za nebesa. Za samo par trenutaka nađoh se u raju (čovek bi pomislio da je oduvek bio tu, na dohvat ruke). Na ulazu prođoh kroz detektor greha i kako nije zapištao zvukom jačim od 53Hz, ubrzo se nađoh na oblaku koji su mi dodelili kao trajno prebivalište. Bilo je udobno. Palo mi je na pamet tada šta se dešava oko mog tela dole, na Zemlji. Verovatno stari nisu još izvalili da sam se naoružao za večna lovišta. Ali, ovde gore mi ta činjenica nimalo ne smeta, jer kroz etar kao da kruži neki mir, spokoj koji se u gasovitom stanju uvlači kroz nozdrve. Uglavnom, ispalo je da su upravitelji nebeski predvideli moj osećaj dužnosti da svoje bližnje obavestim o nedaćama koje su me zadesile i izvestiše me da imam pravo na jedan SMS. Bio sam zaprepašten. Zar i carstvo nebesko puca od tehnologije? No, bolje išta, nego ništa, pomislih, ali mi na pamet pade još bolja ideja. Setih se mog vukajlisanja za života, te zatražih dozvolu da, umesto SMS-a, bacim poslednju defku na Vuki, kako bih šire narodne mase obavestio o putevima božjim na koje me ruka sudbe poterala. Blag osmeh im je prešao preko lica. Verovatno se i oni lože na ove vaše fore. Dobih dozvolu i eto, sada vam pričam šta mi se desilo, poslednja priča koju ću ikada ispričati.

Ćelav čovek.

Srbi koji na engleskom pevaju irsku muziku i nose škotske dresove.

Stilska figura, podvrsta metoninije, u kojoj se:
1) celina zamenjuje jednim njenim delom
2) množina zamenjuje jedninom.

Fetiš mentalno poremećenih osoba.

Zaplet u 90% američkih horor filmova.

Domaća verzija engleskog 'we created a monster'. Koristi se u situaciji kada ti i ekipa sretnete lika koji se pre par nedelja prvi put napio i to sa vama i na vaše insistiranje, kako leži odvaljen u kanalu.

Rečenica koju izgovorimo neposredno pre nego što nas neko shvati pogrešno.

Spravica koja nas od malih nogu uči da ćemo otići gore jedino ako nego drugi ode dole.

Dete nacionaliste i sujete.

Pođimo od pretpostavke da je u današnje vreme (a možda i oduvek) skepsa, kao osnovna smernica toku naših misli, mnogo korisnija od dogme. Uzmimo, zatim, u obzir laži koje nam se serviraju svakodnevno, krenuvši od sitnih i prostih duša, malih ljudi kojima je jedini cilj da zajebu, pa se u svoj toj njihovoj moralnoj neodređenosti ne može zaključiti čak ni da su zli, preko lokalnih tračeva uz kafu po principu 'šta smisliš - to lupiš, nema veze ko će najebati', pa sve do javnog servisa za (proizvoljno) informisanje, medijske vangle za taloženje šlajma. Zaključujemo da medalja više nema dve, nego 3+ broj strana, pa se ne može sa sigurnošću znati da li je istinitost jedne tvrdnje dokazana samo zato što je dokazana lažnost druge, jer postoje i treća, četvrta, peta... Istinu ne gaji niko, jer je istina dosadna, ona nema sposobnost da se širi i putuje kao što to znaju trač ili laž, pa mu ona dođe kao neki hendikepirani rođak kome se rodbina licemerno smeška iz čiste pristojnosti, dok gleda da ga izbegava u svakoj prilici. Ljudima se, preko TV-a, novina i interneta serviraju činjenice sumnjivog kvaliteta, pa ko hoće, neka navali, laž se lako vari, a ko neće - ostaće gladan čekajući da se istina posluži. Jer, lakše je živeti u zabludi nego dovesti u pitanje sve u šta se verovalo, uzdrmati ceo sistem 'vrednosti', isključiti TV i uključiti mozak i dezinfikovati teledirigovanu svest. Laži i obmane su svuda oko nas, a istina...istina je negde tamo.

Kulturno modifikovani stihovi Borisa Novkovića kao aluzija na sve veći značaj automobilske industrije u ljubavnim odnosima današnje omladine.

Metalci i reperi u rečniku prosečne Babe.