Recimo
Значи, кад изговоримо рецимо мислимо: Одокативно се слажем, најчешће преко курца, са продекламованим саопштењем. У свакодневној конверзацији буквално значење било би, рецимо, нешто типа: добро је, само у знатно блажој варијанти.
Лепо време. Могли би мало да изађемо са гајбе.
-Рецимо да би могли
Recimo
Када је на постављено питање по ко зна који пут, зарад сигурности одговор избегнут. Када ниједна молитва питаног није услишена и питање је постављено опет. Опет. И опет...следи врхунац коинспиративности или нешто попут... Попут чега? Ало, попут чега?! Попут рецимо - псеудонима.
- Изволите господине?
- Ја бих да Вам...како се то каже...јаооо?
- Представим?
- Е, брево! Представим нов уређај!
- Нисам заинтересован.
- Тренутак господине.
- Аман ко си ти и шта хоћеш, досадно?! Усред сам кувања!
...Господин који је покушао да представи нешто, очигледно ни сам не зна шта, полако се увукао и до краја ходника власникове куће...
- Ама шта ти радиш у мојој кући?! У црном мантилу?!
- Оувааај.
- Сад би' те упуц'о да смо у Америци!
- Какве везе сад има Америка? Вратимо се на тему...
- Ко си бре ти?!
...У овом тренутку дотични хвата за врат непознатог и притиска га уз зид, који обливен знојем, црвен у ушима покушава лакано да се одупре, али му не успева...
- Рецимо да сам ја господин Вокер.
- Какво је сад па то име?! Марш из моје куће!