Генарација у коју се могу сврстати све младе даме које не поседују личну карту, а то их опет не спречава да избацују сисе, севају батацима и на још различитих начина се анагажују не би ли својим младим сирљивим пичићима купиле допуну.

Често игнорисане од стране репрезентативног дела дволичне природе моралиста, хришћана и сличних нелорда, припаднице дведесет педо генерације своје фрустрације лече тако што вас после једног и по пива стисну за курац преко трофртаљки из арми шопа. Једно је сигурно, по јединим важећим законима, а то су закони природе, све што штрца мецу је јебено ЛЕ-ГА-ЛНО.

Нешто загарантвано. Од сигурице сигурица. На скали се се протеже много изнад тврдње бивших ученика техничких школа, ових што су после средње уписали Балканбет, да Шефилд Вендзли долази из икса против Блекпула, па чак се да снажније потврдити и од најаве о поскупљењу струје за десет посто у режимским новинама, објављене без слике одмах након петнест страна о паљењу граничног прелаза Јариње, и две стране о промоцији албума Тијане Дапчевић.

Да ћеш одваљен као леш уживати у ирској музици начињеној у Србији, у то нема баш никакве сумње, као ни у изјаву смежуране, маторе профанке која је у својој дугој просветитељској каријери, цртала диоде од Тесле и Кончара преко централне Србије, све до Прохора Пчињског, да ће да обори пола разреда из електронике два. Њена је душа осакаћена од стране бившег мужа, кондензатора, транзистора и незаинтересованих младих људи који време на њеним часовима проводе слушајући Слејер. Тако да, уколико те она погледа тим закрвављеним очима, у време када Аца трипује Даблин на Ушћу, ти ћеш се дивити начину функционисања катодне цеви.

Савремени правац у стругању коњске длаке, у оквиру којега се практикује величање Милоша и Лазара, заједно са свима онима који су се у неком периоду српске историје истакли тако што су некога рокнули, много заболи, или ослободили нешто од нечега. Потпуно занемарујући хронологију, од Немање до Новака, па назад на Чичу, јер је гуслар био фациниран Нолановим "Мементом", или му је што је много вероватније, толико пуцао да слаже по реду.

Јунаци су разнолики, да се испоштује традиција убаци се нека бицури из црногорског кречњачког крша која је својом лепотом засенила целу Сињајевину, покојни Цецин муж и Љупко Петровић.

Последње питање које пролеће кроз главу пре него што очима прешалташ на следећу. Погурано врелим летњима данима при којима је машта потпуно сувишна и непотребна ствар. Све фино сервирано, ту на пљувомет. Прозирни кинески гајтани за сисодржаче (уколико их уопште и носе), притискају ознојена, младежима украшена леђа, сисе које само што те не погледају брадавицама, свеже обријане ноге о које се одбија жарка сунчева светлост, са тих нежних, крхих, жељених тела одише мирис кокоса, бора и читавог "Браво" мултивитамина. Стопала спакована у платнене сандале, фут фетиш, фак јеа.

Посматраш, бесан си на себе што у таквим моментима не фантазираш, јер заправо и нема потребе да фантазираш, па себи поставиш једино питање на које не знаш одговор.