srpska antiteza
Još jedna divna stilska figura našeg divnog srpskog jezika, koji ne bio to što jeste da nije komplikovan preko svake mere.
Avaj, stilska figura o kojoj je reč za razliku od slovenske antiteze, nakon pitanja preskače negativan i pozitivan odgovor i automatski daje konstataciju (pa i destinaciju)pa čak i epilog radnje koja će se zbiti u budućnosti (možda).
Jedan slikovitijih od primera:
Gde ćeš u pičku materinu?
jesi li dobro?
Pitanje propraćeno odjekujućim komentarom "ne izgledaš mi baš najbolje", savršen je način da vam neko pokvari dan... naročito ako se osećate odlično. Ista stvar kao i kod pijanstva, što se više trtite da dokažete suprotno to gore po vas...
proleće, šetam knezom, sluške na glavi, nigde oblačka, divan dan, razmišljam gde da se zabodem dok se ne nađem s društvom. Nailazi kolega, sav nasmejan
ja: ćao, šta ima? (kezim se)
on: evo ništa, jesi dobro?
ja: zašto (pa pogled levo-desno), baš mi je super
on: nešto mi ne izgledaš najbolje
ja: kako pobogu? (ogledam se)
on: pa ne znam, stvarno, jesi dobro?
ja: (već pizdim) alo čoveče, nije mi ništa, aaaa jebote, dobro sam
on: ok, ništa onda, 'dimo se, biće bolje, ćao
ja: ćao.. u vražju mater
Zabole me glava, a i naoblačilo se.... eh, živote
Ivica Dačić
Deminutiv od "Slobodan Milošević", bucko koji vešto barata svojim (ruskim) jezikom igrajuću ulogu šerifa u balkanskom vesternu "Homo postcomunisticus"
velikodusnost
U Srbiji se pod ovim podrazumeva efemerno ludilo jakog intenziteta
Bane Pirke: Vidi gu, neko mi uplatio 50 dinara na kredit!?
Neko iz mase: Ša, zabo ti ćale sedmicu...
makijavelizam
I dok se u nekim, nama udaljenim mitskim zemljama,(poput Švajcarske ili Finske) smatra u najmanju ruku neetičnim, kod nas je to opšteprihvaćena doktrina preživljavanja koja prožima ama baš svaki jebeni aspekt međuljudskih odnosa u nas.