Ponedeljak ujutru,kasniš na posao. Užurbano se spremaš,izlaziš napolje,sedaš u svoj "novi "auto (koji je tek nekoliko nedelja mladji od tebe),koji si prošle nedelje pazario na auto-pijaci, istresavši poslednje evriće, sav srećan jer više ne moraš da se guraš po autobusima. Ključ u bravu, verglaš..... ništa, opet verglaš.....ništa. Tako nekoliko puta,dok ima snage u akumulatoru koji je na izdisaju. Psuješ usput sve živo i mrtvo, pominješ nekoliko svetaca koji ti padnu na pamet. Izlaziš napolje, dižeš uzbunu, svi iz kuće istrčavaju napolje, začudjeni kako neće da upali a koliko do jutros bilo je sve u redu. Počinje guranje tamo amo ali uvek zafali malo. Vreme neumitno prolazi, sve više si nervozan, psovke postaju sve češće i žešće, ali od očekivano odlaska na posao još uvek ništa. Guranje i dalje u toku bez nekog naročitog uspeha. I taman kad si na izmaku živaca i snage od uzaludnog posla, eto ti komšije Radoja niotkuda. Osmotrio je situaciju iz svog dvorišta, video da ne možeš uraditi ništa i eto ga trčećim korakom uzvikuje:
-Sedaj komšo, da pokušamo još jednom pa kako mu bog da!
Nemajući kud, prihvataš, sedaš za volan i u sebi se moliš da je tvojim mukama kraj, a posle će se već iznaći rešenje, samo da kresne, posle je lako. Dok polako postaješ najveći vernik i moliš za pomoć iste one svece koje si nepunih desetak minuta ranije tako sočno psovao,GLE ČUDA!!!! Začuo se rad motora, ujednačen, fin, ko da nikad nije bilo problema sa paljenjem, svećicama, akumulatorom i ko zna čime,sav ozaren zahvaljuješ se Radoju od neba do zemlje, obećavaš brda i doline zbog nesebične pomoći, sve to u letu turirajući mašinu i uzvikujući:"ima boga",polaziš na posao. Odlazeći čuješ reči tog istog Radoja:
-:Ma sve je u redu vidiš da je samo falila jedna konjska snaga!!!"

PERA:"Jeli Mile kako ti i tvoja Mileva u braku? Nešto se slabo vidjaš u poslednje vreme?"
MILE:"Ma onako. šta ti ja znam, uglavnom se slažemo."
PERA:"Kako bre, ja čuo drugačije, a pravo da ti kažem beše mi malo i neprijatno da pitam. Nešto sam načuo skoro da ste se gadno posvadjali?"
MILE:"Pa jel` ti rekoh da se uglavnom slažemo, cas ja složim nju, cas ona složi mene."

Sedite kući sa ženom, gledate tv, kad odjednom zvono na vratima prekida vašu idilu. Ustajete da otvorite uz komentar:
- ko li je sad majku mu?
otvarate vrata, kad tamo Milisav, daljnji rodjak koga niste videli godinama a inace odličan poznavalac dobre kapljice, razvalio osmeh od uva do uva. Pozivate ga unutra , pitate se za zdravlje i tako redom, za to vreme stiže kafa koju je u medjuvremenu skuvala vaša bolja polovina, Milisav počinje da srkuće kafu i šeretski dobacuje:
-rodjo pa ti bar znaš da gologlava kafa ne vredi ničemu.
vi na taj komentar skačete, šatro vičući na ženu:
-Milunka sunce ti poljubim, trči u podrum i natoči nam od ONE RAKIJE!!!!!!!! Znaš iz onog mog bureta!
Što bi za nju automatski trebalo da znači da skokne u drugu sobu i zadrži se tamo izvesno vreme i posle toga se pojavi sa flašom rakije u ruci.

Dolazi muž kuci s posla i s vrata kaže svojoj dragoj:
-Evo doneo sam ti one tablete za glavobolju.
-Ali dragi mene glava uopšte ne boli.
-E TU SAM TE ČEK`O!!!