U nekim krajevima, koristi se kao sleng za kratak poziv, tzv. cimanje, a takođe se može koristiti i u situacijama kada treba da odbacite nekoga na brzaka kolima na određenu lokaciju.
- Ti ne znaš da se javiš nikad, a?
- Znaš kako je, kriza, nema se, ja ti račun slabo dopunjavam. Kome trebam, nek' me zove, a kad je frka, samo trznem.
---
- Dolaziš na žurku?
- Dolazim, al' kontaj da me neće biti dugo.
- Za čije kurve zdravlje?
- Frka mi za prevoz, nemam keš za taksi...
- Ne brigaj ti za to, samo se pojavi i ostani koliko god možeš. Pričaću ja sa Acom, znaš njega kakav je, nije frka, trznuće te i preko grane ako treba.
Svaki čovek, svako biće, u određenom trenutku svog života, doživi nešto loše. Ponekad trauma istim događajem izazvana traje jedan dan, a takav dan posluži kao najbolji dokaz da vreme zaista jeste relativan pojam. Ponekad takvi dani, zaista, traju samo 24 sata, a ponekad umeju i da se oduže, pa kad sve skupite na jednu gomilu, shvatite da su prošla ne samo 24 sata, nego možda čak i 24 dana.
Opet, po nekom nepisanom pravilu (koje, naravno, kao i svako pravilo, ima svoje izuzetke), takve dane teže podnose žene. Pošto su sve različite, a opet, nekako, svaka na svaku liči u nečemu, neke traže utehu u hrani, neke u piću, neke u seksu, a neke, opet, u muzičkim kompilacijama koje su sastavljene od tužnih pesama, čiji su i sami počeci obično u stanju da izazovu bujicu suza, a ponekad i nešto više od toga.
- Zvala sam 754 puta danas, nijednom mi se nije javila na telefon.
- Opet ste se posvađale?
- Što je najgore, nismo.
- Da nije promenila broj?
- Nije, rekla bi mi da jeste, makar bile i ne znam kako posvađane. Bojim se samo...
- Šta?
- Ma...
- Do đavola, reci mi šta je u pitanju!
- Raskinuli su, ali mislim da je ovaj put stvarno kraj. A isto tako mislim i da ona to ne može da podnese.
- Izvini, volim ja nju, ali da je pravila previše sranja, jeste. Niko je na njegovom mestu ne bi toliko trpeo.
- Pa znam, ali...
- Šta? Šta misliš da je?
- Pa u ovakvim momentima, ona ima običaj da se zatvori u mračnu sobu i provede budna celu noć uz depresivnu kompilaciju i vino, slušajući ONE pesme...
- Ne misliš valjda...?
- Negde u ormaru ima sakrivene žilete i gomilu jebenih tableta, a ja nisam još uvek i pored silnog truda uspela da provalim gde to krije...
- Diži dupe i traži ključeve od kola.
Krajnji stepen zagrijanosti neke žene za nekog muškarca.
Dala bi mu odma’ sad odma’, na licu mesta, ma i na sred ceste ako treba! Ma ’ajde što bih ja il’ neka druga, sa strane, al’ njemu bi i časna sestra dala.
- Divi onog malog što se napuc’o, e!
- Gde ga vidiš?
- Eno ga preko puta, stoji sa ortacima. Pogledaj. Farke, fensi košuljica i pogled tipa: „Duvajte ga robovi, ja sam ovde vlasnik!“, mali je pra’'o dobar...
- Prvo stara, on nije mali, ima bar 25.
- Čuj, bar 25. Pa taman.
- Drugo, nije ni sam verovatno, dok je takav, garant ima neku malu uz sebe ili ispod sebe, ako me razumeš. Treće, sve i da nije tako, vidiš da je speren, ode garant nešto da jebe sad.
- NEŠTO?! Jesam li JA za tebe nešto?!
- Nisi, ali, kako kontaš da izvedeš to da ti budeš ta noćas? Vidi šta je raje oko njega jebote!
- Ma zabole me baš za raju sad. Idem i ima da mu kažem: „Gde god da si krenuo, odloži na sat vremena!“
- Lažeš da ćeš to da uradiš?!
- Jašta, šteta da ostane neiskorišten tako dobar. Ma i da ima sidu, nek’ ima me u vidu!
Mogu šta ’oću i kad ’oću, samo kad bi hteo.
A ti? Ti tu ništa ne možeš da promeniš.
Možeš da čupaš kosu, paseš travu, apstiniraš, gladuješ, plačeš, kumiš, moliš - jok. Ne možeš mi ništa.
To je moja volja, moja želja i moja odluka. Mogu u sekundi da te sjebem.
Al’ nije fora u tome... Svaki pravi džek zna da je fora u tome da dokažeš saigraču da možeš, al’ nećeš, jer ti to... Paaa, ne pretstavlja nikakvo zadovoljstvo. Čisto da se zna ko je gazda.
- Majmune. Da ti. Ti, ti, što nosiš plavu košulju. Si svestan šta radiš upravo? Znam, nisi. Evo reći ću ti. Ulaziš pijan, na privatni posed. To je zabranjeno. Kapiraš? Zabranjeno, no no ulazak. Znaš li da mogu da te prebijem sad, na mrtvo ime, da te oladim od batina, a niko mi ništa neće reći za to. Još me možda i počaste, ko zna? Znaš li da mogu da te prijavim, pa da te izbatinaju braća plavci? Da te tužim, pa sve pare da ti uzmem. Možeš sam da biraš šta ću da ti radim, meni je tako svejedno.
- E, nemoj ljubim te. Nemoj. Nemoj leba ti. Je l’ mora bre baš tako?!
- Hah. Gubi mi se iz vidokruga. ’Ajde, nemoj da brojim i sam biram alternenative. Imaš sreće što sam mirne prirode, neko bi te ubio do sada, al’ ja - nisam takav čovek.
---
- Malo te neobično gleda ova konobarica, a?
- Nisam ni primetio. Hihihi, reći ćeš još da se ne muva, je li?
- Njah. Samo ću je značajno pogledati. Nije moj stil da puno pričam, nisam takav čovek.
Stara narodna koja se koristi da se opiše stanje neke osobe, raspoloženje i slično. Otprilike znači da se čovek ne oseća dobro, ne oseća se uopšte, pre da mu nije ni do čega.
Objašnjenje za izraz je to što, kako kažu, star pas, zube nema, a zreli kuruzi tvrdi, a jedno sa drugim - ne ide nikako.
- Tata, pitala bih te nešto, al’ ne znam kakav si danas?
- Ništa me ne pitaj, Boga ti, prođi me se. Sad sam k’o star pas u zrelim kuruzima, eno ti mati, nju pitaj šta god da imaš.
Preterana fizička aktivnost i pokretljivost, da ne kažem hiperaktivnost, a u kombinaciji sa kurčenjem, izgravanjem glavnog i visokim letenjem.
Obično se ne završi dobro, a od dva zla, veće pripadne ptičici koja je htela prerano da poleti iz gnezda.
Korisnički servis: Dečko. Da ti. Ti što me tako belo gledaš. Baš ti. U sivoj trenerci, crnom duksu i skejterkama. Mnogo si bre počeo da krilaš, a tek si hors prob’o. Redovna si mušterija, možeš da dobiješ robu preko reda... Al’ možeš i batine ako ne obustaviš majmunisanje pod mojim prozorima, znaš.
Da se ispoštuje poneka osoba.
Da se izbegne poneka svađa.
Da se uradi, čisto eto, tek tako, da bi se uradilo, iako je potpuno nebitno da li će ili neće biti urađeno. Samo da bi moglo da se kaže da je urađeno. Bez volje, bez želje, bez motiva. S mukom po pola.
- A da ručaš danas? A? Sve sam skuvala još jutros, samo da bi te dočekalo kad dođeš s posla takav, umoran i gladan.
- Pusti me bre ženo, u pizdu materinu, ne mogu ništa.
- ’Ajde ti jedi, da ne prođe običaj, pa onda lupaj glavu šta i kako dalje.
---
- Vidimo li se sutra?
- Ne.
- Možeš li?
- Da.
- Želiš li?
- Ne znam.
- Hoćeš li znati u skorije vreme?
- Možda.
- Čemu ovo prepucavanje među nama?
- Onako. Da ne prođe običaj.
Ili u pojedinim slučajevima (kada je već kasno) „Završio na lipi.“ Prosto rečeno - umro.
Izraz vrlo poznat u Banjoj Luci, a objašnjenje je sljedeće:
Kako je Banja Luka oduvijek bila poznata po zelenilu, između ostalog i po velikom broju lipa koje su širom nje zasađenje, tako se nekako nametnuo običaj, da se smrtovnice lijepe po lipama širom grada, a takođe i u samom dijelu grada u kojem je pokojnik živio, pod uslovom naravno da u istom ima lipa. Ako ne, obavezno se jedna morala naći na nekoj lipi u blizini nekog od sastajališta penzionera, koji se iskupe svako jutro ili poslijepodne, da prokomentarišu dešavanja, na dnevnoj ili sedmičnoj bazi.
- O Simo.
- Ooo komšija Petre! Dugo te nisam vidio, nema te nigdje čovječe, da nema nekih problema možda?
- Nema, no sam imao nekih obaveza. Ženina familija i tako to... Znaš već... Onaj njen brat...
- Da, pričao si mi jedne prilike. Zbilja, kako je? Je l’ se oporavio?
- Ma jok. Završio na lipi...
- U Boga ti... Bješe li sahrana?
- Jeste, nek’ mu je laka zemlja.
- E vala, nek’ je. ’Ajde da odigramo po jednu.
---
1: Ima li nade da se oporavi onaj mali?
2: Koji mali čovječe, ima 35 godina! Čovjek čitav jebote!
3: O kome pričate?
1: ’Ajde ti, šta si planuo, mlad je momak. O Jankoviću, pričaju da je slab, koma valjda, šta li je.
3: A to. Ma jok. Nema ništa od toga, neće taj još dugo.
2: Misliš?
3: Ma jašta. Završiće na lipi.
Termin se u slengu obično koristi da označi pad nekoga/nečega sa velike visine ili da se opiše stanje jedinke nakon konzumacije alkohola.
- Je l’ dolazi Šomi ove godine?
- Bog s tobom, da l’ si normalan, šta pitaš?!
- Što brate?
- Mi juče bili na godišnjici, Šomi se ukinuo prošlo proleće sa devetog sprata dok je malterisao.
- Bog da mu dušu prosti. Ne’a veze, idemo mi i bez njega, nije prvi put da je izd’o bleju.
---
- Matori, nisi svestan šta si propustio sinoć, samo da znaš.
- Niste valjda bez mene...
- Ukinuli smo se brate, ukinuli. Radža je bila TAMAN.
Prosto rečeno, zajebavati nekoga, prcati ga u mozak do te mere, da dođe u takvu situaciju da počne da razmišlja čime prvo da vas udari: da li šakom ili najbližim sitnijim predmetom koji mu padne šaka, bilo je da je u pitanju praistorijski telefon ili najbliža pepeljara.
- Polako bre, de ćeš poš’o?
- Poš’o da beži, pizda jedna! Sad bežiš, a?! Misliš da mene možeš da kajlaš, je li?! E neeećeš, crk’o majci, hirurzi te posle mene sastaviti neće!
Trenutak u kojem oslabljen organizam podleže spoljašnjim uticajima, pokupi razne viruse ili bakterijice sa strane, da se tako duhovito izrazim.
U slengu se ovim opisuje situacija u kojoj najčešće vidiš (a ponekad i čuješ) nešto dobro, pozitivno i lepo, a pritom isto ne možeš da imaš.
- Draga, kakve sam štiklice videla, prosto su neverovatne, ostala sam bez teksta, znaš u onoj radnji, onoj što se nalazi u susednoj ulici od tvoje firme...?
- Da nisu možda one ciklama?
- Te! Baš te! Prosto sam se razbolela kad sam ih ugledala!
---
- Brate, ponedeljak neradan dan! Fudbalica?
- Normalno bracika! Razboleo sam se od sreće kad sam čuo!
Mumificiran, iliti u medicinski zavoj i gips zavijen čovek, koji je ispao vrlo glup ako je mislio da može tek tako da se pokači sa starom bagrom i da mu ništa ne bude.
Na njegovu ekipu nalickanih pederčića, ovi su se samo nasmijali, pa ih po principu „Neki ćete da poginete, a neki ćemo da preživimo“, naučili da se u neke stvari ne ide tek tako, k’o grlom u jagode, a usput su ih i majstorski olešili od batina, tako da se danima posle pričalo, čak i na leto, da bi trebalo da traže neku topliju garderobu ako krenu opet na njih, jer ima da ih o’lade i drugi put, bez problema.
A još im i poručiše da ne javljaju drotovima, jer će ih nakon ferke razvrstavati u dve grupe: jedna će da bude sačinjena od ovih mumificiranih, a druga od ovih što će po njih doći sarkofazi, jer što ono kažu: „Nema tela, nema dela“.
Nemoj u kolo da se ’vataš, ako ne umeš da igraš.
