Perforacija za cepanje žene.

Ili bananica, mali, prenosni, najčešće crveni, koji je mojoj generaciji(rođenoj pre mobilnih), značio veoma puno, i na neki način, predstavljao preteču pomenutim.
Naime, nekada ste bili zavisni od telefonskih govornica, koje ste opet morali nahraniti žetonima, kovanicama, ili, nešto kasnije magnetnim karticama.E, tu stupa bananica na scenu. Opremite je sa dve male metalne štipaljke, i jedino što vam je još potrebno je džepni nožić, kojim skinete izolaciju sa aparata u govornici, ili kabini, prikačite svoj aparat, i pričate do mile volje.
Nakon završenog razgovora, uredno je omotate kablom i stavite u transportni položaj, odnosno džep.

To je rečenica koju ćete izgovoriti negde oko šest ujutru, nakon što ste pozvali isti broj, koji ste tokom noći okrenuli makar pet puta. Ali da pođemo redom.
Sigurno vam se svima desilo da ste nekada bili prinuđeni da celu noć ostanete budni, iz raznoraznih razloga. Spremate ispit, radite kao čuvar, čekate da vam se žena porodi, špijunirate komšiju,...dakle neophodan vam je impuls koji će vam s vremena na vreme vratiti energiju.
Dakle, izaberete neki broj, ali ga obavezno zapišete, jer će vam biti potreban tokom čitave noći i, negde oko jedanaest uveče, pozovete. Ljubazno se izvinite i tražite Dojčila(ovo je veoma važno, jer morate biti zaista kurate sreće, pa da stvarno postoji lik kome su dali takvo ime).Sa druge strane, neko vam kaže da ste pogrešili, pa spustite slušalicu.Posle sat vremena ponovite postupak, stim što ovoga puta možete biti sigurni da će vam pomenuti familiju.Da ne dužim, dakle zovete na svakih sat vremena, tražite Dojčila, i svakoga puta, možete se kladiti u to, čućete sve glasnije,i sve vulgarnije psovke.
Ali na kraju, u šest ujutru, kad pozovete domaćina koji celu noć nije oka sklopio, zbog neke jebene budale(Vas),i kažete mu:
- Alo, ovde Dojčilo, da me nije neko noćas tražio kod vas?, čućete takvu salvu psovki, za koju ste bili sigurni da ne postoji ni u čijem repertoaru.

Za razliku od najobičnijeg dripca, koji nakon što jednom bude odbijen, nikada više neće, istu damu, pitati za snošaj, jedan pravi džentlmen će to uraditi više puta, ostavljajući joj na taj način dovoljno vremena da se predomisli.

Polako i sa razumevanjem.

To su priče za malu decu. Pričaju se i pišu uglavnom u cilju plašenja tih majušnih stvorenja, iz raznoraznih razloga.
Devojčicama se najčešće šalju poruke da će, ako ne slušaju, završiti kao higijeničarke neke neformalne grupe malih kuronja, ili, ako ne daj Bože vole šumsko(misli se na zabranjeno voće), stradaće im neko iz bliže familije , neće biti pozivane na žurke, umreće im majka, pa će se otac oženiti nekim zlim gaborom(k'o da je lud), neće im dati da slave matursko, i slične nebuloze.
Dečacima se još od najranijih dana, nedvosmisleno priča, da nema veće nesreće nego imati brata. Ako ih kojim slučajem imaju dva, bolje odmah jednog da gurnu sa terase, dok nije porastao, jer će kasnije imati grdne muke sa njima. Kada porastu, svađaće se oko kola, stana, vikendice, dedovine, uvaljivaće klipove jedan drugom, uvlačiće se ocu, a međusobno olajavati, najstrašnije.
Po pravilu, najveći kulov je najstariji brat, verovatno zato što je prvi progovorio, pa ima najduži staž.Srednji je potencijalni gej, jer je jebeni emotivac, pa misli na sestru i majku, a najmlađi je obavezno najkurčevitiji, on će im svima doakati, i dugo i srećno živeti sa nekim ženskim izrodom, transformisanom žabom.

To je onaj kurac preko koga se upravlja muškarcem. Žene su gotovo genetski predisponirane da se izuzetno služe njime, jer kako inače objasniti gotovo neverovatne stvari koje je muškarac u stanju da uradi (ono što mu ni u snu ne bi palo na pamet), dok je vođen džojstikom u njenim zlatnim rukama.
Nekada muškarac može i sam ponuditi nekome da se posluži njime,(to ne mora neizostavno biti žena), ako je to u svrhu kvalitetnijeg obavljanja radnih zadataka.

To je kad si sedijo sa nekim likovima iz kraja, a nisi bijo pijan, jer si tek naručio prvi kapućino, a onda si vidijo onaj mali avijon što vuče reklame, pa je konobarica Mira rekla, jebo te ovaj nije normalan vidi kako nisko leti, a ti pogledaš i vidiš stvarno, a on onda zapne onom sajlom i sruši se u Dunav, jebo te, pa posle dođu iz novina i sa televizije i snime te na splavu, i pitaju šta si ti vidijo, a ćale tada vidi da si pijo i pušijo, ali opet te ne smara mnogo jer si bio na TV jebi ga.

To je izraz koji se traži u ukrštenicama, pet slova, "ni toplo ni hladno".

To je kada sa ortacima, nakon celodnevnog pecanja, svratiš na "Šlep", da podeliš utiske, razmeniš iskustva o onim "nemanima" koje su vam se skinule sa udice, po hiljaditi put slušaš priče koje počinju na isti način, ali sa svakim novim pićem vidiš da je zaplet drugačiji, i otvorenih usta čekaš kraj.Grlo ti se suši od znatiželje, pa piješ naiskap, sve dok ti jezik toliko ne zadeblja, da ga jedva valjaš po ustima, a o nekom govoru i ne razmišljaš.
Kao i svakom pijanom skotu, padne ti na pamet da napraviš foru, pa iz kese, ispod stola, krišom vadiš jednu giricu, sa namerom da je ubaciš u gaće nekom od ortaka kad pođe da šora. Pošto si, kao i ostali, samo u šorcu, ne ostaje ti baš neki izbor za sakrivanje ribice, pa se odlučuješ da je strpaš u sopstvene gaće, do pogodnog trenutka za akciju.
Ali, čaša za čašom, boca za bocom, i posle nekog vremena, ni na kraj pameti ti nije podlost koju si smišljao drugom, već se trudiš da naciljaš klonju te da se olakšaš pre nego se desi zapišavanje.
Uđeš u kabinu, muljaš po gaćama pokušavajući da se nekako domogneš vršnjaka, napipaš onu nesretnu ribicu sa iskolačenim očima, gledaš u neverici, ništa ti nije jasno, ali svejedno pustiš mlaz, otreseš uredno giricu, vratiš se ortacima, i glasnije nego što si želeo kažeš:
-Znao sam da mi je mali, i da je sluzav, ali da ima plave oči....???
Otprilike u isto vreme ,kada njihovu nevericu zameni smeh, primetiš da ti se mokraća sliva niz nogu.

Samoproklamovani visoko potentni pastuvi, najčešće konzumenti domaće, zdrave hrane i čistog vazduha, koji "jebu" sve što se pojavi u njihovoj blizini. Toliko su poželjni da se ,naročito tokom letnjih meseci, kada u njihove krajeve dođu ribe "željne" pravog, prirodnog kurca, formiraju liste čekanja, jer dotični "jebači", i pored natprirodnih mogućnosti, ipak imaju samo jednog kiću.
Jedinica mere za uspešnost je sredina iz koje dolazi predmet njihovog hvalisanja. Ukoliko je grad iz koga stiže veći, utoliko je njihov "uspeh" vredniji. Brzina kojom oni "potroše" neko meso, je ravna brzini svetlosti, jer ćete u toku iste večeri čuti od njih devedesetdvojice, da su bambusali istu ribu.
Devojke i žene u te krajeve nikako ne dolaze zbog odmora, rodbine, posla, kulturnih, ili istorijskih znamenitosti, već jedino i isključivo zbog ovih lokalnih "Kazanova".
Zbog dolaženja sve većeg broja žena, prave invazije, koja se u talasima sliva u te sredine, predstavnici lokalnih zajednica se nose ozbiljnom mišlju da se uvedu vize za sve ženske osobe starosti između 13 i 63 godine, bojeći se da se pod najezdom istih ne uništi domicilno stanovništvo, i naruši demografska struktura.

Kada se u nekoj radnji zaletite na odeljenje delikatesa, prema radnici toliko seksipilnoj, da ni evnuha ne bi ostavila ravnodušnim, sa već spremnim odgovorom( koji će joj blago zarumeneti obraze), na pitanje koje ste sigurni da ćete čuti:
-Komšija, jeste li danas raspoloženi za svežu ribu?
A umesto toga čujete maljavog lika(dok nekom masnom krpom briše "Budimsku" kobasicu):
-Da vam opet dam jedan dobar komad mesa?!

To je kada primetiš da počnu da ti se znoje dlanovi, da ti srce ubrzano kuca, da gubiš apetit, neku drhtavicu i leptiriće u stomaku, obraduješ se jer si svestan da nisi star, čim si u stanju da se zaljubiš, a onda shvatiš da ti je proradila štitna žlezda.
Kreneš opušteno sa terapijom, lagano prolaze simptomi, a onda primetiš da ti se sve ređe i ređe diže, da nekako imaš manje malja na rukama i nogama, mada se nisi depilirao, da ti muskulatura slabi, da postaješ, gotovo plačipička, gledaš neke španske serije, vezeš goblene,....i sve tako dok te jednog dana ne nateraju da proveriš hormone, pa vidiš da ti je testosteron pao. Ali zato ti je prolaktin povišen, pa ti sise rastu, pune se mlekom, koje samo što ne procuri. Rešiš da uradiš HCG, pa kada dobiješ rezultat, kolabiraš, jer njegove vrednosti ukazuju na trudnoću.
Znaš da nemaš matericu, ali jebi ga, bojeći se da nije vanmaterična, odeš lepo na ultra zvuk, i tamo vide da nisi gravidan, nego ti je prostata uvećana, a onaj visok HCG, može da ukaže na rak testisa. Tada.....

To je onaj kamen u grudima, ona pesnica kojom ti sećanje svrdla pod rebrima, kada prolazeći pored nekih starih mesta, uzalud pokušavaš da smestiš svoja sećanja u neke nove prostore, u neke nepoznate okvire.
Kada bezuspešno pokušavaš da pronađeš kafane svoje mladosti, onu u kojoj si popio svoje prvo piće, ili onu u kojoj si jednoj devojci kupio prvi cvet, onu gde si, o čelo, polomio prvu čašu, ili onu gde si prvi put, mrtav pijan, uzeo mikrofon od muzike, pevao, plakao, ljubio začuđenog ciganina sa ćemanetom, dok su čaše uz zveket letele u vis, i neki nepoznati čovek, za stolom u uglu, ti držao zdravicu.
To je kada ti "Zora" više ne sviće, kada ne slušaš "Marš na Drinu", kada više za tebe ne postoji ni "Poslednja šansa", kada......kada su oko tebe kladionice, picerije, silikonske doline, šoping molovi i bioskopi sa jedanaest i po mesta....

To je muškarac koji bi, možda, dozvolio ženi da mu opere noge, ali joj ni po koju cenu ne bi dao, da posle toga popije tu vodu.

To je kada se vraćaš sa slave nekog rođaka, iz najveće vukojebine koju možeš zamisliti, nakon što si celu noć lokao i jeo osušenu, masnu ovčetinu, jer ti je deda preko puta rekao da nema šanse da se napiješ ako izujedaš jedno dva kila loja.
Napolju mraz štipa za obraze, škripi sneg pod čizmama, a ti tabanaš dva sata do asfalta, sa nadom da ćeš stići autobus, koji tom idilom prolazi svakog četvrtka.
Dokopaš se nekako puta, pošto si uz put pročitao, mokraćom na snegu ispisana, imena svih idiota koji su bili na istoj slavi sa tobom, a koje se nisi ni trudio da upoznaš. Duvaš u dlanove, razmišljaš da li da zapališ još jednu pljugu, a u ustima imaš osećaj k'o da si celu noć bio prikačen na auspuh.Iza krivine, nekih dvesta metara udaljen,pomalja se autobus, lagano se spuštajući zaleđenim putem.
Već te hvata prijatna obamrlost od pomisli što ćeš se uskoro zavaliti u sedište, natući sluške na uši, i odkuntati sedam, osam čuka do kuće, kada krene igranka. Prvo se gotovo stidljivo javi leptir u stomaku, a nedugo potom počne da zavija, kida i boli, sa nedvosmislenom porukom nadolazećeg proliva. Izbor se nameće sam po sebi, tako da ti više nije važno što ćeš propustiti bus, već istražuješ okolinu, tražeći bilo kakav zaklon gde bi se mogao olakšati.A okolo sve belo i čisto. Da ti treba čačkalica ne bi imao od čega da je napraviš. Neki rudimentiran ostatak trna, na nekih pedesetak metara ispod puta, je sve što ti se nudi. Trčiš, a na snegu, iza tebe, ostaju u žurbi pobacane stvari, ranac, pa jakna, onda(zbog nekog kurca si i nju skinuo) kapa, šal. Svlačiš pantalone u poslednjem trenutku, i dok se spremaš za nirvanu, začuješ trubu autobusa.Gore, na putu, majstor je zaustavio autobus, i uredno te čeka.Vidiš kako se lagano naginje na tvoju stranu, jer saputnici nesebično komentarišu tvoje dupe kraj trna, pa se svi tiskaju na tu stranu da imaju i vizuelni kontakt.
E, jebi ga, sad ti nema druge, nego da se nečim obrišeš, pokupiš razbacane stvari i uđeš u bus.Dok ulaziš, onako crven, pogleda uprtog u pod, čuješ nekog idiota kako kaže:
-'ajde malo da ohrabrimo druga, a onda krene aplauz i zviždanje, k'o da si na snimanju kviza, rekordne gledanosti.

To je nešto, za šta vam, niko živ, ne može sa sigurnošću reći kako izgleda, od čega se pravi, ni kako se upotrebljava. Zna se samo da se zbog toga apstinira, rađaju ženska deca, i dobijaju kečevi na pismenom

Za razliku od gravitacije, koja je odgovorna što padamo na svakakve gluposti, levitacija je suprotna pojava, i isključivi krivac što nam ništa ne pada na pamet.

Osoba nemirnog, avanturističkog duha, čija se pažnja i interesovanje ne mogu dugo vezati za jednu stvar, ili jedno mesto. Pokretač svih njenih aktivnosti je radoznalost, želja za novim iskustvima, putovanjima, poznanstvima.

Položaj u kom se najčešće, za vreme toplih dana, mogu videti ovce na paši. Karakterističan je po tome što su poređane u krug, spojenih glava, okrenutih prema centru, dok su im stažnjice na obodu.