Pinceta

Najveća laž koju oni malo stariji mogu da izreknu. Kada bi mladi čekali na svoju budućnost prepuštajući sadašnjost starima, bojim se da od nje ne bi mnogo toga ostalo. Oteti danas od starih, dati im juče za naše bolje sutra. Budućnost je već počela: tu, sada, odmah.

1. Sama reč "devedesete" je strukturalno savršena; 10 slova, odnos vokala i konsonanata je 1:1, naizmenično su rasporedjeni u reči a svako drugo, tj. parno mesto zauzima "e".

2. Dekada u kojoj je Srbija vodila jedan rat, bila pod sankcijama, imala najveću inflaciju ikada zabeleženu na godišnjem nivou u svetu, imala i najveći nominalni iznos na novčanici u istoriji civilizacije, vodila još jedan rat, ekonomski i u svakom pogledu propala, a narod ostao kao i do tada - nenormalan i najbolji

3. Godine kada je Madonna bila još uvek relevantna.

4. Decenija koja je podarila najbolju domaću seriju ikada - Otvorena Vrata.

5. Godine kada je govoreno da "niko ne sme da nas bije" a dobili smo po pičci od skoro polovine zemaljske kugle

6. Decenija kada je izašao fenomenalni spot za "It's no good" pesmu grupe Depeche Mode i vratio šljokice na velika vrata u post-disco eru

7. Pao je komunizam. Kataklizma komunizma, svuda u svetu.

8. Godine kada je Srbija zvana Velikom a postajala sve manja, kada je narod nazivan Nebeskim a završavao u velikom broju pod zemljom

9. Cela Srbija postala žrtva Ponzi šeme - Jezda i Dafina izvršili genocid nad deviznim rezervama srpskog naroda

10. Britney Spears krenula u osvajanje sveta, imajući nesagledive posledice po razvoj tinejdžerki na globalnom nivou

11. Od deklarisanih komunista, ateista, nosilaca Partizanskih spomenica i slogana "Smrt fašizmu, sloboda narodu!", srpsko društvo se neverovatnom brzinom transformisalo u ostrašćene nacionaliste, pravoslavne fundamentaliste, članove SPSa i JULa koji su koketirali sa profašističkim idejama i genocidnom politikom

12. Rumenko od 5 dinara, žvake za 10 para, plata od 2 marke, džak para za kilo soli, milijarde maraka na Kipru i Kajmanskim Ostrvima, za samo deset godina

13. Svi smo naučili da jedan blow job može imati dalekosežne posledice po karijeru američkih predsednika, a da sa druge strane može i da im poboljša bračni život: Hilari je srećno udata i sada vodi State department

14. Moj sada već pokojni deda me je naučio veoma bitnoj stvari, čije pravo značenje otkrih tek početkom ove decenije: Sinko, sve stvari čuvaj za starost, samo "onu" troši dok si mlad.

Politička ideologija koja je potpuno izgubila svoju primenjivost u današnjem diskursu, osim kao pežorativna reč koja se koristi u prepucavanju izmedju takozvane Prve i Druge Srbije. Kao što je rekao Orvel, reč je potpuno bez značenja jer je ljudi koriste u obraćanju jedan drugom, u pekari, na poslu, lepe je kao etiketu životinjama, ženama, deci... Nažalost, zbog ovoga je izuzetno lako imati fašističke ili fašistoidne elemente u društvu bez mogućnosti da se one kao takve nazovu i izdvoje jer se reč sreće svuda i niko ne obraća pažnju. Kao u priči kada čobanin dva puta viče "Vuk, vuk!", i kada na kraju vuk zaista dodje onda nikoga nema da pomogne. To je ujedno i jedina zvanična ideologija koja je u velikom broju zemalja zakonski zabranjena. Razlozi: u svojoj suštini je anti-slobodna, anti-moderna, anti-civilizacijska i anti-humana.

Postoji jedna odlična teorija koja opisuje ovakvu vrstu pojava, autor je Heri Frankfurt. Naime, bullshitteri se razlikuju od lažova jer, dok ovi drugi namerno iznose laži, bullshitteri su jednostavno nezainteresovani za istinu. Dok lažovi znaju šta je istina i nastoje da je što bolje upoznaju da bi je što bolje sakrili, bullshitteri imaju primarnu ulogu da impresioniraju i ubede publiku u ispravnost svojih tvrdnji te su, stoga, veći neprijatelji istine nego lažovi. U eri gde svako piše, svako se pita, priča, stvara, bloguje, itd. nastala je hiperinflacija ove pojave. U srpskom jeziku sinonimi su: kenjanje, priča bez pokrića ili licemerje.

Samo jedna u nizu čarolija kod domaćih mališana koji, na tragu Pitagore i njegove opsesije brojevima, istima pripisuju magijska svojstva. Funkcija koju vrši je ista kao i kod "Jen, dva, tri, sve što kažeš to si ti", ali koriste je uglavnom oni dečaci i devojčice koji još uvek ne umeju da broje.

Jedna od numeroloških vradžbina u domaće dece koja magijskim, neobjašnjivim putem ima za cilj da bačenu uvredu preokrene na onoga ko je istu i bacio.

Legendarna ministarka prosvete (DSS) u Koštuničinoj vladi, relativno kratkog mandata ali sa puno toga što je u tako kratkom roku uspela da uradi. Naime, posmenjivala je gomilu direktora škola po Srbiji, predlagala da se učenje stranih jezika pomeri za kasnije razrede (zašto bi deca lomila jezik u trećem?) kao i da se obuka za rad na računarima obustavi u osnovnim školama zbog straha od kompjuterskog zračenja. Svakako, njen najveći blam jeste izbacivanje Darvinove teorije evolucije iz nastavnog programa u školama u Srbiji. Sve ovo možda i ne zvuči toliko katastrofalno, ali ako se pogledaju rezultati koji se ovih dana provlače kroz medije o broju neismenih u Srbiji, neke stvari postaju jasnije.

Ovaj zakon, pravilo ili postulat odnosi se na internet diskusije, na različitim forumima, chat sobama ili bilo kojim drugim virtuelnim sastajalištima. Godvin (Godwin) je primetio da kako se neka onlajn diskusija produžava, verovatnoća da se u njoj pomenu Hitler, nacizam i nacisti približava jedinici. Drugim rečima, o čemu god se povede priča i što se duže bude pričalo, gotovo je neibežno uključiti gore pomenute analogije. Razlog je verovatno taj da tokom diskusije sukob suprotstavljenih strana eskalira, a budući da je skoro svima Hitler i nacizam na vrhu lestvice zla, pre ili kasnije će se pomenuti u argumentaciji. Naravno, ovakvo neselektivno upotrebljavanje termina kao holokaust i Hitler vodi ka razvodnjavanju ovih pojmova i predstavlja napad ad hominem na suprotnu stranu. Ujedno je i logička greška i predstavlja, kako se to drugačije naziva, reductio ad Hitlerum: nevezano sa kontekstom rasprave, poredjenje jedne strane sa Hitlerom bi trebalo automatski da utvrdi neispravnost njihovih stavova.

U skladu sa narodnom izrekom "Jedan ko nijedan", ove i mnoge druge reči trpe posledice permutacije slova, izostavljanje istih ili je razlog jednostavna ubedjenost da se kaže "grota", a da to ustvari nije dvostruko izostavljanje slova (od "grehota"). Lično mi ne smetaju reči, već ljudi koji ih koriste.

Ili na engleskom, six degrees of separation, jeste teorija koja tvrdi da se sve osobe na ovoj planeti poznaju preko 6 drugih osoba. Tj. svako od nas je povezan sa svakim drugim putem šestoro svojih poznanika, prijatelja i rodjaka, čak i ako toga nismo svesni. Da li je to matematička apstrakcija ili sasvim realna činjenica? Svima se dogodilo da npr. na moru upoznate nekoga i shvatite da imate trećeg, zajedničkog poznanika. E, ova teorija tvrdi da u idealnom slučaju, kada biste popričali sa bilo kojom osobom sa bilo koje plaže na svetu, ustanovili biste da se poznajete preko najviše 6 drugih osoba.

Ovaj teorija može imati i praktičnu primenu, kada se koristi u logičkom zaključivanju i izvodjenju uzajamnih veza medju pojmovima i stvarima, kao što sledi u primeru.

Glupost koja je ušla u svakodnevni govor, medije i (ne)kulturu. Posebno su novinari skloni ovakvom lupetanju. Valjda zato što zvuči pametno. Naime, cifre su 0-9, i one se koriste u pisanju brojeva. Dakle, ne postoje velike cifre, značajne cifre i sl, već samo veliki brojevi.

1. Lajt-motiv i životna mantra koji su najštetniji po jedno društvo i civilizaciju uopšte - tamo gde pametni popuštaju, jaki i neotesani se pitaju. Zapitajmo se ko je kad i gde popustio, a koga su pitali?

2. Logički neispravna tvrdnja koja nastoji da sama sobom dokaže svoju istinitost i ispravnost - ako pametniji popušta (a pametno je ono što je ispravno i dobro), onda je moje mišljenje ispravno i dobro čak i ako sam propustio da ga nametnem jer sam popustio. Argument koji se koristi u krajnjoj nuždi, kada sve ostalo zakaže.

3. Strategija povlačenja iz neugodne/opasne situacije, prepuštajući protivniku bojno polje i udovoljavajući mu, izvlačeći moralnu satisfakciju da smo pametniji i u pravu, uprkos tome što nismo uspeli da naš naum i ostvarimo. Argument sile a ne sila argumenta u ovom slučaju biva pobednik.

To je kada iz svake muzičke kutije proizvedene u istoriji (u Kini, naravno) svira jedna te ista Za Elizu, kada na svakom malo "napaljenijem" sportskom dešavanju (npr. Dejvis kup kvalifikacije u BG) piči Karl Orf i Karmina Burana, kada na TV uz slike dunava ide i, naravno, valcer sa tog istog, lepog i plavog. Dodao bih i neselektivno ubacivanje semplova klasične muzike u napete filmske scene i, kao vrhunac, najodvratniju stvar koja može da se uradi: postavljanje kratkih isečaka klasičnih kompozicija kao zvono na mobilnom telefonu.

Nešto što superheroj, tj. glavni baja u američkim filmovima nikada ne uradi. Iako je taj zlikovac pobio pola planete kao i porodicu glavnog junaka, silovao mu ženu, otrovao psa i obesio mačku, a onda na samom kraju filma pokušao da ubije i heroja, on "ne zaslužuje da umre". Ova scena obično ide tako što superheroj drži superzloću na nišanu, a neki dežurni mudroseri mu drže lekciju "nemoj", "skup je metak", "misli na sebe", "pusti ga da trune u zatvoru" i slično.

Rečenica koju su svi bezbroj puta izgovorili, misleći na omiljeno sastajalište svih Beogradjana. Fenomen je to što spomenik koji se toliko puta pominje nije spomenik konju, već njegovom jahaču. Činjenica je to (proverio sam lično, kad sam radio anketu za članak) da od deset ljudi koje sretnete kod konja, osam neće znati ko je osoba koja je na konju. Neverovatno zvuči, ali još neverovatnije je što ta ista osoba ima i ulicu nazvanu po njemu, odmah pored, kroz koju dnevno prodje hiljade ljudi. Njeno ime svi znaju.

Turcizam koji se može koristiti da zameni sve one nedotupave anglicizme, tj. kada je nešto super, cool, extra, full, ili kada je nešto vrh, sjajno (s jaja ili se sija?). U suštini, najmanje para uši i nekako je... najviše srpski. Pa nek je i od Turaka.

Zaustavlja se auto, kamera prati točak i staje na sekund. Menja se kadar: vrata se polako otvaraju, kamera kreće od poda i prikazuje prvo stopalo kako iskoračuje van (uvek je žena na štiklama), zatim prelazi preko golih, glatkih nogu, dolazi do struka, grudi, i onda kada smo je već celu videli kamera se fokusira na njeno lice. Uvek je full, nabedjena i najbolja riba, ma o kom se filmu radilo.

Stara izreka koja je značila nešto dok se još gledalo da se sačuva obraz, čast i ugled. Kako su te stvari gubile na značaju tako je su ljudi i prestajali da se stide. Od svih osoba koje znam, moja baba ovaj izraz najčešće upotrebljava.

I sada se pitam: zašto smo ih skupljali, kome je to trebalo i gde su završili? Ne znam odgovore, na žalost.