Nekada, u pokojnoj nam državi, SFR Jugoslaviji, u kojoj smo imali izlaz na more, Tita i mladu Nedu Arnerić, kad je Trst bio naš a domaća muzička scena bila dobra, imali smo i nešto što nigde na svetu niko nije imao.

To nešto se zvalo "samoupravljanje".

Sama reč kaže, sami ljudi upravljaju, nema onih gnusnih kapitalističkih tlačitelja koji će robovlasnički da eksploatišu radničku klasu. San snova.
Svi su podjednako važni, svi imaju pravo da budu konsultovani kad su pitanja o preduzeću na dnevnom redu, radnički saveti, sindikati stvarno nešto značili, radnička odmarališta u Buljaricama svake godine, na kraju zlatan sat sa gravurom i penzija. Eksperiment koji je jebiga, naravno, propao.

E sad, taj što je smislio koncept znao je da su ljudi govna i da će to teško ići ako nema nekog ko će da kontroliše sva ta silna prava i privilegije koje je samoupravljanje nosilo sa sobom.
I sinulo mu.
Smislio čovek kako da obuzda one najvatrenije pobornike komunističke ideje (naročito onog dela"...svako treba da ima onoliko koliko mu je potrebno...", jer, ako je džabe, naravno da ti je potrebno 500 kutija municije za heftalicu ili 40 pakovanja indigo papira kod kuće, pogotovo ako već ne moraš da ih platiš). I čovek smisli da medju zaposlenima oni najčasniji i najpošteniji, najbolji radnici budu izabrani u kontrolni organ, koji će se zvati "Samoupravna radnička kontrola", koji će se marljivo i savesno starati o tome da se ideja bratstva i jedinstva i socijalističkog samoupravljanja dosledno sprovodi u svakom preduzeću. Djoka. Najgora jaja i cinkaroši su pristajali na to da budu clanovi SRK. Oni što su u školi zajedno sa celim odeljenjem pobegli sa časa, pa se vratili i izdrukali sve, taj tip ljudi. Brojali ti koliko spajalica koristiš po danu, koliko si puta išao u klonju, da li nosiš hemijske kući pa podnosili detaljan izveštaj upravniku. Niko ih nije voleo ali su ih zato svi mrzeli.

E to je bilo nekad.

Danas pod ovim pojmom, šifrovano, podrazumevamo najbolje drugarice naših lepših i nežnijih polovina (pogotovo drugarice muškog pola, jer poturice su uvek gore od Turaka) koje rade isto što je radio i ovaj organ. Cinkare te ako te vide da se pijan teturaš ulicom pored kafane a devojka misli da sa društvom gledaš najnoviju adaptaciju Romea i Julije po motivima švedske spisateljice koja je feministkinja a bogami i lezbejka za čiju premijeru ti je dala karte koje je dobila od druge drugarice na koju nije mogla da stigne, u kojoj je Romeo biseksualni cigan a Julija pre-op transrodna aktivistkinja za prava pasa lutalica, ili ako te vide pijanog sa drugom ženskom kako razmenjuješ pelinkovac, pljuvačku, špric ili reproduktivni materijal a devojka misli da si otišao da se vidiš sa drugarom iz vojske iz Titovog Velesa ili uopšte ako te zatekne bilo gde ne bi trebalo da se zna da si se zatekao. Pijan.

Naši najveći dušmani.

Jebiga, samoupravljanje je nestalo ali je pojam ostao.

Označava osobu, muškog pola, koja se ponaša kao seljačina, inteligencije ispod proseka i fizičkog izgleda kojim ne može da se pohvali. Najčešće visok, žgoljav, ružan, nosat, glupog pogleda i loše frizure. Dobio ime po starom i izvornom crnogorskom imenu Zeljo. U Crnoj Gori se prisvojni pridevi muških imena koja se završavaju na -o (Savo, Vaso, Djuro, Pero, Jovo, Milo...) završavaju na -ov (Savov, Vasov, Djurov, Perov, Jovov, Milov...) pa je tako i sa Zeljom. Zeljov, dakle, prevedeno na srpski treba da zvuči Zeljin. Oni koji su nazvani Zeljovima dobili su ime po naslednicima Crnogoraca koji su došli u Beograd na studije, došli do para, ili nisu, nije mnogo bitno, koji su već sada postali domaći ovde, pravi Beogradjani, samo što su zadržali ono njihovo karakteristično ponašanje, karakteristične manire i karakteristične fazone. Imaju misljenje o sebi da su lepi, pametni, zgodni i interesantni, koje je u dijametralnoj suprotnosti sa realnošću. Postoji i verzija pod nazivom Zeljov Mali. To je kao i Zeljov, samo što Zeljov Mali nije visok, već nizak, ali on svoj manjak centimetara nadoknadjuje viškom pozitivnih misli o sebi .

Napomena : Postoje priče da postoje i ženski primerci Zeljova, ali za to ne postoji dovoljno dokaza. "To" bi imalo ime Zeljovka.

Opravdanje koje se koristi kada je neko imao izuzetno kompromitujuću seksualnu aferu sa ženkom koja izgleda kao produkt ljubavnog zanosa Olivera Dulića i Ruške Jakić. Iako je i muški akter svestan da mu je takav incident skroz nepotreban u životu, nivo zagorelosti je otišao toliko daleko da je zaboravio na samopoštovanje, koliko god ono nisko bilo, i došau u fazu " Daj šta daš, jebiga. "

Reč koja se koristi kada želimo makar malo da umanjimo veličinu sranja koje smo napravili.

9. mart

Datum velikih demonstracija 1990. godine kada su se protivnici rezima Slobodana Milosevica sukobili sa policijom u centru grada. Tako svakog 9-og marta stampa i televizija su pune Vuka Draskovica koji iako je uspeo da dodje na vlast i da se na njoj odrzi dobar vremenski period i dalje pljuje i govori kako to sto su oni uradili nista ne valja, i kako je za sve kriva sluzba DB-a.

12. mart

Datum kada je ubijen premijer Srbije Dr Zoran Djindjic. Svakog 12-og marta se pojave u stampi i televiziji ljudi poput Vladimira Bebe Popovica i Cedomira Jovanovica da otkrivaju nove detalje o tom ubistvu, da ukazu na umesanost ljudi koji nisu sposobni da vezu pertlu, a ne da budu umesani u ubistvo i da govore kako bi "njihov prijatelj Zoran" bio duboko razocaran ovime sto se danas desava, ne obaziruci se na cinjenicu da su upravo ti ljudi koji ga najvise oplakuju bili do juce odlicni prijatelji sa osobama koje se nalaze na robiji zbog atentata na premijera.

5. oktobar

Na ovaj dan su obavezni su komentari predsednika republike, resornih ministara i predsednika vlade, uz obavezan osvrt na to kako je danas bolje, kako je ulazak u EU sve blizi, kako je Srbija jedna jako perspektivna zemlja, ali da mora jos mnogo da se radi. Vuk Draskovic se i na ovaj dan pojavljuje, i govori kako su za stanje u zemlji krivi Slobodan Milosevic i njegov rezim. Kakve to veze ima ja zaista ne znam s obzirom na to da covek 12 godina nije na vlasti, a 6 godina je mrtav.

Za svaki od ovih datuma obavezne su emisije specijalno uradjene za neku od ovih prilika, i interesantno je to da se uvek otkrije ponesto novo.

Ono što konstatuje 80% srednjoškolaca posle ekskurzije.

Univerzalni odgovor na sve poznate oblike kukanja, žaljenja i filozofiranja. Koristi se kada jedan od sagovornika toliko popizdi da nije u stanju da da bilo kakav drugačiji argumentovani odgovor. Obično se ovim rečima i završavaju takvi oblici komunikacije.

Kada udjete u vozilo GSP namirisani jednim parfemom, pa u stiskavcu sa ostalim putnicima pokupite mirise njihovih parfema, kolonjskih voda, losiona za posle brijanja i znoja, ono što ispadne na kraju naziva se Rapsodija mirisa.

Kvalifikacija država sveta od strane SAD, zemalja EU, članica NATO pakta i sličnih tvorevina koje se bore da održe demokratiju i sprečavaju svaku humanitarnu katastrofu kako oni to nazivaju. Kada biste pitali nekog od predstavnika gorenavedenih zemalja i saveza oni bi vam rekli da je ovo njihova uloga u svetu. Ono što vam niko od njih neće reći je to da sve države u kojima se "krše ljudska prava", "sprovodi diktatura", "ne poštuje narodna volja" i slično jeste to da su se te države na neki način zamerile nekoj od ovih organizacija svojim razvojem ekonomije i prodajom energenata, time što razvijaju nuklearni potencijal ili što otvoreno kritikuju politiku mešanja u unutrašnje stvari svake države. Nedemokratskim državama su proglašene zemlje poput Kube, Iraka, Libije, Irana, SR Jugoslavije, Venecuele, NDR Koreja, Sirija i mnoge druge. U stvari te zemlje su se samo borile za svoje pravo da vode državnu politiku onako kako oni to žele, bez mešanja sa strane.

Radnja koja obično sledi posle niza izgubljenih partija pokera, nedobitnih tiketa, loših ruku na ruletu ili sličnih gubitaka na igrama na sreću. Pravi kocoš se teško miri sa činjenicom da mu sreća nije naklonjena u datom trenutku i uveren je da će se sreća promeniti baš "posle ove runde". Taj proces kada igrač pokušava da povrati izgubljeni novac i da preko toga dobije još naziva se vadjenje. U nedostatku sopstvenog novca dolazi do molbi prijatelja ili potpuno nepoznatih osoba koje su se sasvim slučajno zatekle na datom mestu da mu se pozajmi novac da bi se izvadio.

Od tog trenutka više ništa neće biti isto. Ovaj trenutak predstavlja prekretnicu u životima ljudi, naročito adolescenata i mladje populacije. Scarface je film koji je odgovoran za porast stope kriminala u svetu za 30% od momenta kada je prvi put maestralni Al Pacino na bioskopskom platnu u ulozi Tonija Montane izgovorio rečenicu "Say hello to my little friend". Posle prvog gledanja Scarface-a svako je makar na trenutak poželeo da bude narko-bos, da se šeta okolo sa telohraniteljima, da ga vozikaju tamo 'amo u belom Rolls Royceu, da kara Michelle Pfeiffer i da unosi enormne kolićine kokaina u sebe, a da mu baš niko ništa ne može. Dobar deo ljudi se zamisli, uradi sve gorenavedeno, ali se vrati u normalu i shvati da je to ipak samo film, i da je kao film izuzetno dobar, ali se na tome završi. Drugi deo ljudi, pak, se ne zaustavi na tome da je život Tonija Montane jako interesantan na filmu, nego bi želeli i oni da žive na isti način, ne razmišljalući da je kroz taj film poslata poruku da svi koji žele na takav način da dodju do novca da će završiti na isti način kao što je završio on, ostati bez pravih prijatelja, bez žene koja će te voleti zbog tvojih kvaliteta a ne zbog količine novca koji imaš i na kraju - izrešetan.

Vrhunac nepoznavanja najosnovnije gramatike koja se inače uči u prva 4 razreda osnovne škole. Čovek ne samo što je upropastio status srpske fudbalske reprezentacije i pokazao generacijama klinaca kako se NE treba voditi ista, nego je i uspeo da pokaže da nije pametno bežati sa časova srpskog jezika ukoliko planirate da u životu radite neki posao za koji će biti potrebno makar da znate kol'ko-tol'ko kulturno da se izražavate.

U korpusu kockarskih pojmova makaze označavaju partiju kartaške igre ( Poker, Blekdžek, Bakara ...) čiji je ishod unapred isplaniran, tj. nameštena partija. S razvojem kockarnica, i sve manjim mogućnostima i manevarskim prostorom za varanje na igrama na sreću u ovlašćenim objektima, makazati je još jedino moguće u home made kockarnicama, tj. stanovima u kojima se održavaju partije daleko od očiju javnosti.

Televizijska serija o 4 matore, raspale , promiskuitetne žene koje u krizi srednjih godina ne znaju ništa drugo osim da troše novac i da se, da izvin'te, strahovito karaju. Cela serija je i napravljena po američkom modelu da bi se pokazalo da žena više nije rob, da ženama više ne trebaju muškarci, da su žene sposobne da se same staraju o sebi, da sve što je potrebno ženi jeste par dobrih cipela koje su toliko skupe da bi prosečna srpska porodica od jednog njihovog para cipela mogla da živi 2 meseca, 3 ako se malo stisnu. Svojim prikazivanjem u Srbiji uspela je da kontaminira svojim idiotskim i nerealnim feminističkim idejama srpske devojke i srpske devojčice, koje zbog toga što su videle na televiziji postaju bezobrazne, nevaspitane, ponašaju se kao da im niko ništa ne može, jer zaboga, ako može Samanta, mogu i ja ! Te 4 žene u toj seriji su ustvari nesrećne zato što nemaju decu, nemaju porodice, nemaju muškarce koji će ih voleti i kada nisu doterane i našminkane i predstavljaju seksualne objekte, misle da je to super, a u stvari ne znaju za bolje, jer kada bi znale više od svega bi volele da žive normalno, da se ponašaju normalno i da budu normalne..

Mesto koje se preporučuje osobama kojima novac nije nešto naročito prirastao k srcu. Kako vreme neumitno teče, i kako tehnologija sve više i više napreduje, kockarnice su razvile sve više i više načina na koje će vas očerupati do gole kože i oduzeti vam vaš mukom stečeni novac. Uprkos svemu tome, one su uvek pune ljudi, jer svako ko dodje na ideju da poseti ovakav objekat u glavi ima samo jednu misao, a to je da će poharati kazino i da će isti napustiti sa rekordnom sumom novca i sa dve šarmantne dame čiji bi se moral mogao dovesti u pitanje. Ono što zaista sledi posle ovakvih maštarija jeste otrežnjenje koje jako brzo i ponekad jako bolno vraća u realnost u kojoj nije sve tako idealno, javlja se misao da je taj novac mogao biti potrošen na mnogo pametniji način, a i u većini slučajeva se dešava da je igrač izgubio zadnje pare sa kojima je trebalo da uradi nešto. Iako je pristup ovakvim objektima zabranjen licima mladjim od 18 godina, njih (verovatno zato što je zabranjeno) najviše i privlače takva mesta, i misle da su izuzetno važni zato što su su seli za rulet u svojih 15, 16, 17 godina, ili ako su pare za užinu potrošili na slot aparat.

Čuveni glumac iz zlatne ere Holivuda koji je bio poznat po tome što cigaru nije vadio iz usta kao i po tome što je bio jedan od najvećih švalera medju glumcima. Njegovi filmovi su postali izuzetno popularni medju socijalističkim ljubavnicima koji su kupili fazone od njega, pa su tako muškarci počinjali masovno da puše, da zalizuju kosu i da govore kroz zube. On je naučio naše usijane balkanske glave da kada nam riba kaže da ne želi više da bude sa nama iz nekog razloga, mi ostanemo kul, zapalimo cigaru, povučeo dim i kažemo : " Mala, uvek ćemo imati Pariz."

Ekipa ljudi koji su mračnih devedesetih uveseljavali narod svojim genijalnim montipajtonovskim skečevima, emisijama, radio emisijama i pozorišnim predstavama. IndeXovce su činili Dragoljub Ljubičić Mićko, Slobodan Bićanin Bićko, Branislav Petrušević Petrući, Ranko Goranović Raco, kao i mnogi mnogi drugi. Danas originalno IndeXovo pozorište više ne postoji, neki klinci pokušavaju da ih imitiraju ali bezuspešno jer niko više neće moći da ponovi njihov talenat, njihovu harizmu, njihovu duhovitost i njihovu moć improvizacije.