Najkraći opis tinejdžera koga tresu hormoni, a koji ne uspeva da se na adekvatan način oslobodi viškova istih.

Pored poklanjanja kosačice, jedan od suptilnijih načina da ukažete devojci da je konačno došlo vreme da krene da prati svetske trendove seče džungli.

Moji koraci odzvanjali su praznim hodnikom dok sam pažljivo hodao u tami. Korak po korak, polako i sigurno, išao sam ka svom cilju. I bam! Saplećem se o klompu,padam i izbijam sekutiće. Bol ne osećam,nista ne osećam...tu ja samo užarena strast koja me tera napred.
U kući je bio mrak. Možda je nestalo struje, a možda su je i isekli zbog neplaćenih računa, mrak to nije zanimalo,on je bio tu da se pobrnine da ne uspem. Ali džabe, ništa me nije moglo zaustaviti. Ni klopma,ni luster u koji sam upravo udario, ni ta veličanstvena zavesa noći koja bi neke sa manje srca vec odavno odvratila i poslala na spavanje. Ali ne i mene. Ne! Mnone je gospodarila jedna strašnija sila. Obozula me je, stavila pod svoj povodac, terala bičevima napred. A ja sam išao,korak po korak polako i sigurno. I bam! Uspeo sam, nekako sam se provukao kroz plašt tame i dosao do svog cilja. Nesigurno otvaram ta mala vrata zbog kojih sam toliko propatio, i koja su uspešno sakrivala moje čežnje,snove i želje. Ali ne više! Ne,ne,ne! Sada sam tu,uspeo sam! Konačno, završiću to!
Uspevam da pronadjem nož i krećem da sečem....i odsecam pola prsta. No, ne smem dozvoliti da me to omete sada kada sam ispred kapija svog raja. Vođen višim silama, uspevam da završim svoju svetu misiju bez daljnjeg samopovređivanja. Uspeo sam, došao sam do toliko željenog parčeta torte. Halapljivo navaljujem na njega, nesluteći da ću petnaest sekundi kasnije umreti usled gušenja svećicom.

Bakin kolač koji je zapravo napravljen od strane neke bake.

Uglavnom ovo izgovaramo kad želimo da od nepovratnog odlaska u zemlju romunalaca (čitaj deponiju) spasimo neku stvar kojoj smo prorekli da će nam nekako koristiti u budućnosti. No, uglavnom se dešava da ostane u futuru i nikada ne zatreba.

U slučaju da imate veliki dom, a niste Gavrilovići pa vam svaki kvadratni metar znači, onda verovatno imate takvu sobu gde odlažete sve od starog smederevca do papira sa suđenja s' komšijom Mikom oko ograde iz osamdeset prve. Od njenog raspremanja se odavno odustalo, jer se svaki pokušaj završio tim da ste dočekali ponoć razledajući slike iz detinjstva...svog, svojih roditelja, i njihovih roditelja. Ili je to, ili ste krenuli u manijakalno slaganje kockica i završavanje arhitektonskih projekata iz detinjstva. A ako ste nekim čudom primorani da rasčistite porodični muzej, onda dolazi do prolivanja suza i jecanjem za Medom kog će sutra odneti đubretari.
Za malu decu krš soba predstavlja pravu pravcatu avanturu...samo,budite pažljivi jer dete može biti zatrpano odronom starina ili se ispostavi da ste sve ove godine gajili mantikoru.

Zvanje koje se dodeljuje za velika dostignuća u oblasti papučarstva. Odlikovanu osobu karakteriše životno postojanje zarad samo jedne stvari : služenja svojoj dragoj. Njegov položaj se može uporediti samo sa životom turske robinje....ali ne robinje kod nekog sultana,ili nekog visokog rangiranog baje.Ne. On je ravan turskoj robinji kod nekog hardkor turskog seljaka iz provincije...spreman i pod da liže, samo ako mu njegov ''Turčin'' naredi. Vremenom, ovo stanje ga obuzima i on polako zaboravlja da je ikad bio slobodan, ili šta je uopšte to sloboda.

Zvocanje žene ti je dosadilo, a i sam polako shvataš da samo traćiš život u kafani. Odlučuješ da batališ to i da se posvetiš porodici i sebi. U cilju vraćanja davno izgubljene civilizovanosti okrenuo si se knjigama, ljubavi iz mlađih dana. Društvo ti više ne prave ludi Mile i Radoje staklorezac, već veliki književnici i filozofi ovog sveta. Svoju renesansu shvataš ozbiljno - kupuješ šest metara knjiga, veliku policu,udobnu fotelju,praška i preuređuješ krš-sobu u ličnu čitaonicu. Čak si i lulu počeo da pušiš kako bi se slagao sa sveže sazidanim kaminom. Tvoja promena je očigledna.

Ili si bar naveo druge da misle da je tako. Osiguravši svoju privatnost natpisom na vratima ''NE UZNEMIRAVAJ DOK ČITAM'' i iskrenim namerama ukućana da te ne uznemiravaju jer su toliko srećni tvojom transformacijom, ti možeš da se posvetiš proučavanju svoje biblioteke, one tajne. Iza silnih tomova si sakrio svoju pravu sreću - rakiju... i ne pada ti teško da je ''proučavaš'' ceo dan.

Na kraju, svi su srećni i zadovoljni. Žena ti više ne pridikuje, a i odjednom je broj njenih glavobolja opao. I što joj je najlepše, sad može da se hvali kako je njen muž intelektualac. Ni tvoj mali više ne mora da se stidi kad pozivaš njegovo društvo na turu ljute. Čak si popravio i odnose sa mačkom - više ti ne zabija kandžu u palac dok spavaš. I tebi je lepo. Shvatio si da se daleko više uživaš u tišini, okružen svim tim velikim književnicima i filozofima, nego da se raspravljaš sa Milom i Radojom o lažiranju putovanja na Mesec.

Vratila se odakle su došla.

Polako, opušteno,gde žuriš...nije ti hitno.

Niko. Ali to si shvatio prekasno, oni su već tu. Mislio si da će razvrat i blud proći nekažnjeno. Grešio si. Oni su tu, a ono što će uslediti su bol,patnja...i još patnje.

Pitanje koje postavljaš dami od zanata ne bi li saznao da li cena varira u zavisnosti od pruženih usluga tokom obrađivanja mušterije.

Takođe, može se koristiti za instantno zaglupljivanje i spuštanje neke osobe koje vam ide na živac.

Popustiti pred okolnostima,zaboraviti svoje principe. Uraditi nešto protiv čega si se borio celog života. Reći ne idealima.

''Savijanje'' ponekad prođe nagrađeno, ali najčešće ispadne veliki zajeb.

Rečenica kojom jedna nezrela osoba naziva druge nezrele osobe nezrelim osobama.

Kao što su deca saznala u školama,a neke starije osobe u vestima nekad davno(kad su promenili staru,jer im je dosadila), ovo je naša himna. Medjutim, postavlja se pitanje koliko ona zaslužuje mesto obeležja države. Jelte, himna je predviđena da budi nacionalnu svest...a ova naša kod mene budi sažaljenje. Iako je kompozicija dobra, tekst mi nije na mestu. Naime, kroz celu himnu se pominje kako Bog mora da nam pomogne,da nas nahrani,da nas spasi...Brate Srbine, pa ne možeš čekati Boga da uradi sve za tebe. Neće se ništa samo od sebe desiti. Uradi nešto po pitanju života u govnima, nemoj čekati zvezde padalice kako bi digao bunu protiv dahija. Nemoj gajiti kupus tamo gde bi trebao kukuruz, pa ćeš imati da jedeš.Nemoj misliti da je naš bog ustvari Hermes i da će tvojim kopačkama podariti brzinu,treniraj više. Jer, u suštini, ako i postoji, mislim da on ''ne mora'' ništa da uradi izuzev da tamo gore pije koktele i umire(?) od smeha.

I još jedno mi smeta: naziv koji ukazuje na politeizam. Ako postoji bog pravde,verovatno su tu i neki bogovi nepravde i bogovi kiselog kupusa.

Izreka koja ukazuje na začetke ateizma u našem narodu. Verovatno napredna u vreme nastanka, govori nam da nije dovoljno da se uzdamo u džinovski krst oko vrata, već da moramo malo i da pazimo kako ne bi smo ugazili u balegu. Mada, kako ne bi baš otišao mnogo ispred svog vremena i navukao bes crkve, autor je pripisao nešto i višim silama. Ipak, da ti vrat ne savijaju tri kilograma vere,verovatno nikad ne bi ni primetio zamku na putu.

U najviše slučajeva, selo u kom imaš neke rodbine i odakle su tvoji roditelji sišli u grad. Iako ideš dva puta godišnje, da pokupiš kajmak ili da pokupiš pare, ti ga i dalje nazivaš ''svojim''. Neko ko ima dede i babe u dva sela, za titulu ''svojeg'' bira ono odakle pokupi veći danak.

Pokušaj lanca brze hrane, koji dolazi sa imperijalističkog-kapitalističkog-izrabljivačkog zapada, da se dodvori okorelim srpskim gurmanskim patriotama i onima drugih vrsta.

U narodu poznata po nedostatku šećera i nepoznata po mnogo gorim zamenima za isti. U poslednje vreme, predstavlja se kao piće koje ima isti ukus kao originalna kola. Međutim, svako ko ima i makar kamen u glavi će se zapitati - Zašto se onda i dalje nastavlja proizvodnja kole sa ubistvenim šećerom u sebi? Možemo samo da pretposavimo da su reklame namenje ljudima i bez tog kamena, ili da su u kompaniji predvideli postojanje super bića koja mogu da pronađu razliku u nerazličitom... i onda, plašeći se odmazde, za svaki slučaj, nastavili sa točenjem dobro poznatog jetro-ubice.

Dva, jedva ću se usuditi da ih nazovem tako, piva koja dokazuju da je marketing daleko važniji od kvaliteta proizvoda. Daj retardiranu reklamu na svakih pola sata, sponzoriši sve od fudbalske predškolske hokejske lige do skupa naučnika-amatera, i široke narodne mase će da se prime...i još će da misle da piju nešto kvalitetno.

A slabo ko konzumira prava srpska piva, Valjevsko, Zaječarsko, Jagodinisko...jedina utočištva kvaliteta.