Pojava da se životinje korišćene u psovkama roditelja menjaju i rastu sa samim detetom.
:Cile, 11 meseci, povratio kašicu po tatinoj košulji
- Iii, jebemu miša!!!
:Cile, 5 godina, išvrljao zid
- Eeee, jebo ga zec, pa gde ti je sveska!?
:Cile, 16 godina, izgrebao kola u rikverc
- Pa kud tuda, jebem te konjino luda!
Omiljeni performans istripovanih mužjaka. Iako je bežični prenos izumljen još onomad, ima i dalje onih koji smatraju da je zaključavanje kola na daljinu oblik poltergeista, fenomen zbog kojeg će ostali mužjaci zanemeti i prestati da proizvode testosteron, a ženske publikovati svoju za tren ovlaženu stidnu regiju. Nije čak ni naročito bitno kakav je auto u pitanju, samo da može da ispusti kul-zvuk i sevne sva četiri. Svakako, nije poželjno da bude modovani varburg-karavan iz 1987.
Elem, tačka ide ovako:
Lik izlazi iz auta, zatvara vrata, lagano skenira prolaznike, isteže levom rukom donji deo šnira na farmerkama, raskomoćujući zver dakako, dok desnom nehajno plasira pikavac u žardinjeru. Zatim pravi seksi namrštenu grimasu a la devet-dana-opstipacije i korača. Posle nekoliko metara ležerno podiže desnu šaku do visine ramena, odvaja podlakticu od tela i palcem teatralno pritiska dugme na privesku. Kola odgovaraju reskim zvukom, a na licu našeg junaka zaigra osmejak nepatvorene dominacije. Šajebilo, a, matori, šta bleneš, ščuo za daljinsko zaključavanje mahine, a? Prtina, bre, 'nači mađija je to, nema to u selo...
- Šefe, skratila nam produkcija budžet, ne možemo da radimo onaj završni deo po scenariju. Ono kad Brus nonšalantno aktivira tovar S4 iza sebe i ide ka kameri dok u pozadini suklja ogroman plamen, a Megan mu skače u zagrljaj u onom pocepanom trikou...
- Je l'? Ma jebiga, nema veze, stavi neka samo izlazi iz kola i zaključa ih onako, zajebano.
- A Megan?
- Nju još malo cepni.. Rez!!!
- Da, to je taj humor.
Generički naziv za ozloglašenog negativca, Baba Rogu u civilu, u suštini random lika što se zadesio u okolini nemirnog klinca kojem počinje epizoda histerije. I taj čika je sada prozvan da će svašta da uradi: izgrdi, izbuši loptu, salomi, zaključa u memljiv podrum, veša za noge, nahrani boranijom, otme Barbi i uopšte raznorazna čuda, ne bi li kaznio neposlušno dete. Nema veze što njemu u stvari akutno boluje prepucij za neko tamo neznano derište, koje rođeni roditelj ne može da urazumi, pa priziva totalnog stranca, to jest čiku.
- Mićo, sine, nemoj da se valjaš po zemlji, isprljaćeš se.
:Mića ne jebe živu silu 2%, dodaje dranje u nastup
- Mićo, sad će onaj čika da dođe da te izudara. Je l' da da ćete?
:random lik kulira
- Je li tako da ćete DA GA KAZNITE ako se ne smiri?
- Da, naravski. Mićo, jebaću ti majku ako se ne smiriš!
Srpska masovna veselja: miks folka, krmetine i znojavih zvanica. Naravno, tu je širi krug familije i sve se zaliva alkoholom, te se mogu raspoznati različite kategorije svojte koja pod njegovim dejstvom poprima određen šablon ponašanja. Pogledajmo neke primerke.
Veseli stric. Piće: vinjak. Iako je inače nadrkani siđoš i vatreni huligan lokalnog kluba, posle kvote od 10 čašica postaje Gudmen, rod Majke Tereze po babinoj liniji, uvek spreman da stupi u akciju. Kliberiće se sve vreme, grliti svakoga u epsilon okolini i pričati viceve mladoj na uvo. Uz puno sreće može se bezbedno transportovati do proizvoljne ravne površine, gde će ostati do jutra. Uz manje sreće, ispeglaće društvo za stolom usred sopstvene verzije Ibar vode i to, o ironije, baš na delu "Staniiii, staniii".
Fajter-sinovac. Piće: pivo. Kao trezan je tih i miran momak, član šahovskog kluba "Tigran Petrosjan tribjut" i kolekcionar praznih limenki. Usled samo par 'ladnih BIP-ova kreće da stvara sranja: gađa konobara pikavcem, pokazuje kumu srednji prst umočen u senf, otima pevačici mikrofon da bi zapevao "Enter Sendmen". Na kraju završi vezan u ostavi.
Rasplakana ujna. Piće: ljuta. Kršna domaćica, autorka više tona lenjih pita i masnih gibanica, sve vreme šmrca, briše nos stolnjakom i tiho jeca tako da cela klupa vibrira, jer je sve pogađa: što je mali mrav nest'o, što je mlada mnogo mlada, što je ona sama protraćila dvadeset godina sa ljomberom. Posle čokanja radže se hvata u kolo i udara brigu na veselje.
Deda-mirotvorac. Piće: lincura. Jednom nogom i štapom u grobu, časna starina posle tri i po čašice ukršta pogled i kreće u misiju pomirenja davno zavađene rodbine, sada sticajem okolnosti locirane u istom prostoru. Pribija ih na grudi: jednog sestrića na partizansku spomenicu, a drugog na Karađorđev krst i tera da se uzajamno izvine. Posle par neuspešnih pokušaja kreće da melodramatski kune, pominje ilovaču, Svetog Alempija i čiča-Dražinu lulu, praćen u pozadini sa "Pevaj, ujko". Završava u hitnoj baš kad poslužuju pečenje. Posle minuta ćutanja, servira se i kupus-salata.
Kokanjar. Piće: sve. Niko mu ime i koleno ne zna, a svima kao da je odnekud poznat. Jede i pije do iznemoglosti, kuca se sa svima, hvali organizaciju i venčanicu, peva Ipčeta na karaokama, vaćari deverušu. Budi se ispod stola, osoblje restorana ga ujutru poslužuje rasolom, trezni se do podneva, umiva i sprema za naredno veselje u istom objektu.
Svojevrsni obuvni oksimoron. Dakle, otprilike iste one vonabi trendseterke koje zimi nose gumene šarene čizme, dizajnd baj Roko Baroko/proizvodi Tigar, sada svoja stopala i značajan deo potkolenice ubacuju u kožnu varijantu sa sitnim rupicama, uprkos temperaturi od 30+ stepeni. Ostatak autfita oskudeva u materijalu, a tu su naravno i naočare za sunce dijagonale omanjeg tableta. A dole: čizme. Ko ribe u "Hi-Men i gospodari svemira".
Možda se ženama stopala ne znoje toliko, nisam proverio na dovoljno velikom uzorku da bih pouzdano tvrdio, ali znam da bi autor ovih redova posle kratkog boravka u tako profilisanoj obući leti, emitovao bazd ravan zračenju tvora ekshumiranog na četr'es' dana.
- Šta nosi bre ova tvoja na noge na ovu skapsu? Bi me sram da je pitam, ali... Ono bre čizme, sinko!
- Ma pusti, baba, to je takva moda.
- Da nema bre neku reumu ili neku žemsku boles', da nije jalova, pu-pu...
- Nije, bre, baba, to je mo-da. A i čizma glavu čuva, hehe...
- More, nešto nije u red s nju, pazi baba šta ti kaže, teško će izbušena čizma da gu sačuva.
Poduhvat koji frustrira žešće od objašnjavanja Doplerovog efekta deci mlađoj od 13 godina, kvest nad kvestovima, korak koji nema teorije da odradiš tek tako. Jer, servisi poput Dži-mejla i Jahua imaju šurnaest ziliona korisnika koji su zauzeli sva moguća smislena imena, te preostaje da nemoćan skontaš koliko ljudi se zove isto kao ti, rođeno je istog datuma i ima iste ideje za kombinovanje slova i brojeva kao ti i prihvatiš predložen, retardiran juzernejm koji ti nudi sam servis.
Ime: Lelemudin
Prezime: Panajotović
Izaberite korisničko ime: lelemudin
:ovo ime je zauzeto
Izaberite korisničko ime: lelemud1990
:ovo ime je zauzeto
Izaberite korisničko ime: lelemud.panajot
:ovo ime je zauzeto
Izaberite korisničko ime: panajot90lelemudDonjaKatrgaXXX
:ovo ime je zauzeto
Izaberite korisničko ime: jebemlivammajkuimalikojedanijezauzeto
:ovo ime je zauzeto, dostupno korisničko ime je jebemlivammrtvumajkuimalikojedanijezauzeto2013
Imaju po tačno 32 zdrava, ali nedovoljno blistavo bela zuba u glavi.
U žurbi su, jer vode klinca na trening, kasne na šinobus ili su zaboravili uključenu peglu. Ali će svejedno bespogovorno leći u zubarsku stolicu nasred tržnog centra/livade/kružnog toka i nepoznatom muškarcu dozvoliti da im čeprka po usnoj duplji.
Jer oni prosto veruju. Razjapljenog ždrela i razrogačenih očiju potvrdno klimaju na prekorne konstatacije: "nemate dovoljno fluorovodoničnog selen-dioksida" i "to belo nije stvarno belo, gospođo, već pedeseta nijansa: sivo".
Oni nisu znali da ta jadna obična četkica koju svakodnevno koriste ne dopire do samog korena donje desne šestice u 81% slučajeva. Jer nema rotirajuću glavu sa vibrirajućim jezgrom sačinjenim od nanografita. I nema anatomsku dršku koja se adaptira prema palačnoj koski. O površini za piling jezika da ne govorimo.
Oni koriste pastu u beloj tubi i nikada nisu čuli da postoji druga vrsta. Sve do tog epik momenta u kojem se novo čedo tehnologa materijalizuje na njihovom dlanu: Ekstraterestrijal hiper-pasta sa efektom prvobitnog praska (sadrži matične ćelije Jetija). Okolni prolaznici, dotada zauzeti obavezama, naprasno bacaju konfete i aplaudiraju. Nepoznati muškarac, koji se predstavlja kao zubar, superiorno pokazuje palac gore.
Oni će odmah istisnuti blagotvornu supstancu iz šarene tube i isprobati odmah tu, na licu mesta. Bez vode. Nova pasta se i ne ispira, nego guta, jer leči čir i oblaže pankreas. Nedovoljno beli zub postaje biser od fotona, čika-Zuba stavlja naočare za zavarivanje, dok se ne privikne na svetlost. Oni su presrećni.
Naoružani četkom i pastom, veseli i blistavo beli napuštaju scenu, praćeni velikim nasmejanim zubom koji skakuće na korenima.
Zaslepljujuće beli zubi već posle trećeg pranja. Trajno slepilo nakon petog.
Preporučilo nezavisno udruženje stomatologa pčinjskog okruga.
Neiscrpna inspiracija scenarista. Jeftin način za gradnju fabule i mršenje zapleta. Jedan isti glumac tumači uloge oba jednojajčana brata, a mogućnosti su ogromne, makar tako i dalje izgleda besomučnim reciklatorima sedme umetnosti.
Likovi se često razlikuju po naravi i pomalo po izgledu, na primer jedan ima mustaće i on je dobrica, a drugi je ćosić i zao je. Ili slično. I oni prave razne vragolije: majndfakuju sve redom i familiju, panduri hvataju jednog umesto drugog, svinguju snajke, a one ne provaljuju itd.
U novijim filmovima kliše blizanaca preuzimaju klonovi, što se svodi na isto.
Najjadnije guranje blizanaca u istoriji pokretnih slika je u Boljem životu, kad se posle toliko priželjkivane smrti doajena kukumavke Jezdimira Uskokovića, pojavljuje njegov POLUbrat blizanac Tugomir. Paviću, ovim činom si oficijelno zajebo genetiku i isilovao mali ekran.
- Evo ga... Vratio se... Pojačaj malo.
- Ko se bre vratio i zašto su ti oči zasuzile, maaajko?
- Vratio se Pedro! Pokajao se i došao da zameni poginulog brata! On mu je bliznak! Tačno je osetio na daljinu...
- Kevo, da li si svesna da su rešili da nasnime još 146 epizoda tog smeća, pa su utepanog Huana šatro zamenili...
- Ćuti! Da si ti trunku jednu ovako osećajan prema Simetu, eh, nego ga samo zavitlavaš. A on ti je mlađi brat.
- Kevo, dečko je puko. Non stop ide uokolo i viče ”oće li neko kurca”.
- Eh, da sam se obliznila samo...
Svi se odsrca smeju. Deca radosno ciče za postavljenim stolom, tata kobajagi maše prstom da se strpe, dok majka prinosi tanjir iz kojeg se naziru oni. Ukusni, hrskavi, rumeni plodovi najbolje kuhinje na ovoj hemisferi, po baka-Silvijinom receptu koji je sačuvala od Turaka i predala potomcima kroz otvor puškarnice. Sveži kroasani Seven dejz. Grabe svi, kroasani rsaju, pucaju i izlivaju punjenje, deca su džemava do lakata, svi uživaju. Tata i mama se grle i sa tračkom sete pogledaju ka slici baka-Silvije.
Sveži kroasani? SVEŽI? Možda ”sveži” kao u ”sveže ekshumiran”?
Ipak, mora se priznati: ove perutave sasušene grumuljice brašna zbilja jesu proizvedene posebnom tehnologijom. Kada se pekara zatvori, pa se ona preostala već bajata peciva ubace u džak i pošalju u narodnu kuhinju i tamo preostanu, onda ih uzme Čipita i popakuje u lepe kesice (u zaštićenoj atmosferi, ni mikro-svež ne sme biti izgubljen), te lepo izreklamira i proda, normalno.
Sedam dana. Baš tako, to je procenjena ”svežina” ovih leproznih produkata brašna.
Fil valja, da se razumemo!
Specifičan medijum za oglašavanje i komunikaciju bebinih bližnjih. Zašto da portikla, špihozle i sličan smešnozvučni tekstilni uzorak bude prazan? To može biti mesto za vašu reklamu!
I tako bespomoćni humanoidni primerak, proksi-dete u najavi prenosi poruke svojih sponzora. Najčešće je u pitanju čista reklama i užina za ego rodbine, ali šaljivi natpisi umeju da poprime i krupnije razmere, te potomka pretvore u oglasnu tablu i povod hladnog rata.
- Vidi gaaaa, kako mu lepo stoji ova sekina ”Pametan na tetku”. Mva!
- Aha, po njoj najradije baca peglu, heheheh. E, a što mu ne stavi onu ”50% tata, 50% mama, 100% Zvezdaš”?
- Mani to, hvata me transfer. Je li, bre, šta mu piše ovo ispod? Na benkici?
- Aaaa, ništa...
- Šta ništa, da vidimo: ”Moj tata pravi decu za Dž”?!
- Šala bre mala... Nađem ti ja kod kindžosa...
- A ovo: ”Na baku sam, ne ispuštam flašicu”?
- Nemoj da si na kraj srca... E, kuda ćeš s tom prakljačom? A, bre, ne pred detetom!
- Moja mama ne pije: ona konzumira alkohol! I to zbog cirkulacije, somino!
Dete nije dete, igračka za strine i tete, rekao je jednom čika-Ršum. E pa, malo morgen, brkati pesniče. Na koji način ćete, moliću lepo, drugačije da ostvarite sebe i svoje nikad ispunjene želje, ako ne kroz - dete? (Ako izuzmemo karmu, dakako. - prim. aut.) Kako da se nadoknadi obrazovanje i kultura? Kako da se bude uspešan?
Projekat-dete je dakle izvanredna prilika da se kreira sopstvena ekstenzija, potomak izverziran za sve moguće i nemoguće veštine i znanja i odgaji mali genije, pravi plavi zec, ljubi ga majka, te kompenzuje sve što je mami i tati falilo u životu.
Kao i svaki projekat, zahteva određene faze.
Prvo - isplanirati začeće. Pluton mora biti u Devici, a kukovi podignuti pod uglom od 15 stepeni ka sever-severoistoku uz normalan pH i frekvenciju penetracije do 5 herca.
U trudnoći puštati isključivo Šostakoviča danju i Sibelijusa noću radnim danima, a vikendom Hačaturijanovu sonatu za flautu i orkestar. Mazati trbuh uljem od paragvajske artičoke, a pre i posle jela treba latinski čitati, nemoj da te na to opominje mati.
Odmah po rođenju darivati bebu gumenim Mendeljejevim sistemom u boji i logaritmarom. Pred spavanje puštati CD sa engleskim jezikom parnim, a sa ruskim neparnim danima.
A igra? Tu su sudoku i enigmatika za školarce. Eventualno Zuma 3 Math Bugger (torent je zuma3math-lobotomy.torrent), ako bude vremena.
U školu se upisuje u ciljano elitno odeljenje, kod učiteljice koja je dvostruki dobitnik lokalne akademske nagrade Alempije Piščević Uča. Član gradske i prigradske biblioteke.
Druženje je dozvoljeno isključivo sa starijom decom, ali da im je prosek ocena bar 4,85 i da imaju makar treće mesto na okružnom takmičenju iz maternjeg jezika i/ili matematike.
Sedmični raspored se zna: solfeđo i španski ponedeljkom, sredom i petkom, crtanje i kaligrafija utorkom i četvrtkom, ritmička gimnastika i razigrana matematika vikendom. Dražesno!
- Šeri, dođi da teta-Maji izrecituješ onu pesmicu.
- Ui, maman. Hoćete li Puškina ili Majakovskog?
- U stvari, nemamo vremena sad, žuriš na balet, a posle te tata vodi na francuski. Hajde nešto na brzinu onda. Daj nam broj pi na dvadeset decimala, ali brzo!
- 3,14159 26535 89793 238... 4... ovaj...
- Hajde, hajde, nemoj da crvenim sad, učili smo juče celo prepodne.
- Ma nema veze, Goco, ja ne znam ni na dve. Dušo, uzmi čokoladu, za usput.
- No, no, no... Majo, ne jede ona slatko, znaš kako je šećer štetan. Nego, šta bi?
- Maman, žao mi je, ne mogu da se setim.
- Ništa od Muzeja nauke u utorak i zaboravi na 3D atlas mezozoika za rođendan! Hajde, kreći.
- Ui, maman. Orevuar.
- Nego, kako tvoj mali, jesi ga upisala na violinu?
- Nisam, hoće fudbal i bog, kaže smara ga ciguligu po žicama.
- Eeeh, pa dobro, šta ćeš, ne mogu svi biti talentovani.
Jebem ti takav kompliment. Da valja ne bi se smatrao komplimentom samo u tamo nekim zemljama, već još negde u svetu. Zato se kod nas i koristi samo kao izgovor. Omaklo ti se da prdneš na ručku u gostima, da te komšija uhvati kako mu merkaš ženu, da zaboraviš ženin rođendan, ništa to nije strašno jer sigurno postoji neka daleka zemlja u kojoj se još i zahvaljuju kad tako nešto uradiš. Iskusniji dodaju još da je zemlja afrička, azijska ili recimo Japan (s ovim ne možeš da pogrešiš šta god da si uradio) da bi zvučalo uverljivije.
-:podrig:
-Au čoveče, poguši nas ovde sve.
-To se u nekim zemljama smatra komplimentom, tako pokazuju da im je hrana prijala. Evo meni je na primer baš prijao ovaj beli luk uz ćevape.
_______________________________________________________________________
-Kume, šta radiš to s mojom ženom?
-Ništa kume, to se u nekim zemljama smatra komplimentom. Evo Eskimi na primer se uvrede ako im ne spavaš s ženom, a ja samo nisam hteo da se ti uvrediš.
