Merilo za snagu, veličinu, ružnoću ženske glave, nadimak za počinioca nečeg glupog i opis umeća ispuštanja gasova.
- Jak k'o konj! (ne kači se s njim nipošto!)
- Plus k'o konj! (Toliko veliki plus za dobru defku/poster, npr.)
- Vrati konju glavu! (Aleksandra Perović, Sara Džesika Parker i mnoge druge prozivane na taj način...)
- Pa gde tamo loptu, konju jedan ?! (nezadovoljstvo trenera fudbalerom)
- Jebote, prdiš k'o konj! (učestalo, snažno i teško podnošljivo za prisutne)
1. Odgovor na vaše pitanje u striktno prehrambenim prodavnicama.
2. Najmilozvučnije obaveštenje od drugara u toku običnog školskog dana.
3. Korpa od vašeg potencijalnog partnera, tj. ublaženo saopštavanje totalne nezainteresovanosti.
1.
- Dobar dan, da li imate domestos ?
- Zalutao si malo sine, nema ovde hemije.
2.
- Ljudi, nema hemije, čuo sam da se profesorka skrljala negde niz stepenište i sad je sva u gipsu, eno je k'o mumija sa sve čet'ri uvis u bolnici!
- Jeeeeee! To znači da nema hemije dok ne dođe zamena bar, cool brate, ajmo napolje!
3.
- Kako si ti slatka! Oh ta tvoja barbi kosa i šiškice koje ti prekrivaju maskaru. Kad pogledam u tvoje narandžasto lice i braon dekolte, ne mogu a da ne primetim kako se lepo slaže sa roze haljinom i tim cirkonima svuda po tebi!
- Ah, divan si, hvala! I ti se meni sviđaš!
- Hoćeš da izađemo?
- Ajde, šta voziš?
- Nemam kola, možemo na dejt, mislio sam...
- Dobro, dobro, ajde, na koji splav?
- Ma mislio sam u šetnju ovako, da se upoznamo. Ne bacam pare na takva mesta i ne slušam baš tu muziku...
- Izvini dečko, nema hemije među nama. Ćaooo.
Špartati prugom, kao Mile.
Ide Mile lajkovačkom prugom...
P.S. Ipak su Englezi putovali do Valjeva kroz to mesto, pa im se svidelo, te ga nazvaše Lajkovac, tako u narodu i ostade.
Sinonim za najveći mogući stadijum prolupavanja, koji možda i nosi neku mudrost.
Zašto lonče? Jer je to rekvizita koja se najlakše baca a da najbolje odzvanja.
Zašto niz stepenište? Jer je to najduži mogući put odzvanjanja.
Zašto kinesko? Zato što oni imaju najduže stepenice koje vode nebu pod oblake u one špicaste četvrtaste kućice sa krovom na spratove, gde neki deka Kinez sedi i svirka frulu. Oni bace dakle malu zvonjavu rekvizitu niz stepenice i osluškuju pažljivo svaki tonić zvuka dok ne odmakne kilometar, na pola puta do zemlje. Nakon konstatacije svake frekvencije zvuka, novorođenče dobija ime. Ping Tin Čing Bimpi Li Pup. Melodičan kineski jezik sa pahuljičastim pismom, ne menja svoje običaje od pamtiveka.
Nama ta tradicija nije baš poznata, sa našim slabo-frekventnim, siromašnim pismom od samo 30 slovca, jadne oznake. Nama to dakle zvuči kao čisto lupetanje!
Mare: Je li druže, kako prođe ispit iz profakturalne kontrapozitivne jungstaintezifikacije?
Pera: Vidiš jebote i to što me pitaš, ne zvuči mi ovozemaljski. A na ispitu sam se prolupao kao kinesko lonče niz stepenice, ni sam nisam kapirao šta pišem.
Mare: Ćuti, bar si nešto napisao, možda i prođeš.
Eufemizam koji upotrebljavaju gabori profesori, kada staju u odbranu svojih miljenika štrebera iz prve klupe, sa akničastim licem, zaljubljenim zenicama, krivim nosem i teglama pod obrvama, lešinarskom građom i zalizanom kosom ka nazad priodnim masnoćama iz dlanova.
Popizdeo prosečni student: - Naravno da će Milojko smrad dobiti deset! Ja učim po ceo mesec za jedan ispit, a on kaže koju je boju očiju imala Napoleonova čukunbaba i Vi smatrate da on zna sve! Ne bi me čudilo da on dobije deset i da se na pojavi na ispitu, a mene da 15. put oborite po navici!
Čovekolika profesorka: - To nije tačno kolega. Vi nedovoljno radite a i samo ste ljubomorni na delikatno memorisanje našeg genija na ovom fakultetu, je l tako Milojko?
(Morbidno i gadno se smeškaju jedno drugom)
Tabula rasa, prazni bukvini listovi, tip ljudi koji kapira stvari logicno, a nepravilno i toliko iritirajuće za nekog ko im priča šalu, šegu, pošalicu, daje kompliment ili ne daj Bože, zatraži neku pomoć na psihičkom nivou, koja zahteva povezivanje, kreativnost ili strategiju.
- Ženo, kakav ti je ovo ručak, kakve su ovo splačine? Gde je moj kolač? 'Oćeš ti malo kod mamice svoje nazad na doškolovavanje? Ti bre samo kafu umeš da sprčkaš!
- Ja kad sam skuvala kafu tvojima, rekli su mi da je odlična i da mogu da se udam! Nisu tražili moje gastronomske sposobnosti da upoznaju, molim lepo!
_____________________________________________________________
(na pismenom iz engleskog)
- ee, pssss. Pss! Kako da napišem ovo: Možete li da me prevedete preko druge strane ulice? i drugu: Da li se trenutno nalazite u Subotici? , šalji na papir.
(stiže papir od bukvaliste)
prva: Can you translate me to the next page of the street? druga: Do you at the moment find each other in Little Saturday?
______________________________________________________________
- Znaš vic kad igraju dva bojlera fudbal i prilazi veš mašina i kaže: hoću i ja sa vama! a oni joj odgovore: ajde beži bre gde si videla da veš mašina igra fudbal? ahahahaha
Bukvalista: glupo, a kao da bojleri mogu da govore? i igraju fudbal? pfff
- Pa brate fora, ono... Ja se pokidao!
Bukvalista: Gde, kako si se pokidao je l ti dobro, krvariš?
- Aaaa jebote sa tobom ne može da se priča!!!!!
Bukvalista: Kako misliš ne može, pa sve vreme razgovaramo!
- Ma teraj se u tri pičke materine!
Bukvalista: Ja imam samo jednu majku!
- Maaaaaaaaaaaaaaarš kad ti kažem! Gde 'oćeš, samo se gubi!
Po staroj pričici za decu, ovo je dečak koji je, kad god bi se našao u dobroj prilici, vikao na sav glas "Vuk, vuk, narode vuk!!", a onda kada bi se svi razbežali i precrkli od straha, on bi se smejao jer je lagao. A jednoga dana kada se iz šume začuo njegov glasić "Vuk, vuk, u pomoć, vuk!", niko više nije verovao i dečak je završio proždran od strane pravog vuka.
E, kada neko govori laž milion puta i na kraju ta laž postane istina, pa kada je taj neko saopšti, niko ne veruje i onda kada to shvatite, možete mu nadenuti ovo deskriptivno indijansko ime, koje je nalik na Bik koji sedi (Boris Tadić), Drvo koje igra fudbal (Marko Pantelić), Dim koji šušti (vodopad), Svinja koja krešti (Seka Aleksić) itd. itd. Dakle, najvažnije, Dečak koji je vikao "vuk" - kreten i lažovčina i dobija po zasluzi.
Dača: Mare, jesi čuo, ove godine rangiranje na fakultetima!
Mare: A daj ne zezaj, jaoj, pa kako ću ja, nemaju moji para ako ispadnem sa budžeta, jaoj a imam gomilu ispita, uff mislim ja sam prošle godi...
Dača: Ee, majstore, koči koči.. zajebavam te samo, tako svake godine štrecam vas štrebaroše...
Mare: Uh, ovaj... Pa dobro, inače, stvarno si me uplašio!
(naredne godine na šalteru, Dača predaje papire za upis u četvrtu)
Šalteruša (nakon 3 cigare i dva telefonska poziva): Šta 'oćeš?
Dača: Da predam papire za upis.
Šalteruša (gleda papire): Slušaj debilu, umesto što meni oduzimaš vreme, idi pogledaj onu listu! Da imaš 2 boda više, možda bi i imao šanse da konkurišeš za budžet.
Dača: Šta, kako... ne razumem???
Šalteruša: RANG dečko, rang-listu! Od ove godine uvedeno. DALJEEE!
...
Dečak koji je vikao "vuk": Nemoguće! Šta ću ja sad?...
Klasična fraza, rečenica kojom svaka baba, strina, keva, tetka, snajka, komšika, koleginica, ciganka gatara, a ponekad i poznanik gospodin, upotpunjava razgovor nakon priče o detetu, pa kakvo god ono bilo. Samo da ljudi znaju da oni žele svako dobro njima i njihovoj dečurliji.
- Zdravo, kolega! Pa šta ima, kako si? Kako ti onaj mali zvrk?
- Ma šta mali, polazi u školu na jesen.
- Ozbiljno, nisam ga videla ko zna koliko dugo... Pre nego što nam je firma propala.
- Idi, ne bi ga poznala, kažu ljudi, što je stariji sve više liči na mene...
- Stvarno? Eh, pa dobro šta sad... Samo nek' je on živ i zdrav!
__________________________________________________________
- Baba, Marko se svaki dan fiksa, šmrče ko neiživljena stoka propala, mota travu, pare samo baca na tu gudru bre! Non-stop naduvan, navaren, urađen ko Ejmi u Bg-u svaki dan! I ti mu još daješ kintu kad god ti traži!
Baba iako ič nije razumela iz ovog izdiranja prsnutog unuka, odgovara:
- Pa sine, on je meni isto k'o i ti, ja vas volim podjednako. Kad baba ima pare, baba uvek da. I uvek će, samo nek je on meni živ i zdrav!
_______________________________________________________________
- Svakog meseca bar dvaput idem u školu da pitam profesore kako napreduje moje dete u gimnaziji i mogu ti reći, svi ga vole, kažu divno jedno dete! Vaspitano, fino, uči... Kako tvoj Pera?
- Ma on ti je propalitet. I roditeljski sam počela da izbegavam od sramote. Lešila sam ga ja ga svaki dan sa granom od višnje, onom gipkom, kad opauči, bridi mu dupe tri dana. I jok, ne vredi ništa. Neće da uči pa to ti je. Ima silne ocene za popravni, a matematičarka me jednom srela na ulici i prepoznala me, sve joj jebem šašavo. Kaže, ima devet kečeva u dnevniku, a prepisao od nekog štrebosa za kontrolni i dobio 5, ali džabe. Upalo mu to ko šljiva u govno, ne može da ga izvuče. Ne znam, ne znam šta ćemo s njim, pojede mi džigericu i bubrege i žlezde nadbubrežne. Izludi nas oboje!
- Ajde ajde, nemoj tako. Popraviće se on, samo nek' je živ i zdrav. Al' neka ne zove mog Acu često, nešto je zauzet u poslednje vreme. Ajde zdravo...
Svi govorimo srpski jezik mada, mnogi ćirilicu više ne uvažavaju, a i latinicu unistavaju. Dakle, sve cheshtje pismo ne poshtuju. Pored toliko pozajmljenica i tuđica, još novih adduju, srbsku gramatiku neznaju, a pravopis je toliko bitan postao da se prosto Vuk u grobu prevrnuo k'o ime rečnika njegovog, mnogima sada manje poznatog.
Ovakva deskripcija koristi se za žene karakondžule sa izuzetno velikim nosem. Figurativno govoreći, smatra se da je njen nos toliko velik, da kad drži cigaru i to još na muštikli, on pravi dovoljno dobar zaklon da cigareta ostane suva.
1. Kada je neko uplašen ili blefira, obično čuje ovo od svog napadača.
2. Kad neko nešto prikriva, odnosno taj neko ko ovo upita, misli da taj ko je upitan, nešto prećutkuje.
U nekoj tamo zabiti, gde je i Bog rek'o laku noć, ohrabrio se lik da ide po svoju cupi... Vetar k'o na groblju, pustara i jedna jedina kuća, ne mož' da omaši. Kuca vrata i otvara se samo jedno prozorče gore a kroz njega se naziru samo oči i polako progviruje dvocevka.
- Šta vam treba?
- J... ja sam Žika Čarapić, ovaj tražim Čvrgu Palčića a treba mi njegova ćerka i jedne čiste gaće, ako su vam pri ruci.
- Ja sam njegov brat, on nije ovde. Je li, jesi ti onaj čija je keva najveća kurva u tvojoj oblasti i koja mi još plus duguje pare?
- ......
- Ćutiš, a? Šta je labude, pojela ti maca jezik? E pa vidi ovako, prvo ću da te....
(BOOM!)
Lik vraća svoj cz 99, stariji i od njega samog, al šljaka i kroz trulo drvo na vratima.
- Kad hoćeš da pucaš - pucaj. Nemoj da se proseravaš mnogo. Keva mi nije kurva, a pare nećeš nikad doboti. Labude.
__________________________________________________________
- Je li bre Miko, šta si se razgoropadio tako, šepuriš se ko ćuran ispred tog ogledala? Uništićeš ozon tim sranjima što prskaš svaki čas.
- Hehehe...
- Ćekaj, ćekaj. Počeo da pere zube triput nedeljno, da se kupa i subotom i nedeljom, zalizuje kosu, mustaće... Da nis' ti priveo nešto, a?
- Pa.. eto, tako se to desilo, neplanirano...
- A ćutiš, a? Jaoj barabo stara, idemo mi to da zalijemo malo, ja častim!
Svršishodno selektovanje suštine zarad postizanja cilja i ničega više. Samo je zabluda da je to pojam modernog doba, jer Bogovi su za to znali još prve godine pre nove ere.
Dobro, devet meseci p.n.e.