Успех увек има цену, само што ми сврашавамо на оне ствари које нам се свиђају, и занемарујемо начине до којих смо дошли до њих. Та друга страна медље је ту да прогони, јер је стално кријемо, а она је већи део нас него наличје. Не признајемо сами себи ко смо и шта смо.

Шљакаш или учиш целе недеље, тотално је небитно. Из дана у дан трпиш недојебане бабе којима фали генг бенг силовање на дневној бази следећих пола године да дођу себи, имоптентне маторце којима се тукс не диже ни уз помоћ коктела цијалиса, левитре и виагре и екипе средњошколки које су обучавале про раве једно годину дана. После целих јебених пет дана, очекујући то фамозно поподне или вече, кад сви могу да ти се напасу гузних длака, јер је дошао викенд, и било да га проведеш алкохолишући се, јебући или спавајући, заболе те за њихове издркавање, јер имаш цела два дана пред собом да радиш шта хоћеш. Или имаш посао где радиш и суботом, ал јбг, ко те јебе кад не умеш да наваташ бољи, јер ти већи део екипе иде на блеју, а ти остајеш кући јер мораш да шљакаш сутра.

И кад коначно све отераш у три лепе, узимаш мобилни и зовеш екипу. Но, пар ортака сигурно буџи промет дурексу или се због цене истог придружује апеле за сузбијање беле куге, неки раде суботом или су једноставно пичке, многи ,,сређују гајбу'', а у ствари иду да пробају да га умоче негде, или што је вероватније да блеје на нету. Онда капираш да због превише времена проведеног на ,,битне ствари везане за будућност'', немаш времена за зајебавање у садашњости јер лагано испадаш из тока због пропуштених цирки ван викенда.

Надаш се да те она мала слатка из другог краја није заборавила, зовеш, али опет ћорак, јер малу неко вероватно већ таслачи и прописно обрађује. Или у бољем, или горем случају (зависи од тога колики је ретарад или колико си ти наложен на њу), она виси сама гајби или са смарачким другарицама глумећи лудило и недоступност да не би испала лака, иако се на мору надавала ко Турци за време Бајрама.

Из беса према њеном кулирању зовеш локалну раву коју није тресао ко није каснио на бус, али се превише гадиш сперме на њеном лицу након за њу норамалне вечери. Каже ти да мораш да станеш у ред и да си тренутно десети.

Већ испиздео, идеш пут трафике, купујеш неки шпиритус који садржи што је већи проценат алкохола, долазиш кући и тражиш пречицу до дугмета erase and reset. Уживај.

Сасвим ново светло израза иде као подмазано. Мада остаје питање да ли је и од иде као по лоју, јер рчовање помоћу свињског лоја спада у хард фетиш квлт БДСМ друштва, који воле само сладокусци. А ти исти сладокосци воле да кусају и гној, мада га тешко набављају у довољним количинама.
Ради прибављања истог праве се старачке сачекуше, у којима се лове бакуте и декуте, јер је већина од њих састављена од чистог гноја. Постоје и млађи примерци који су препуни гноја, вероватно из разлога јер су препуни себе. Међутим, тај гној није толико употребљив, јер праве ствари ипак треба да сазру, а и није истог хемијског састава.

Нема свако стомак за ствари које иду као по гноју. Треба да будеш хард кор трситељ, кога заболе за објекат тршења. Мада је то само по себи искључиво, јер како да будеш хард кор ако те заболе туки за објекат? Дакле, ако хоћеш да будеш квлт трситељ у крају или шири, кад ухватиш да трсиш, не престај докле код иде, па чак и по гноју, само удри не обазирући се на вриску (или тишину ако баш имаш потребу да трсиш покопане у глуво доба ноћи; уколико је дан, само си глуп јер је ће да те наватају а џаба ти ако ти постанеш објекат у творза а имаш да се сећаш само једног тршења) и остале излучевине. А ако си убер, има да обришеш гној и бациш га по објекту.