Prezime Rašovica bijaše poznato vazda u Crnu Goru iz sela Fundina, inače poznato po tome što su sjebali Turke davno, ali baš! Ugazili ih prebrutalno! E, tu se rodio Pero Mijajlov.

Od malena se viđe da je Pero prezgodan lik, ali ono baš prezgodan! Kad je iša u školu djevojčice su mu radile domaći svaki dan i davale pare za užinu, znači toliko je bio presladak, majka mu je pricala da će da ide u manekene, ali đe Rašovic da bude maneken?! Peškuljan Miajlo to nikako nije dava, a Pera realno bolio kurac. Bio prezgodan mišljase sve dokle ima takvo lice sve će bit u redu.

Dođe ta neka srednja, neki pubertet, svi sad mišljase biće tu bubuljice, đavoli, uništice se lice Perovo, ali ne druže, on nekako jos ljepši postade! Znaći, srednja pakao pakleni! Pričalo se da u Rašovica se nije rađalo takvoga jebača! Svaku noć druga. Svaka se lijepila za njega. Bila je neka nasavnica poluđela za njim, pa je jadni Miajlo mora da uskače da mu kaže: "Jesi u goru udario sine? Ne možes da uništavaš ljudima brak i posa!", a Pera realno bolio kurac ka i vazda.

I tako, pojeba je što se može pojebat, ali kako to obično biva kad si neđe dobar jako, ova druga strana ispašta. Naime, Pero nije učio nikako, i pane treći razred srednje. Obali ga jedna nastavnica što nije htio da je isklepinja i to Petra. Tu baš ono udari mu u psihu. Neka depresija ga ufati, nije želio u školu vise da ide, no fino natrag u Fundinu i ne izlazi iz kuće. Tu se zabrine selo za njega. Kako najljepši Rašovic bez škole? Muka, bruka! Te što ce Miajlo kukavac, idi zidaj, idi radi, idi kod nastavnika, da'ko ga vrate.

Poslije nekog vremena, odluče da ga ubače na vanredno, da Miajlo odradi koje kupatilo, izida nešto, samo da se Petar pojavi pred komisiju i reče koju riječ i pustiće ga. Znači, Miajlo to podmaza. To baš sve lagano. Ali! Petar ka petar... Na dan polaganja uzima đedovu frulu za pas i zaputi se put škole. Na putu sreće neku đevojku. Jebe je na brzinu i produžuje dalje. Dolazi pred komisiju i ovi mu vele kao "Rašovicu, ajde ti sad da vidimo što si naučio?", a Petar ni pet ni šes', nego fino vadi frulu, staje pred njih i veli "Ja sam ođe doša da sviram!". Počinje da svira nešto! Ahahahahahah! Kakav pakao živi!

Ovi u čudo! "Što je ova muka! Što se radi ovo ođe? Sprda li se neko sa nama?!" Zove ovaj jedan professor Miajla. Veli mu: "Ovaj mali ti se pomamio totalno!", ali Miajlo prekumi da ga pušte nekako, te ovi popuštiše, i eto, završi Petar nekako školu. Završi se i ta muka nekako, ali što će sad Pele dragi? Što da radi sad u život? Ali, ka što biva to u život, obično se bitne stvari dešavaju u san, te Petar jednu noć sanja opet onu đedovu frulu.

Sanja je nešto kako mu đed sa frulom dolazi i veli: "Petre, ovamo gore nema ovih ljekova, pa ti provjeri ima li ih dolje. Ako ih ima dobaci mi ih." I Petar taman da počne da traži, probudi se, i kad se probudi viđe da je sav u znoj nekakvi ledni. To mu je bio znak!

Sjutri dan uzima frulu. Bježi od kuće i kreće na putovanje. Silazi dolje u Podgoricu na stanicu. Imade neki dinar kod sebe i veli ovome što vozi autobus: "Vozi me dokle možes za ovo.". te ga ovaj pogleda i reče: "Druže, idi kupi kartu," ali to Petar ne šće da čuje, no mu odsvira nešto na frulu, a ovaj vozać samo da prestane rece mu: "Aj ulazi. Vozim te, samo prestani molim te." Ovaj sav srećan uđe, sjede pored neke male i sa njom u priču. Čuo sam da je jeba u autobus, ali to sad nezz koliko je tačno, mada znajuci Petra sve je moguće.

Kad ga je izvoza ovaj sa autobusom, silazi neđe u Pipere. Dotle je ima para. Sad petar nikad nije bio u Pipere, ali mišljaše: "Sigurno je sudbina što sam ođe doša." Uze onu frulu i opet poče da svira. Svira on pola sata, ono nista. Svira još pola sata, ono baš opet ništa. "Što je ova muka?" pita se on: "Aj još jedanput da sviram. Možda treća sreća." Kad on poče, kad odjednom, dva metka prozujaše pored njega. Ovaj ne znade što bi, samo se bači ulijevo, kad ono opet još dva metka. Ovaj kukavac zajauka: "Što je muka?! Druže! Ko puca?!" Kad ovamo samo čuje glas nekoga: "A ŠTO SVIRAŠ TO, JADAN! ZNAŠ LI DA SJUTRA MORAM NA RABOTU RAK TE RAZIO?!", te se tu Petar pridrža, i izvinu se čoeku sa prozora. Ovaj kad ga viđe koliko je lijep, zamalo ga šok ne strefi, te se samo povuče u kuću. Petar tu malo šokiran svime ovime pomisli da nije možda sudbina da se probije na scenu sa frulom i u tom trenutku dokle to razmišljaše udari ga pijani taksista.

Tuga, nevjerica. Petar sav izlomljen, kukavac crni. Faca nagrđena, pakao pakleni.
Budi se u bolnicu. Ne zna đe je. Ne zna što je. Kukavac crni...

Pored njega majka spava, te je on rgnu i veli joj: "Alo! Što je ovo? Đe sam?!", ova se probudi pa se ozari: "O, sine moj! Sunce majkino! Sreco majkina! MIAJLO! MIAJLO, DOĐI OVAMO JADAN NE BIO! PETAR SE PROBUDIO!" Te uđe mu i otac, tu svi oko njega srećni, presrećni, te mu ispričaše što je bilo. Udario ga neki ajvan, slomio ga baš, i što je najteže, bilo da mu saopšte, lice mu nagrdio. Ali, na svačije iznenađenje, Petar ne bijaše šokiran, nego samo reče: "Hodevardi divlji paša, strašnom vojskom Kuče hara! Ilikova kula Raša, hoće Turčin da obara. Lete tuci niz orluje, Goga Rašov zaždi kulu, bježi paša jadikuje, ucvijeli mnogu bulu. Turske vojske poglavari u toj kuli izgorješe, ovakvi su za njih dari, neka Turci manje griješe!"

Stara,oronula kuća.

iliti Luxury items su itemi koje kupuješ kad završiš svoje core iteme pa se kurčiš i ponižavaš protivničku ekipu.U iteme za pjacu obično spadaju itemi koje ne koristiš često jer obično treba nafarmat iteme koji su ti potrebni samo.

Ima veze sa pjacom jer u stara vremena ljudi su za pazarni dan birali samo najjaču i najljepšu odjeću i kola za pred narod.

Najbolje.

A hororčina brate.

Na sajtu piše:
Tarzan Milošević was born on 28 July 1954, in Bijelo Polje. He graduated from the Faculty of Mechanical Engineering in Sarajevo. He is a member of the Main Board of Democratic Party of Socialist of Montenegro.’

Ali, kako to obično biva, i ođe se javlja ono kao na Vikipediju onaj problem površnosti i izostavljaju se oni bitni slatki detalji iz biografije ovog čovjeka. Naime, priča se in Bijelo Polje da su oni imali Tarzana prije no Ameri tj. da je sveti Vasko Ostroški imao poseban dill sa Bogom da tog 28. jula pedeset četvrte sve sa Ostroga bača dinamit i petarde i diže šamane iz Nikšića da urlaju da se rodi dragi nam Tarzan. I bi Tarzan iz jake kuće Miloševića.

Od početka se viđelo da je to nadprosječno pametno čeljade jer nikad knjige nije dofaća a sve petice u školu. Kad ga pitaju kako to moj Tarzane on samo reče "jbg pazim na čas sig". Nije ga nešto bilo briga mnogo za pičke a i onako su sve padale na to već čuveno "ćao, mala, Tazo drago mi je".

Kada poodrasta malo uvidio je on da su Crnogorci stoka te je riješio da se nešto mora mijenjat a ako oćeš da mijenjaš nešto u državu ti moraš, to svako zna, da osnuješ partiju. Tako on svako jutro, umjesto da kupi burek sa mesom, on ostavlja te pare i za 10 god. skupi dovoljno da otvori Demokracku Partiju Socijalista. E to je bilo divota gledat kad je pokorio sve konkurente i već tako moćan mora za Podgoricu da ide da počne već jednom vladavinu. Priča se da većeg veselja u Bijelo Polje nije bilo no što se bilo napravilo za njegov ispraćaj kad je doša u PG viđe on da je to mala bara puna krokodila tipa Bulatovic Momir i kompanija ali tu njegova genijalnost opet izlazi i veli bolje ja da postavim nekoga kao presjednika umjesto mene a ja da budem ka neki levat tipa neki nešto za poljoprivredu a ovamo iz sjenke vladam no da mi Vijesti i Dan budu za vratom svaki dan. I tako on postavlja Mila Đukanovića za presjednika DPS-a i tek tada je počeo da uživa prokleto išlo se svaki drugi dan na neka poslovna putovanja političke posjete koje su se završavale bludom do jutra Tazo pronalazi sasvim novi svijet u Koksu ali čudo umjesto da Koks ižjede njega on Koks tamani eo sig 20 god i ništa mu nije nego svaki dan sve jači i jači niko ne zna tajnu veli se da je Tazo duhovni vodič Crne Gore novi Njegoš bog i batina koja će još malo pa i na svijet da krene.

Hulk je bio luđaque prejakih razmjera. I najjači u CG sig inače ne bi ove priče ni bilo. Ma, možda bi i bilo ali bi bila drugačija, sig. Elem, ide ovako...

Rodio se Dragiša Gidra Hulk u familiju Rašovića u Podgoricu. Znači, Dragiša Gidra Hulk Rašović. Nije poznato ko mu ime dade ali to nije ni važno za ovu priču.

I ono, Rašovići bijegahu jedna od prvih familija u naselje Konik (od 99 pa nadalje ukazom Mugija Prvog poznato kao Konick City), možda ne baš prvi ali u prvih pet garantovano. Ono, šljlegli iz Kuča, bogati, fini, fino vaspitani, fino se nosili, znači sve top. Hulk (Dragiša Gidra Hulk Rašović, u daljem tekstu samo Hulk), inače treće im dijete bijaše drugačiji. Naime, bijaše poznato da je kuća Rašovića rađala samo junake tipa kad im okineš glavu oni po 7 dana hodaju i tako, ali, Hulk bijaše pizda i to tipa ona pizda koja kad mu narkomani uzmu loptu na poligon on umjesto da izvadi utoku i obračuna se sa istima on trči kući da zove oca i majku. Zdapi, najveća na Konik sig.

I ono, jednog dana prekurči ocu mu, inače Vidaku, kukavičluk sina mu Hulka te ga ovaj, Vidak, ispiše njega, Hulka, iz škole da mu ovaj, opet Hulk, više ne bruka pleme i ode sa njim, još jednom Hulkom, pod Ostrog da se vidi što nije u redu. Ne zna se tačno kakvim obredima su Vračevi pod Ostrog podvrgli mladog Hulka ali se on vratio jači nego ikad, ne zaboravi to nikad, i deje ta ekipa koja nikad nije stala, deje ta ekipa, zabava i šala.

Ali, šalu na stranu, znači, radila se teretana 5 dana u neđelji a dva dana se samo jelo i to jelo sudžuka bogomi i slanine samo, znači sve načural i izraste bogomi polijepo Hulk u gorostasa finoga. Okupio oko sebe 96. godište, malo pokazivao kate neke iz karatea što su ga putujući Šaolin sveštenici naučili prošle godine kada su bili pod Ostrog na razmjenu sveštenika, i ovi odma pali na to, da i oni nauče i tako, stvarao se polako Konički klan i tako počinje Hulk od uzimanja lopti sa poligona i dilova sa Malisorima pa sve do krvavih obračuna po ulicama Podgorice.

Bijaše to crno vrijeme za Podgoricu. Nastade nekakvi manjak nekakvoga morala svuda po narodu. Ako se pročulo da imas neku vezu kod Hulka sva vrata su ti bila otvorena i svuda si bio primljen ka' da si Klint Istvud. Imalo je to i drugu stranu medalje, pokušalo se do njegove 22 godine ukupno 44 atentata na mladoga Hulka no on je većinu izbjega' a ovo ostalo je prvi potega utoku i usmrtio napadača. I ono, što znam, dade mu to poleta, umisli da je prejak, da jači ne može biti. Ono, tako se bar njemu u glavu činjaše.

I tada čini prelošu grešku. Mišljaše da je toliko jak da može da osvoji i Vrela Ribnička (dio naselja u Konik đe policija ne smije uć' a ne običan građanin jer mještani Vrela pale eboli šamare i kradu joj sličice fudbalera). I okupi Hulk oko sebe svoju ekipicu, sprema se taj neki rad, 25 man na Vrelatada, tuča je bila krvava i duga i poslije 35 minuta vratili su Hulka na nosilima a on sav izboden, ama užas živi, 13 dana mu je trebalo da se oporavi. Tu postiđeni Hulk ne mogaše familiji na oči da izađe i onda što će, kako će, pravac za Kotor, tamo završava višu pomorsku i na brod đe se nalazi i dan današnji.

Gospodine Ranya, izvinite što mi je bilo potrebno ovoliko vremena, no one proklete Kornjače opet udarile sinoć. 300 moje braće je palo, samo da bi se oni oćerali! Stvarno ne znam što misli Gospodar Sekač, ali ako se ovako nastavi, naš klan u Njujorku biće istrijebljen do sledećeg prvog u mjesecu! No gospodine, da se vratim na temu… Ni nakon 2 mjeseca u službi klana, nisam uspio da vidim Sekača. Veliki broj moje braće misli da je on samo mit, relikt davnih vremena. Osoba koja nama izdaje naređenja jeste Kurenai - kurvica mala, predobra, navodno ćerka Gospodara Sekača, pravi pakao.

Moram priznati da nisam čak ni te Kornjače vidio, ali smo svi sigurni da one postoje. Neoboriv dokaz za to su moja braća, koja se vrću iz misija bez nogu, ruku, glava na ramenima… Svima im je zajednička sledeća izjava: ,,Nismo ništa viđeli, gluvo doba noći, bačen suzavac i zvuk seckanje mača’’.

Ja gospodine ne znam koliko ću moći još ovaj posa da obavljam. Nedostaju mi Budva, pičke, ludi Rusi i turbo folk iz klabinga. Proklet da je dan kad sam prista na ovaj posa, gospodine. Nema opasnosti po Crnu Goru. Klan Nindža Stopala je sada i previše obuzet borbom koju vodi sa kornjačama prokletim. Znate šta mi nije jasno? Nas, jebote, ima na hiljade. Naša je policija, naš je gradonačelnik, vodimo sve, a prokleti Bakster Stokmen, proklet da je još koji put, stalno pronalazi nove mašinice droge i poboljšanja, sve u cilju ojačavanja nas i konačne pobjede. Mada, evo pušimo kurac od kad sam ođe. Ne znamo koliko ih je, mada vjerujem da ih je masu. Ne znamo ni đe su. Sumnja se da žive dolje u kanalizaciji, ali molim vas, NEKO da živi dolje, pa mora biti luđi od onog najjačeg ludaka u psihijatrijskoj ustanovi.

Gospodar Sekač se obračunavao sa njima par puta. Jedan od možda najvećih obračuna desio se na krovu izvjesne stambene zgrade. Naime, Sekač je stupio u kontakt sa jednom od kornjača i ponudio mu dil. Kučke i drogu samo da ovaj stane na njegovu stranu. To je rezultiralo borbom na krovu. Učestvovala je jedna od naših najelitnijih grupa, na čelu sa Sekačom, samim protiv 4 proklete kornjače i njihovim vođom - Velikim Pacovom (luda ekipica zar ne?). Tačan ishod bitke nije poznat. Priča se da ih je Sekač masakrira, što je i vrlo moguće. Doduše. u zadnje vrijeme kruže priče, da je njihov vođa Pacov viđen kako se kreće po gradu.

izvinite gospodine, ali ja nisam baš visoko na ljestvici. Eto, nisam čak ni bio još u borbi sa kornjačama. Ne znam mnogo o njima, samo pričice, ali ovaj položaj je odličan za moj pravi zadatak. Sekač nije prijetnja za Crnu Goru, to vam garantujem. Možete slobodno ispijati mohitoe po Budvi i bavite se jačim oponentima u svijetu. Ja gospodine, u narednim danima planiram da se podvrgnem Stokmenovim ekspermientima. Evo već nedelja dana od kad uzimam 3 bromazepana i šaku dijazepama dnevno. Rade se sklekovi, rade se opasna vježbanja. Pokušaću da se probijem, da budem jači… Dako stignem tako do Gospodara Sekača No gospodine evo je Kurenai, prokleta da je, sigurno oće da joj oribam leđa. Aj ostajte mi dobro
E VIVA MONTENEGRO, pozdravite jedinog trve gospodara CG, Mila!

Drugi naziv za Mašinu od čoveka. Čovek koji je spreman.

Veliki čovek, odma da vam rečem. U prejaku familiju rođen, podignut i na pravi put izveden. Velike škole mu bijahu omogućene, znači sve top štono bi se reklo i umjesto da nastavi svoj put ka ostvarenju sna svoje familije, da jedan dan kroji kapu građanima Njemačke najjače zemlje ever, Odin se spanđa sa nekim ciganima koji su mu čistili kuću i tu počinje njegova propast.

Sve je počelo sa običnom kafom kad mu je donosio Zenelj, glava familije koja mu je kuću čistila, oficijelni donosač kafe mladome Odinu. Odin ga pita što bazdi ka da je nešto mrtvo obuka a Zenelj se uozbilji za trenutak, diže brk pa mu odbrusi:
- Ej Odine, Odine, Ooodine, niste mi rekli sveee, rečite jednom Odineee, zašto pitate mee!

Tu se Odin nađe u čudu i poče da razmišlja oće li ubiti Zenelja na licu mesta ili da mu familiju zapali pred oči. No, ništa, iskulira Odin, ipak je Zenelj oficijelni donosač kafa, uze onu kafu i naredi ovome da napusti livadu.

Dani i dalje prolaziše i više nego dosadno stalno, škola stalno, ribe u novoga Mercedesa, znači u očima Odina užas živi, smor smorni i ne znajući što će više od života svoga pozva on jednu noć Zenelja u svoje odaje i poče da mu se jada kako mu je dosadno, kako ne zna što će sa sobom, odlične ocjene, curice mijenja ka čarape, sve u fulu naj naj ali, ipak, ne zna zašto svako veče osjeća gorčinu čim se oblanda lijepoga života u stomaku istopi. Pažljivo ga Zenelj sluša pa mu mudro reče
- Odine, Odine, Oooodineee, nemam sad tu kod mene ali za brata moga najmilijega (pokušava da ga poljubi no ga Odin brzim pokretom udara muvalicom), aj, aj, ajjjj, dobro je brate, ne moraš da me biješ, nećemo se ljubit, aooo, no da nastavim priču, nemam sad ođe kod mene trenutno ali za par dana stiže mi roba iz Vrela, znaš li kakva, ali bez brata moga Hajrudina znaš li kakva, pa ću viđeti nešto da ti donesem, da te maknem iz te muke a i vidi ti se brate vidi se da polako kloneš!

Tu se Odin malo razvedri i počeše priču o Crnoj Gori i pičkama iz Budve do kasno u noć. Nedelja dana prođe dok si reka „I DA DOĐE MATERACI SVRŠIT ĆEMO JOJ PO FACI“ i konačno mu dođe u gluvo doba noći Zenelj na vrata, taman kad je gleda Odin neke porniće bdsm kategorije. Uđe Zeno sav zadihan, blijed ka krpa, utrča u sobu i odma’ se fata za bokal sa astala i sasu ga sebe u usta da utoli žeđ. Odin ga gleda ka da je pa’ sa Marsa i poče tu da kune kakav je to način da mu tako upada u sobu, mak te spopa, e rak ti utrobicu džara, majmune!!! Tu ga Zeno smiri i poče priču:

- Ajde, jadan, koji ti je kurac, viđi ga, znaš li ti kroz kolike muke ja prođoh noćas da ti donesem ovo!

I izvadi dvije kutije nečega, Odin ka muva na govno odma da vidi što je to, što ti je to, što li mu je to, zagoba što li ti je to zaboga! I Zeno opet poče:
- Brate, znači ja ovo samo zato što si moj brat, znači ovo nikome ne bi davao ali ti si mi u srce, vidiš li (pravi srce sa rukama na grudi), ti Azra i Ljiridon, vi ste mi znači tu, e ovako, ovo sam nabavio iz mojeg rodnog grada Podgorice, ovo su moji momci donijeli, znači imam za tebe tablu Bromazepana i šaku Dijazepama a to ti je, brate, znači jače od toga ne moš da nađeš danas ali sigurno, evo kad ti se kunem!

Odin opčinjen pričom odma pohrli da uzme kutije da se uradi po prvi put no ga opet Zeno zaustavi i poče sa pričom:
- Polako, pooolako, jadan, aooo, oli frku da mi napraviš, slušaj, idemo ovako, znači odma iz najjače uzmeš 3 bromazepana i šaku dijazepama odma šibneš iz najjače i brate eo kad ti se kunem biće ti iz najjače!

Odin i prije no što je ovaj i završio sa pričom uze ljekove, šibnu se odjedanput, brate, kidaju mu se noge, u glavu mu bije neka pjesma njemu nepoznata neprestano i poče da se dere na Zena „OD VINAAA, OD VINA, NIJE OD KARMINAAAAAAAA, OPAAA, BRATE, KAKO ŠTO JE OVO, KOJI JE OVO JEZIK ALOOO“ a Zeno kao iskusniji pa uze 4 Bromazepana i šaku dijazepama no kao i vazda zna se da su 4 Bromazepana NO NO i tu Zenelj pada mrtav kao kosom pokošen a Odin i dalje vrišti „NA RUCI MI SAT, VEĆ ZOVE ME GRAD, A OČI JEDVA SAM OTVORIO!!!“

Posle prelude noći u sobi budi ga vriska i galama majka ga polijeva šlauhom i konačno mu se oči otvaraju i odma ga salijeću pitanja “Ko je ubio Duška Jovanovića“ i „Zašto je Zenelj nađen od strane sestre mu na podu mrtav“. Tu Odin sabira 34 plus 144 i kockice mu u glavi rade iz najjače i odjedanput briznu u plač, majka ga zagrli i odma poče:
- Ajde, jadan, naći ćemo jačeg oficijelnog donosača kafa, što ti je, saberi se, moraš u školu!

No Odinu na umu je sada samo pet stvari bilo:
1. Crna Gora
2. Budva
3. Pičke
4. 3 Bromazepana
5. Šaka Dijazepama.

Sprema se malo obuće, par šortseva i 2 majice, kupuje se karta za CG iz najjače klase i sijeda se u avion. Usput šmeka stjuardesu ali ništa jače nije bilo od toga. Posle 4 sata stiže na Tivatski aerodrom, tu sijeda u obližnji kafić, šiba 2 espresa i fata taksistu i veli mu „DRIVE ME TO THE BUDVA PLEASE, TO THE BUDVA PLEASE, TO THE BUDVA PLEASE“ a taksista ga gleda i veli:
- Ispušiš mi kurac, yes? That will take you 10 ojra and ni centa manje!
Odin vadi 200 eura i veli mu kroz jebački osmjeh:
- This will be enough, Ill be back!

I tako stiže Odin u Budvu a tamo brale tačno ka iz priča, šiba iz klubova divan turbo zvuk i šetaju se pičke po plaži. Odin odma majku zvrcnu da ga ona zovne i reče joj da mu pošalje para, oće ođe da živi. Majka kuka ali posla (ka svaka majka) i u Budvu ostaje Odin 2 godine, tu uči polako jezik i nalazi curu Beranku Miru. Spanđali su se tako što ga je Mira odbranila od nekih Rusa što im je Odin greškom uzeo separe, tu se rodila iskra ljubavi i tako jednu noć gostovaše Dado Polumenta u Trokadero i tu se nađe Odin i na prvu pjesmu je Odin pao na Šaka i ono baš je bila odlična atmosfera u klubu kada Dado poče onu magičnu „OD VINAA, OD VINA, NIJE OD KARMINA“ i tu Odin gubi razum miješa Kokain sa Sprajtom i to iz najjače, pije vele da se jače ljudi nisu provodili no tu noć u Trokadero. Posle 2 dana sna budi se Odin pored Mire svoje najmilije reče joj otvorenoga uma:
- Mira, dobro si me služila no ja moram do Podgorice ići pa puklo da puklo!

Mira pokuša da ga zaustavi, zavapi nešto no Odin 2 kese na leđa i bjež na autobus, sat ipo vremena posle eto ga Odin u Podgoricu, poče da traži Vrela, to magično mjesto o kojem mu je Zenelj Sveti pričao, dako se dočepa opet onog preluda osjećaja da mu opet Dado u glavu zapjeva. Posle 2 dana, 4 bureka i 20 kafa stiže Odin na Konik odma pored tu su Vrela no na Konik on pokupi strašne priče kako u srce Vrela na gomili Bromazepana i Dijazepama najjače droge ovoga vremena spava Bobi lični mezimac trve gospodara CG Mila Đukanovića i da taj od svakoga pršutu pravi no ne uticaše te priče na Odina ič naoružan sa dvije kese mladoga luka blagoslovima svojijah predaka i mudima do poda uputi se on u Vrela. Čim kroči na tu opasnu teritoriju odma ćuskije sa neba, provala oblaka, znači Pakao na zemlji, no opet Odin se nekako kroz ulica par provuče i stiže do srca Vrela maskiranog u azil za pse no od jedanput 2 metka u glavu Odin dobija od strane nepoznatog napadača, pada tu mrtav na mestu sna neostvarenoga.

Kao presjednik Skupštine Crne Gore i predsjednik Socijaldemokratske partije, Ranya je veoma ugledna I poštovana ličnost. No sve je to paravan, žešće iskovan, od strane Mila Đukanovića, trve gospodara CG.

Ranya je najveći rang Assessina u Milovoj elitnoj jedinici, od malena uzet pod krilo Milovo. Naime, kad je Milo kao đetić prolazio gradom I gleda pičke, zapazio je Ranyu kako prodaje noževe ispred današnje fontane na trg Podgorice, i krenuo u neku priču sa njim. Ni dan danas nije poznato o čemu su vodili razgovor, samo se zna da je par dana posle doša opasni Spaček ispred Ranyine kolibe, i odveo ga u Milove odaje. Tu ga Milo uči najjačim borilačkim vještinama. Podvrgava ga najsurovijim treninzima. Radi se teretana, šibaju se proteini, puca se hemija, čudo se čini.

I tako izrasta Ranya u legendu. Kad god je stani pani bilo đe, samo se zovne Milo I reče se: ,,pošalji Ranyu’’! Ranya uzima svoju prepoznatljivu utoku sa prigušivačem, oblači svoje odijelo, koje stoji kao saliveno baj d vej na njemu, i kreće u akciju
Ranya je profesionalac. Hladnokrvan, uvijek fokusiran samo na misiju. Kada se nađeš na Ranyinom spisku, ne preostaje ti ništa no samo da se oprostiš sa familijom, šibneš koji Brufen i bačiš se sa obližnjeg mosta. Bilo koji vid smrti je milostiviji no da dođe do toga da ti Ranya mora sudit. Jedina slabost Ranyi su hamburgeri iz Krune. To mu jedino pažnju skida sa zadatka. Inače je ovako makina

Hodajuća elegantnost. Čovjek jednostavno odiše nečim vanvremenskim. Kada on uđe u poznate crnogorske kafiće I priđe curi sa pričom: ,,Čao mala, što piješ? No nije bitno, ja sam Ranko Ranya Krivokapić’’, ponekad ne uspije ni da završi rečenicu, a curice već padaju na koljena. Morača im teče između noga. Njegov izgled je toliko otrovan za žene. Ta prokleta frizurica o kojoj razglabaju vrsni umovi svijeta. Šta ranya pokušava da reče? Koju poruku pokušava da prenese svojim izgledom? Taj pogled, koji gleda pravo u suštinu svakog bića

Priča se da Ranya igra glavnu ulogu u velikom planu Milovom, pod tajnim nazivom ‘’El grande Montenegro’’, u kojoj će Milo, potpuno izvjesno, uz pomoć Ranyinu pripojit sve države Balkana moćnoj Crnoj Gori. Priča se da je Đoković samo alatka u Ranyinim rukama, koja će pomoći pripajanje Srbije.
Putin nije smio ,,a’’ da reče, kad se čulo da je Crna Gora udarila sankcije moćnoj Rusiji, samo zato što Milo ima Ranyu da mu čuva leđa. To su samo neki primjeri Ranyine moći. Kad bih počeo nabrajati sve Ranyine podvige, Mala nevjesta bi se iz 2 puta završila a ja ne bi do kraja stiga.

Gnjida od čoveka. Koristi se samo u ozbiljnijoj svađi, a osoba kojoj je upućena uvreda je gora i od Cupare (mada i dalje ide rasprava oko toga).

Upoznah se sa likom 2011. ili 2010. godine i mogu Vam reć' da mi se tada učinjelo da je baš baš ono. A kako tad WOW nijesam ni znao da igram pa mi čo'ek objasni masu toga učinio mi se toliko dobar momak, a čega dobar, strašan momak za ne vjerovat'.

I tako, počinjemo Doticu malo ovo, malo ono, i garili smo tu WOW jer u Dotu je bio nub prevelikih razmjera, družili smo se baš baš ono skorosvaki dan. Igrali i tako.

Onda me upoznao tu sa njegovim drugom sigurno najboljim Dovijem. Počesmo sa njim onda WOW da igramo sigurno svaki dan, znači svaki dan, odlično nam bilo svaki dan, kad god mi nešto trebalo, neki torrent, tu je bio Cupara, kad god mi je bio potreban neki crtani, tu je bio Cupara da bez pogovora pomogne. U WOW nije bio nešto ali se trudio, u Dotu je bio ništa i nije se trudio ali nije to bitno sad za priču.

No, kako to obično biva, dođe mu fakultet nekakav i ode čo'ek, ka' da je u zemlju propa', ode, tu smo se nešto isprekidano čuli i svi vi mislite dobar momak, strašan momak, i ja sam to mislio ali jednu noć riješili Dovi, drug mu, i ja, drug mu, da krenemo mu put kuće i ono šćeli da ga iznenadimo, odemo mu od pozorišta onamo u centar do kuće mu, pješke, a on živi u Tološe mrtve, i dođemo mu do kuće, četiri sata hoda, i ovaj Dovi, drug mu, ga zove na telefon da izađe, a ovaj veli da je sad legao i mi nalijevo krug i kući i eto kakav je čo'ek, eto kolika je to ubazda od čo'eka.

Mudo. Može li jače. Smije li jače. Car, Kralj prvak u skoku u dalj.

Možete sve ovo gore navedeno reć u jednoj rečenici o osobi ili joj jednostavno reć da je Milo isto vam se fata.

Jesti baš, baš brzo.

Žena ka od brda odvaljena.

Boca koju koriste samo trve gejmeri.Kako bačit Liča ako si odaljen od tastature 4 min?

Podgorica, glavni grad Crne Gore, tokom svoje istorije imala je što je malo ko na ovaj svijet imao, prije svega premasu naučnika (zipa tebra ovo "premasu", da se zna da je vođe prvi put upotrijebljeno), filozofa i ostalih gadova što na grbaču države žive, ništa ne rade pod ovom kapom nebeskom i prdi im guzica i za izbore i za poplave i za Kosovo i sve za čime prost narod umije suzu puštit' o vikendu i većim svecima.

E, u takvoj sredini, bezbožničkoj, tu se Aristotel od milošte zvan Risto najjače izdvajaše. Familija mu bijahu otac i majka izbjeglice iz Grčke jer bijaše neko sranje zapalo Grčku pa ovi odma bjež' preko granice u Albaniju jer su tripovali da će se spasit tamo. No, kad viđoše u kakav Pakao su se našli, oni opet bjež' i stigoše do Podgorice ravne i tu mu se otac zaposli kao autolimar i poslije nekih tri godine dođe i Risto na svijet.

Da ne peglam sad sa pričom kako je odrastao, dobio prve brke, zamomčio se i ostalo, skočiću do nekijeh 15 godina kada se viđelo da je drukčiji u odnosu na ostale vršnjake. Na svakom času fizičkog oće on košarke, a ne fusbala ka ostali drugovi mu. Neka to, nego svi u srednju vele ajmo svi dolje u Budvu gostuje Who See u Trokadero a Risto veli kako ne želi da sluša govna te su isti Montenigersi i veli ajmo pare da skupimo da Pink Flojd dovedemo da nam svira na matursko, Shine on you crazy Diamond i ostale hitove.

Tu preživljava prvi atentat. Nijesu mnogi voljeli Pinka Flojda i vjerovatno tu treba tražiti uzrok za taj prvi atentat, ali, kako to i nije mnogo bitno za ovu priču, prođe sve to, prođe srednja, maturiraše uz Aca Pejovića i sve se učinje u prvi mah da će biti dobro i da će Risto od tada pa do kraja svojeg života provesti u sreći, miru i veselju.

Ali, sudbina je za njega druge planove imala. Nije moga na faks jer familija nije imala da mu plati to. Iako je izrastao on u finoga mirnoga mladića koji radi u Mex market, ima curicu i sve lagano ali Risto nikad nije bio zadovoljan time. Shvatio je nema se mnogo pa ne smije da se sanja, proklinjao je familiju i što se rodi među ovakve raspadove siromašne, ali, što će, ne može ništa, iz ove se kože u drugu ne može, BRATEU!!!

Završava on jedan dan smjenu u Mex u 10 sati naveče i ne oćaše mu se doma ići te on zapali malo na Goricu da iskulira. Stiže on na vrh sa bocom Bravo Multivitamin-a omiljenog mu pića, iskapi je za 37 sekundi i zapita sam sebe "što ja radim od života svoga jeba me pas" i "dal je Kosovo i dalje srce Srbije, srce Srbije, srce Srbije" i tu mu odjedanput sinu, potrefi ga nešto po sred mozga, odluči Risto da ga boli kurac za sve i hoće da ide na put oko svijeta i puca mu kurac i trk kući spremi ruksak odjeće, brašnjenik hrane, četiri sata sna i bijaše spreman da sa svojih 700 eura ušteđevine uzme autobus do Golubovaca u Zetu i tu na aerodrom sa prijateljem pilotom iz osnovne brže bolje kroz neku priču dogovori da ga pušti u avion za bilo koju zemlju. Koju, pitate se Vi! Koju? A nije bitno, jadan, koju bilo, jadan, ovaj pristade i krenu Risto za Japan. ZA JAPAN? Za Japan!

Poslije puno sati letenja, gdje je svoje mjesto u avionu dijelio je sa par kufera, stigoše, pozdravi se sa prijateljem, zahvali se na časti, ali, čim siđe sa aviona dolaze mu tri momka, svaki metar i ćevap i ovaj srednji mu veli "HADOUKEN" i zaslijepi Rista neka plava svjetlost i on pada u nesvijest. Ko zna koliko je dugo on u toj nesvijesti bio, budi ga miris ribe, ne može oči da otvori ali shvata da je zavezan za krevet a nepoznati glas mu se obrati ovim riječima:

- Dragi Aristotele, ti znaš da su CG i Japan i dalje u ratu!
- Kakvom crnom ratu? - zapita se Aristotel, još u nemogućnosti da otvori oči.

Ali, barem je saznao da razgovara sa nekim starcem.

- Đe sam ja ovo što je ova muka što sam vezan?

Starac ništa ne odgovori. Odjedanput Risto čuje TAHA TAHA TAHA, tri metka pa još tri pa još tri ukupno je izbroja 66, neko mu par trenutaka kasnije skidaše lisice, konačno progleda na oči svoje, prizor koji ga je čekao nije bio prijatan ni malo, na podu leži u lokvi krvi stari čiča izrešetan. Viđe Risto da se nalazi u nekoj staroj ćeliji, oko njega četiri momka kao vile građeni i konačno Risto ciknu

- Oće li mi ko objasnit što je ova muka?

Okrenu se ovaj najbliži do njega, zapali cigar i poče:

- Brate, ka što si i sam čuo, Crna Gora je i dalje u ratu sa Japanom a sve to datira iz početka 20. vijeka kad je neko mudo Crnogorsko otkinulo ruku sabljom prejakom Japanskom Samuraju. Tu su ovi iz CG mislili da je fajt gotov no Japanci ludi nikako ne mogu preć preko toga da ih neki šesti lik iz šeste države tako ponizi u ratu i evo skoro vijek tajne organizacije u službi vlade Japana se spremaju da krenu na Crnu Goru da vam jebu mater i vrate svoju ukaljanu čast a tebe su oteli jer su htjeli informaciju znaju da si na crno ušao u zemlju i niko ne bi zna da si nestao ali mi smo špijuni te je Milo poslao da pazimo ođe da se masu ne pomame Japanci, BRATEU!!!

Vrćelo se Ristu u glavu previše informacija, juče bijaše prodavačica u Mex a danas je u sredini rata te zatraži kocku šećera i malo vode i posle 2-3 minuta se povrati i konačno shvati da je ovo ono što je čeka cijeloga života, ovo je ta velika avantura, ovo je ono što želi:

- E pa fala vam momci na ovome aj mene sad vi recite kako ja mogu pomoći stvarno želim!!!

Osmjeh na licu ovoga do njega ga raspoloži i rekoše mu da su se nadali da će to reći i da imaju odmah zadatak za njega. Naime, izgubili su vezu sa Crnom Gorom pa treba Risto da se odmah vrati i obavijesti lično Mila Đukanovića o planovima Japanaca. Rado pristade Risto i evo ga u avion, piči put Podgorice, prva klasa, naočare, odelo sav u topu eeej, pa ne srijeće se prvi put Gospodar Milo, eeej, opet autobusom od Golubovaca do Podgorice i trk do restorana Maša i eno ga Milo sjedi za sto, pije mohito i razgovara sa nekim preko telefona i prosto odiše stilom nekim, tim, karakterističnim. Mala trema ufati Rista ali što se mora mora se, uputi se put Mila i na 20 metara od njega nailazi žutać ka od brda odvaljen i radi Ristu iz sve snage ŠARIJOUKEN te pada Aristotel na licu mesta mrtav.

Starija Ober kurva .

Vidiš zmiju pa joj vikneš, eventualno pobjegneš, jebo je otac gadnu. Vidiš vuka i samo pobjegneš, bolje da mu ne vičeš da ti se eventualno ne obrne. Tako je to u prirodi vazda bilo, svako biće ima u sebi neku trunku zla a mi ljudi prednjačimo baš, i ti što nam dade mogućnost razmišljanja, tebi vičemo uglas svi:

"Jeba' ti pas mater tako si stvorio najgora bića u galaksiji, moronu!"

A prije... Eh, prije... Prije manje više 400 do 420 godina maksimum ljudi otkriše Pokemone. Bića miroljubive prirode i s njima u početku sve bijaše kul. Pronalazači mišljahu da su Pokemoni samo jedna nova vrsta životinja, pripitomljavali su ih i koristili kao pomoć u radu i sve je bilo u neku ruku normalno. Ali kako se ovaj svijet razvijao, prokleta tehnologija dade iz druge u treću i puni gas i naučnici prokleti naučiše da za razliku od običnih životinjki Pokemoni misle i imate one koji su na nivou psa a imate i one koji prevazilaze ljudsku inteligenciju po dva i više puta. I poče maniti lov na ove ređe pametnije Pokemone, stvarani su posebni timovi, hvatani su u san ili kad idu nuždu da obave i u puno neprijatnih situacija posle nebrojeno mnogo eksperimenata Pokemoni postaše robovi. Danas svaka kuća ima bar po dva, postoje sportovi, rade se edukativne emisije i umjesto da se ograniči ko je može gledati oni stavljaju "prihvatljivo za sve uzraste" te bombarduju đecu raznoraznim informacijama pa ovi bježe iz kuće i upućuju se u "avanturu" a cilj im je što više Pokemona stavit pod svoju kontrolu. U iluziji djeca žive da je za Pokemone najbolje ako ih baš oni budu kontrolisali i ko jebe slobodnu volju ako imaš da jedeš i piješ.

Postoji par organizacija koje se bore za ponovno vraćanje Pokemona na svoje no nazivaju nas teroristima, radi se opasna propaganda protiv nas za par glasova koji se dignu postoji hiljadu onih koji svašta rade. Nije pravedno raditi ovo tim miroljubivim bićima i što ako smo mi prvi došli, svako ko nastanjuje ovu jadnu planetu ima pravo da živi neki svoj život na istoj.