Pretposlednja utakmica na tiketu, najnesigurnija, najteža, najbitnija utakmica svakog pažljivo osmišljenog listića u koji je uložen višesatni trud za sastavljanje. Na nju se svodi svo nerviranje u vezi prethodnih utakmica, svi fiksevi i prelazi belgijske druge lige i golovi Njemaca u prvom poluvremenu. Odredjuje da l' postoji ikakva nada za kintom, ili će taj predjeni put stazom trnja biti ipak uzaludan.

Najveći bilde(r) u kraju, najveće a i najmanje mudo sve u istom redu. Napuvan kao ukrasni balon na dječjem rodjendanu. KOJI TI KURAC BUDE PA DA ODLUČIŠ DA OĆEŠ DA BUDEŠ TOLKO VELIKI JEBA TI PAS MATER?! ZAR TI NE PADNE NA PAMET: " E POŠTO MI JE BICEPS 838 INČA JA BIH MOGAO MALO DA PRIMIRIM UNOŠENJE ETANOLSKIH ŠEJKOVA OD DJUBRIVA DOK MI SE KITA NIJE UVUKLA DO ŠUPKA I STVORILA NOVU VAGINU" U USTA TE JEBEM. I naravno ima minijaturni ajfon dva, na kome je bitno da se vidi jabuka, i da uzme 12000 slika sa svojim masnim palčevima. Dobio ime po čuvenom zabjelčaninu.

Дјело које је превише пичкасто да би се за то давало ордење, па добија овај назив да би се спасила част извршитеља.

Деџко који све могуће ријечи, глаголе и придјеве замијени користећи варијације једне једине ријечи.

Локални ривалитет између двије екипе из кварта, чији се окршају дешавају на полигону пуном сломљених флаша. Екипе имају по пет играча, а сваки играч има карактеристику која га чини сличним неком познатом играчу.

Матераци - Висок момак, кракат, грађе као штангла. Највећи провокатор у крају, ако се само додирне јебе мајку свима, ал' на крају увијек попије батине.

Роберто Карлос - Најнижи клинац на терену, како добије лопту распали као да је задња, при трчању тражи лопте у простор , даје себи велики фор, сипа центаршутеве али увијек заборави да се игра на терену 10 пута 15 метара.

Бекам - Шминкер, налицкане косе, задужен за слободњаке и пенале иако сваки заврши у шофершајби локалног гунђала који редовно буши лопте. Вазда у најновијим патикама, бије се ако га неко згази или недај боже почупа његов ориђиђи Дејвидов дрес из Ганчестера.

Савићевић - Мора да буде неки наш играч , да јебе оца. Фантасиста, плејмејкер, задужен за корнере, он измишља пасове и дриблинге, мада сваки пас оде на оближње дрво а приликом сваког дриблинга олиже под.

Рене Хигуита - Умишљени идиот, који стоји међу камењем(читај стативама) само због тога јер ако помисли да изађе 2 метра ван гола Матераци му ломи њушку. Далеко најгори играч, игра само због тога што су остали или инвалиди или превише дјембели.
_________________________________________________________

Зидан - Низак деџко, борбеног менталитета. Игра сваку текму као да је финале лиге шампиона. Вјечито завађен са горе поменитум Матерацијем , на сваку псовку залијеће се као Леприкон на печење на свадби.

Гигс - Момак који је старији од свих бар двије три године, игра са њима јер је превелики паћеник да би се дружио са својим годиштем, једини трчи од краја до краја, једини који умије да одигра пас играчу до себе.

Чилаверт - Ђембели дечко који је ту само зато што је мањи инвалид него остали. Стоји на голу, излеће до половине, и тамо остаје зато што је то превелика раздаљина да би његово дупе могло да се врати назад у краћем временском интервалу.

Зуба Роналдо - Нацкли који је кад је био мањи пољубио врата и остао без дијела зуба. Једини који умије да игра фудбал, и особа без које тај фудбал уопште не би био фудбал, већ би више личио на крикеташко куглање.

Гравесен - Највећи месар познат нама ђечурлији. Задужен за напуцавање лопте у руже госпође Бранке, иако јој редовно жвали ћерку. Игра само због тога да би могао да јебе мајку Матерацију, и јер га ћале ћера на спортске активности а не да му да боксује.

Израз за особу која кад никога нема увијек је ту да помогне. Као Сергеј Ћетковић. Душа од чоека. Добио име по тиму који је бахатим и охолим вукајлијашима враћао куће и станове, и отплаћивао дугове у локалним крчмама.

Тридесети октобар. Село. Мрак. Завијања чакала ја се уср'о. Сједим са ђедом и пијем вопс. Креће његова тријеспрва прича ове вечери чини ми се. Немреш бројат колко те убије у појам. Сад је на реду прича како је кумовао Крсту Поповићу. Рече како су им на повратку кући направили засједу са једне стране турци а са друге њемци. Па каже - Ми их таман побисмо, кад оно улећу Хитлер и Мусолини са тенковима...
- Ма е ? И онда ? Јел вам шта било ?
- Ма Крсто упао у неке драче а ја ударио малим прстом о пањ...
- АУ ЂЕДО ЈЕБОГАТИ КАКОС' ЖИВ ОСТАО ?
И тако наставља он а ја закуњао.

Будим се ја ујутро, тријеспрви октобар.
Пођох са пашчетом мало узбрдо. Идемо поред неких старих кућа, видим неке бабе у сукњама. Тад се сјетих да ми је годишнњица. Тачно 6 мјесеци откад нисам јебавао. Чим помислих на то одмах се устао господин. Било ме срамота пред псом, бабе ме гледају свршавају у длакавим ваџајнама. Сат времена прошло он не силази... Ја виђох неку козу везану за неко дрво, није било никога у близини и ја промислих три секунде и бацих се на пос'о. Наравно без заштите, јербо сам лудак хе хе. И јебем ја јебем кад почне коза да стење. Ја гледам, невјера, али га не вадим . Стење ли стење кад чујем отварање некаквог патента. Након три секунде излази јебена (у том тренутку и буквално) Адриана Лима.Каже, вјежба за ноћ вјештица. Ја је гледам, она каже мени континју. Ја наставијо кад питам а Марко ? А она мени
- Тај дебил је изгубио сву потенцију кад су га силовали у свлачионици у Нетсима.
И тако ја јој дадох фејшал и малкице по сисама. Касније и анал па мало по коси и врату. Не лажем комшије ми изгорелог у пожару двијеиљаде и треће. Не помјерио се са мјеста.

Љетњи распуст. Лудило. Секс, дрога, рокенрол. Ипак не. Прије ће бит ћевап,бурек, холестерол. И шта, почело је као сваки љетњи распуст. Очекујући звоно да огласи крај године, љуљајући се на столици, сам, без иђе иког. Јер школа је била мој живот. Без ње сам нико и ништа. Овако сам мого да се шлепујем да имам неко друштво, а сад, сад сам сам, сједим као дух, мрзовољно шкрипећи зубима, говорећи тихо: Да ти пичка материна ти да мени даш кеца за крај. Али нисам имао кеца. Морао сам да искажем свој бијес за својом асоцијалношћу, анксиозношћу. Био сам особа против које се цио свијет окренуо. Био сам Пазл.

Чуо сам звоно, праћено крицима оћних школарки. Јебига ја не бих имао шансе ни да јебем ногу од стола а не икакво живо биће. Силазио сам низ степенице, тихо, надајући се неком паду, да икако скренем пажњу на себе. Ништа. Баш ништа. Изађох из школе, сједох на клупу и запитах се чему се ја враћам. Кући? Не, то није моја кућа. То је мјесто гдје немам познаника, баш као и свако друго. Ћале је био најпаметнији. Он је отишо кад је требало, сад лади јаја горе у рају. Или ђе ли је већ. Пређох праг куће, оставих торбу, одем у своју собу и спавам. Али нисам спавао. Дал' је то била јава или сан, нећу никада знати. Осјећао сам се жив. Иако сам лежао на кревету, без икога на свијету осјећао сам се као да ми је свијет под ногама. Одједном нестаде. Облије ме хладан зној и схватих све. Ја сам само пијун. Ништа друго него и милијарде других људи. Сви смо ми сами, само то не схватамо.
Промрмљах себи најбољи си кад си сам. Одох у шетњу. Нађох пса луталицу, него говно пуно бува, али био је ја. Сам, остављен, нежељен итд. Сјео ја на клупу, сјео он на клупу. У његовим очима сам видио његове очи. Јер су то биле његове очи јебогати, не може то бит романтика никаква, то је пас у пичку материну није цура.
Све и да сам рекао да сам био повезан са њим он би неким чудом проговорио и рекао : Не'ш јебати. Сједали смо ту ја и мој пас. Помислих нађох другара, кад оно матора врећа бува пошла за неком пудлицом јебемуматер. Не треба ми нико. Цијели свијет шупичку материну.

Узо сам пециво,и шетао градом, виђео сам људе како се забављају, а ја сам их презирао. Кој' курац се веселите каћете свакако да умрете. Тмурно небо, тмуран ја. Чекам кишу да спере ово са мене, ове буве што ми оно пашче пренијело. Ал нема везе. То су биле моје буве. Моји другари. Баш као и "прави" другари, иако то не постоји, шлепале су се на мој рачун, зато што, јелте, ја сам увијек најслабија карика. Шетао сам полако и заврших међ' неке курузе. Угледах чистину неку, и сједох ту. Сједао ја по' сата, ушушкавајући самог себе. Уљуљкан сам у полу сан. Креноше сузе. Зашто не знам, можда неко кидао лук у близини. Моја последња суза помјешала се са црвеним вјетром. КАД ОНО ТУП, УБИ МЕ ВОЗ. ЈА СЈЕО НА ПРУГУ ЈЕБЕМ СЕ ГЛУПОГ У ДУПЕ. Чекај, не, то је Ана Карењина. Јес' ретардирана све јој просто. Можда је имала добру сису.

Избор новопечене младенке чији је вољени завршио у ћузи, дал' да пише писма или ипак да изабере главу.

Израз којим се додава со на рану, коришћен након што је одређена особа љоснула, просула се, троснула, стрмопиздила, стрмекнула итд.

Пресмијати се, искидати се од смијеха, оплакати итд.

Израз који одбацује све сумње о одређеној теми.

Израз који користи дружељубива особа да оправда своје поступке.

Поспрдан израз на нечије туговање/цјепидлачење. Саркастичан а уједно и духовит начин да побољшате расположење саговорника.

Неуспјели син. Она прашина коју најчешће гурамо испод тепиха. Друго дијете , нит прво нит задње. Последња нит паучине.

Заборављени херој, задња рупа на свирали , ствар које се последње сјетимо.

Балкански опис режима у њиховим државама. Окружени сиромаштвом,биједом,нуклеарним бомбама које падају са неба,описују преживљавање људи са окорелим срцем.

Место де свака кућна гатара види све што домаћин оћ да чује. Место 'де је све савршено,пара к'о плеве,однос девојака и момака 5:1,де се живи као у Швајцарскоj.

Ко ће коме ако не свој своме. Урнисање некога блиског.Дал' по срцу или по курцу је питање датог тренутка.

Једина ствар коју просечни балканац дигне на кладионици.