Međed mraz je onaj dobri medo koji dolazi malim medvjedima i djeli im paketiće za vrijeme novogodišnjih praznika.

Kurton od čoveka je čovek koji ne vrijedi ni koliko rabljeni kurton.

Žena koja ne bira ni subjekta, ni mesto, niti vreme radnje kako bi opravdala svoje zvanje.

Situacija kada čovek krene, pa 'oće glavom kroz zid, ne bi li se pošto-poto denuo, iliti teleportirao na neko drugo njemu pogodnije mesto.

Svaka država ima svoju skupštinu, ili bar većina, ali Bugarska skupština je nešto posebno. Mada naš narod malo o njoj išta da nade, to malo saznanja dovoljno mu je bilo da ustvrdi da se tu radi o jako sjebanoj i raskalašenoj instituciji. Zato kada se na nekoga naljutimo, pa hoćemo da mu pripretimo, a mi mu ga damo po gasu i zadrečimo: ''Ima da te sjebem ko Bugarsku skupštinu!''

Ovaj izraz se koristi kada želimo nekoga ili nešto da potcijenimo spuštajući dotični subjekat ili objekat na nivo Marjanovih mošnica. Zašto Marjanovih? Zato što svako mudo mora imati svoga vlasnika, a Marjan mu dođe neki veliki mudonja.

Kršan čovjek, iliti gorštak, je čovjek sa dobrim apetitom. U njemu ima sto kila žive vage i dva metra “skromne” visine. Može pojesti vola, konja, dva krmčeta, pola teleta i desetak pilića, i to sve odjedared. Kada radi, radi za desetoricu, znoji se ko zvijer, pije litar vode svakih pola sata i posao uvijek svršava na vrijeme. Kršni kosci mogu pokositi dvije livade od sto hektara za pola dana, a da se ne umore.
Za ženidbu kršni momci biraju jake đevojke. Prije udaje za kršnog mladića đevojka se mora testirati. Na đevojku se stavlja puna ratna oprema i nagoni se da optrči deset kilometara najsrmijih nizbrdica. Poslije toga na đevojku se nagare vuci, a njoj se dade grabova motka i dok ih ne smlati igra se ne prekida. Ako kojom prilikom dođe do tog da je vukovi savladaju i dođu joj do grla, mladoženja ima pravo da nesrećnoj đevojci puškom skrati muke.
Kršni ljudi ne vole slabiće. Kada se rukuju oni snažno stiskaju šaku. Često puta se desi da onom s kim se rukuju slome ruku. To im je poseban vid zadovoljstva.
Za kršne ljude se kaže da su odvaljeni od stijene, porede se sa trokrilnim ormarima, akada dođu u vojsku redovito postaju desetari jer “mogu dosta povuć“.
Dobri su za borilačke vještine, naročito boks. U lov se pozivaju da bi nosali ustreljene krmače, u svatove da bi prenijeli mladu preko praga, a na sahrane da kopaju rake i teglje lijesove.

Пролив од људи се каже за људе разливујкe. Оне што се разлијевају по свакоме и свачему. Мазе се и умиљавају, једноставно пролијевају по околини, без икакве потребе. Глумe доброту и честитост, а кад се пролију засмрде као неусољена риба. До тад нит’, смрде нит’ миришу, јeдноставно се осјећају на нешто неодеђено. Има вјештих људи који знају препознати разливујке прије но што се разлију. То су мудри људи и треба их слушати када нас упозоравају на разливујке. Углавиш ли се међ’ пролив до ушију доцкан је звати у помоћ, зато је битно реаговати на вријеме, избјегавати проливе од људи и не препуштати се случају.

Poprdulje su debele žene, koje prde za vrijeme ručavanja. Najvole kiseli kupus, naročito sarmu, a hagra jedu kao predjelo. Poprdulje ne vole spremati jelo, a najveći ćejf im je da se drugima uvale u kuhinju i zaviruju u lonce. Domaćice ih izbjegavaju, domaćini preziru.
Mali broj poprdulja se uspijeva udati, a kada se to i desi za kratko vrijeme ostanu udove, jer jadni izabranici naprosto okopnu od smrada njihovih gasova.
Dok su curice poprduljama tepaju "poprduljice", u djevojačkim danima zovu ih "poprduške", a u poodmaklim danima svoga života one postaju prave pravcate nesnosne "poprduljčetine"

Kajmačenje nije isto što i sirenje. To je sasvim drugačije agregatno stanje. Kajmačenje je bacanje sjemena za sva vremena. Povezuje se sa sitnim satima i dugim noćima, uz plamen svijeće ili svjetlost lampe, mada najbolje uspijeva kada je potpuni mrak.