Улази корацима Расела Кроуа, да не претерам, Сергеја Трифуновића. Самопоуздање му шикља из очију. Не из разлога што се теби зноје гаће од страха или што чаше и лустер звецкају од таласа драме његовог присуства. Еј бре! Он зна газду двајес година, ти си "јуче" почео овде да радиш!
Твој страх је везан за неизвесност његових реакција на твоју услугу или само понашање. Ма само ако му се ћефне најебо си! Он зна газду! Он не жели само услугу као други, он не жели убрзану услугу као газдин лични пријатељ и фин човек, не. Он жели специјалну услугу одмах!!! Он жели да осети твој страх!! Он зна газду! Он има и тај заштитни омотач око себе који га штити од земљотреса, удара грома, вируса грипа и евентуално твог темперамента. Ти мораш и да га волиш, јер он зна газду! Ко је дошао пре њега није битан, јер он је ту! А, ако банда педера силоватеља дође викнућеш: "Не, не њега, јебите мене, он зна газду!!!!"

Оправдање за читаву младост

Разговарати о светском првенству у фудбалу или о било чему што има везе са истим или о било чему што може имати везе са "лудилом". Без обзира о ком првенству се говори, прошлом или будућем. Не битно да ли се говори о припремама, квалификацијама, селектору, играчима, навијачима, појединцу или изјави, писању неког новинара. Не битна је сезона, време до мундијала.. Говори се и о људима из других земаља.. Никада прича не почиње светским првенством. Може почети и о кошарци, авионима, школом, рибама, шта си радио јуче, теткином пасуљу или земљотресом у кини, увек се завршава мундијалом у фудбалу.