Najbolnije pitanje za kupača u reci, koji je nizvodno od tebe.

Šalterologija je oblast primenjene nauke, koja proučava i definiše pojam i svrhu šaltera.
Čovek ima nezgodnu naviku da zaviruje i zavlači nos u razne rupe. Zbog toga su svi šalteri mali, najčešće okrugli, mada mogu da budu i četvrtasti, kao prozorčići ili šuberi. Bez obzira na oblik, uvek su nekako u visini pupka, e da bi se krajnji produkt evolucije i vrhunska božija tvorevina dovela u četvoronožni položaj i perspektivu žabe.
Prema nekim izvorima, šalter je izmislio nemački uzgajivač stoke iz XVIII veka Fridrih fon Šalter. Služio je da goveda imaju gde da se raspitaju kada će biti prodata, po kojoj ceni i kome. Od tada pa do danas, svrha ovog izuma ostala je, uglavnom, ista.
Izgled, kao što je napred rečeno, varira. Od okruglih otvorčića, do, danas veoma modernih, ustakljenih površina, sa veoma malim prorezom pri dnu, da može da se provuče papir A4, presavijen po dužini. Ima i onih, koji uopšte ne liče na šalter, već imaju oblik pulta, koji prosečnom homo sapiensu dođe do brade. Najmoderniji vid šaltera zove se boks. Oni su najpopularniji u bankama. Služe da se onaj ko moli za kredit ili slično, dovede u zabludu da nije na šalteru i da ga tretiraju kao ljudsko biće.
Ono što šalter čini šalterom, njegova suština i bit, njegova duša (!?!?) jeste persona koja sedi iza stakla. Šalterska službenica! Ona je sve i svja. Ako je Njoj volja, Ona može Sunce da pretvori u Mesec, toliko je moćna! Gledati svet iz Njene vizure bilo bi ravno iskustvu koje su imali prvi ljudi na orbiti, dok se Zemlja smanjivala na veličinu teniske loptice. Izreka “Do podne mrzi sebe, a od podne ceo svet“ nastala je zbog Nje. Ona je merna jedinica za nadrndanost, neljubaznost i bahatost. Pri tome je ograničena k’o terasa. Za Nju i čitavu kastu Njenih koleginica svaki dan počinje ustajanjem na levu nogu. Nema gore i veće kletve, nego kad neko kaže “da bogda izgubio ličnu kartu, vozačku i pasoš“.
Druga strana šaltera, bez koje on ne bi ni postao ni opstao, je red. Ako u redu čeka od sto do sto pedeset ljudi, može se smatrati da nema gužve. Brzina kojom se red pomera oscilira. Čas prođe petoro za deset minuta, a onda sat vremena neko gnjavi. Ne može se nikad pouzdano reći ko je uzrok tome, Ona, ili kukavac koji kleči ispred šaltera. Kako ljudsko biće ne poseduje urođenu strpljivost govečeta, u redu se često dešavaju ekscesi, guranje i utrpavanje preko veze, uz obavezne psovke i svađu.

Srpski narod nije stoka, samo ga prodaju po toj ceni!

O divne li su naše rupe na putu! Prosto ne znam kako bih vozio da nije njih. Posle više meseci provedenih na Kopaoniku, na žalost ne kao turista nego kao vojnik, zaboravio sam da hodam po ravnom. Saplitao sam se o ravan put. Navikavnje na civilne puteve je trajalo neko vreme.

Zamislite sada da se sada sve rupe zakrpe. O, užasa! Ne bih više znao da vozim. Taman sam navikao kuda mogu da prođem a kuda ne. Dok sam vozio reno 4, auto koga ne zanima kakav je put, nisam mnogo mario za rupe. Sada kad sam svoju pozadinu smeitio u sedište finog lepog auta, koji je još i nizak, upoznao sam svaku rupu u gradu. Neko sa bezobraznom maštom bi pomislio da pišem o nekim drugim rupama i uticaju automobila na pronalaženje istih.

Ako krenete iz centra grada ka periferiji, ne treba ići putem koji je najkraći. Odoše amortizeri ili kao meni pre neki dan auspuh! To su naši vrli gradski oci lepo smislili. Idite zaobilaznim puteljcima. Vidite kakvih sve lepih kuća ima. Što samo centar grada da se razvija?! Šetajte i vozikajte se malo i po sokacima. To je dobro za razvoj ekonomije. Pa kad i budžaci zažive novim privredni životom razrezaće nove poreze. Od poreza će zakrpiti rupe. Sve! Ne samo do njihovih kuća. Da se jedan od njih ne oženi prilazni putevi do njegove kuće ne bi bili okrpljeni nikada. Nema smisla da svatovi voze levo desno a da budu trezni.

Kada sve bude lepo i nalickano, bez kratera, nećemo više uništavati naša vozila po putevima nego, kao sav normalan svet, posle par piva u banderu!

Je univerzalni odgovor, kada ćale ne može nešto da ti izdefiniše.