"Glumac" i "majstor borilačkih veština" sa diskutabilnom filmskom karijerom i fizičkim sposobnostima penzionera, kao i još upitnijom kosom (neki bi rekli - lak za cipele nanesen ravnomerno na ćelavu glavu). Poznat po vrlo originalnim akcionim filmovima koji mahom služe kao topovosko meso za večernji filmski program domaćih tv kanala.

Nešto što je teoretski potpuno beskorisno, a pored toga i u praksi ne radi ili uopšte ne postoji.
Ideja nastala od nečijih suvišnih misli koja nije zaživela ni na pet minuta, ali bez obzira na samo nepostojanje, ta ideja ne može a da ne fascinira sve oko sebe svojom apsurdnošću, beskorisnošću, neostvarljivošću.

Po starom srpskom verovanju, to je oružje nepojmljive jačine sposobno da uništi bilo šta.
Veruje se da S-300 može bilo koju vojsku da učini nepobedljivom. Međutim, na svetu ovo oružje poseduje samo Rusija ali Srbi smatraju da će Braća Rusi hteti da im pozajme S-300 kada to bude trebalo (čitaj:nikad).

Engleska reč koju balkanski šabani koriste umesto jedne potpuno obične srpske reči: bina ili pozornica.

Zajebavanje Srba koje traje oko 200 godina, ali malo ko primećuje to. Ivo Andrić i neki istoričari su ostavili diskretne zapise o tome, ali ih niko nije slušao.
Proces se svodi na to da:
1. Neka multinacionalna politička celina od Srbije traži da popuni neki ekonomsko-politički standard.
2. Ta m. p. celina zapreti Srbiji svojom fensi vojskom.
3. Započne ili svetski rat ili poveći pokolj.
4. Srbija bude duboko oštećena i ruinirana zbog rata.
5. Razvijene evropske zemlje seru Srbiji o nekim reformama, a u stvari samo zavaravaju Srbe dok im kradu pare.
6. Srbi ostanu siromašni, ali im zanimanja imaju drugačije nazive.

Jedan magični svet koji se pojavljuje samo u nekim jeftinijim novinama poput Kurira i Alo!a. U tom svetu nema ratova, nema poreza, nema siromaštva, nema škola; ali zato je sve prepuno silovanja i egzibicionizma. Takođe, policija nema šta da radi posebno, pa zato i od najmanje sitnice prave dramu. Međutim, običan narod ništa ne radi, dok poznati kolju i pale, te ih policija brutalno hapsi.
Taj svet se deli na: Srbiju, Evropu i Zapad. Srbija je neko siromašno ostrvo u kojem se najviše dešavaju pomenuti događaji; Evropa je bogata zemlja koja pomaže Srbiji; Zapad je raj u kojem sendviči rastu na drveće i svako može da postane milijarder.
Zapanjujuće je da, iako nema mesta kao što su Libija ili Kosovo, ludilo ide na sve strane. Ljudi trče goli u crkvi, poznate pevaljke pljačkaju banke, glumci siluju devojčice, dede jedu svojim unucima oči, mačke u čoporima kasape starice... Ipak, u ovom svetu najgori zločin nije silovanje ili kanibalizam, nego zlostavljanje pasa.

I sve o tom neobičnom svetu se može pročitati samo u Kuriru i sličnim novinama.

Kad u novinama prvo piše kako se ljudi žale jer moraju da plate 500 dinara više za pretplatu na RTS/komunalije/Internet/školske knjige/autobuske povlastice, a dalje u novinama piše kako Srbi najviše plaćaju letovanja.

Mesto gde većina adolescenata iskaljuje svu frustraciju kačeći brda slika, psovki, loših viceva, privatnih poruka, video snimaka svojih ličnih trenutaka itd. Naizgled, to je dobar način da istroše svoj bes ili sujetu, a ne da se blamiraju u školi ili negde drugde. U stvarnosti, većina veb stranica pažljivo čuva svaki detalj iz njihovih života i to potom prodaje reklamnim agencijama. U ekstremnim slučajevima, neke (poprilično sujetne) tinejdžerke čak i okače svoje privatne slike tako da ih svako može videti, a posle se šokiraju kad vide posledice.

Čest spem komentar na muzičkom delu JutJuba. U teoriji, to bi trebalo da neki nolajfer napiše za neverovatno staru pesmu, toliko staru da se jedva može slušati na kompjuteru. U praksi, to tinejdžeri pišu za svaku pesmu koja se na MTV ne kategoriše pod "Novo".

Radnja koja davno bejaše bila potpuno uobičajena, iako su većina učenika mogli da izgaze profesore. Verovaše se da bi mlaćenje prutom po turu postavilo omladini markere u mozak do kraja života kako da se ponašaju. Međutim, mnogi profesori bi preterivali i učenici bi često zaradili potrese mozga i uganute zglobove; al' život ide dalje.

Sada su većina adolescenata koji uopšte razljute profesora ekstremne pederčine koje zaslužuju potres mozga. Ali, prosvetni radnici su toliko iznervirani od lošeg posla da nemaju snage ni da viću. Možda upišu nekog propaliteta u dnevnik, al' život ide dalje.

Zli tiranin koji je došao iz samog pakla da bi mučio stanovnike Jugoslavije (koji su svi do jednog bili monarhisti i kapitalisti). Terao je ljude da mu grade palate za bednu platu, oduzimao seljacima bogate farme i davao rupčage u gradu. Iz državne kase je krao za današnje vreme nepojmljivo mnogo novca. Takođe je uzimao gigantske kredite od Rusije (čiji je podaonik on bio) i nezamislivo loše ih koristio. Za svoj rođendan je mučio decu, pa su se svi prosečni građanini trudili da što manje slave i što manje jedu na taj dan. Čak je i zabranio Božić, iako su svi u Jugoslaviji bili ili ortodoksni hrišćani koji slave svoju slavu mesec dana, ili katolici koji sve pare ulažu u izgradnju ogromnih katedrala, ili muslimani koji svake godine idu u Meku. Njegova zlodela behu neopisiva!

Na sreću, sada je NATO tu da nam pomogne i donese nam demokratiju. Srbija i Crna Gora se još oporavljaju pod pravednom vlašću novih političara, ali zato je Slovenija u neverovatnom siromaštvu zbog tiranije Tita.

Proces koji traje već više decenija. Funkcioniše tako što se uređaji na kojima se filmovi (izuzetak je Avatar) gledaju sve više smanjuju.

Mesto koje ima: reklame za Telenor, KFC i brojne koncerte; gomilu beskorisnih butika; fensi i skupe pekare; desetine picerija; neobične pločice na trotoarima; pešake koji drže HTC mobilne.

S druge strane, okolina Beograda ima: prašnjave Yugoe koji se vuku; grafitima iskasapljene zidove; zapaljene kontejnere; klošare koji nose papir; Rome koji duvaju lepak.

Navodna obaveza televizijskih stanica (poput MTV) da uklone eksplicitne delove pesama. To su često pokoji "Fuckin'" da bi se postigla plitka ozbiljnost, ali ima i nekih sirovijih tekstova.
Naravno, brisanje tih reči je uvek nespremno. Briše se sav okolni zvuk i često ostavlja mimika lica koje psuje. Neki ljudi iz inata odu na Jutjub samo da bi čuli nedirnuto psovanje neke pesme.

Pojam koji označava beogradske blokove najbliže Zemunu. To su Blok 11c, Blok 9a isl. Za razliku od daljih blokova (poput Bloka 30), oni predstavljaju nekomercijalizovanu idilu u gradu. Obični ljudi su tu ostavili tragove, preko socirealističkih zgrada i uličica. Gomila sitnih parkova, previše prehrambenih radnji, izobljeni asfalt... sve je ljudsko. Naravno, tu su i dečica kako se igraju na prost, lep način; a i neki tinejdžeri koji lome prozore i penju se na krovove. I još penzioneri kako sede na klupama i tonu u mislima. Mesto u kojem ljudi stvarno žive i pokušavaju da utiču na sve to.

A najbolje od svega je što tamo koka-kola košta uvek 55 dinara.

Pridev koji služi da popuni slogove u "opasnim" hip-hop pesmama.

Novi prozapadnjački običaj u najvećem beogradskom tržnom centru. Bogat izbor (stranih, naravno) restorana na trećem spratu nudi posetiocima pravi obrok u stilu zapada, a ne tamo neko primitivno smeće. U tim restoranima se nudi lepeza prefinjenih zapadnjačkih jela i specijaliteta:
-Grilovana soja veličine paka u nekakvoj sunđerolikoj testenini,
-Pomfrit,
-Piletina pečena do te mere da menja kožu i ima olako jestive kosti,
-Još pomfrita,
-Komad podgrejanog lazanja koje stoji u tepsiji već pet dana i košta lepih 350 dinara (moje omiljeno, prim. aut.),
-Još pomfrita,
-Stotinak grama neke retke paste po ceni od 500 dinara,
-Još pomfrita
-Spečeni giros sa pomfritom,
-Čudno uvezeno povrće pečeno u najgušćem ulju pod benzinskim plamenom.

A samo stotinak metara od Ušća su par odličnih splavova-čardi koje nude čorbe, ribu, pečenje, salate, lignje i drugu pravu domaću hranu.

Podžanr horora popularan kod mlađe publike i sjajan način da adolescenti (ako već nisu u školi) nauče da život nije fer.

U nekim drugim zemljama to je malo, skupoceno kulinarsko remek-delo zbog kojeg se samog ide u restoran.
U Srbiji je to neki prosti dodatak (paradajz, kupus, krastavci) koji bi mogao da ide uz ručak.

Česta cena koja pokazuje koliko su domaći ekonomisti, pogotovu ovi iz "Maksija", bez mozga. U teoriji, to je lažna iluzija popusta, jer 9 i dalje nije 10. U stvari, to i radi u situacijama kada nešto košta npr. 490 evra. Ipak, kod ovih cena sa 99 para ne samo što se za jednu jedinu prebijenu paru ne može ništa kupiti, već se od 2007 godine sve veće od 50 para računa kao jedan dinar.
Ukratko, 999 dinara + 99 para = 999 dinara + 1 dinar = punih 1000 dinara!