Па ово није класична изрека већ више као самоклетва или понадалица у недостатку физичког контакта емотивне врсте. Обично је изговарају женске особе средњих година када говоре неистину у своју корист.

потиче од старе српске речи шмур што значи мокар ко миш отприлике и турског имена Мурат
А то враг би га знао какве везе има са овим претходним.