U narodu poznat i kao slina. Lepi se krišom ispod stolica, stolova i ugaonih garnitura. Teško je ući u trag ovoj spravi, ali tehnološki je primitivna jer nije dokazano da je iko posle uhvatio signal. Lepi se u sopstvenom prebivalištu čak mnogo češće nego u tuđem. Ako je od tvrđeg materijala, neće da se lepi pa se uvalja i katapultira.

Reanimirana patrijarhalna verzija baba-roge. On je svuda gde vlada tvoj strah, nikada nećeš uspeti u životu - jer čak i da dobiješ na lutriji - on će ti odvaliti par šamara i zapleniti imetak. Ti ćeš provesti život u žalopojkama - gde ova država ide - i cela ta fama oko nekulture, dok će on šamarati guzove pevaljki i trošiti tvoj imetak. Čak i da padne u ruke zakona, on se tebe ne bi ni setio, ali ti njega nikada nećeš zaboraviti. U tome je razlika.

Opiljci koji ostaju među prstima na stopalima, u zavisnosti od toga kakve se čarape nose. Tamo se zadrže dugo nakon što se čarape skinu, osim u izuzetnim slučajevima kada se brže-bolje operu noge. Obično se tada i konstatuje njihova pojava.

Pejorativ kojim učeni kliktaši (!) pokušavaju da moralno diskredituju kompjuterske samouke koji njih obrnuto proporcijalno diskredituju na poslovnom planu. Izraz najfrekventniji među tzv. elektroncima (koji sa svojim napabirčenim info-age prosvetljenjima mogu da postanu aktivni ili pasivni članovi sajtova tipa nepotrebnoznanje.com) i, u najveće, grafičkim dizajnerima, kojima posle svršenih studija "prinaučeni kliktaši" uzimaju "lebac iz usta" (jer nemaju školu a imaju fotošop na kompjuteru). Epilog se svodi na utopiju u kojoj bi se kompjuteri davali isključivo uz fakultetsku diplomu, a izuzeci bi, eventualno, mogli da kupe mašinu uz zakletvu da će istu upotrebljavati samo za pasians, minesweper, ili video igre za koje će morati, ukoliko je potreban crack, da konsultuju "naučene" za dogovorenu cifru da im izvrše ovu kompleksnu algoritamsku operaciju.

Treće lice, uobičajeni posrednik u svađama parova koji su dovoljno egzibicionisti, a pritom ga smatraju dovoljno bliskim da im izigrava publiku dok galame o svojim intimnim sranjima koja bi, u suštini, trebalo da se tiču samo njih dvoje. Naivčina koji misli da će gandijevskom mirnoćom da im iskulira odnose samo da bi iskulirao njihovu nervozu, a oni možda samo hoće da se kresnu, međutim, on to ne kapira. Zato galama ne prestaje dok on ne izgubi strpljenje i ne ode, a posle kad se njih dvoje pomire, on obično najebe zato što oni (sada smireno) konstatuju - šta se on kojkurac meša sve vreme ?!

Stereotipna fraza luzera koji pikaju PES (Pro Evolution Soccer) dok drže džojstik u rukama, a luzer sa smušenim izrazom lica punjene ćurke pokušava da objasni protivniku koji trijumfalno ljubi svoju pesnicu, slavno se smeje i bekelji, igra ritualni ples tipa - dotuci protivnika moralno - kad mu već nabiješ peti gol... traljavi izgovor i svakidašnja jadikovka u formi argumenta koji vredi koliko i govnjiva motka - obavezno usmeren protiv takve vrste davanja golova koje ide "šematski" dok njemu, jel'te, nije toliko bitno da da gol koliko ta „lepota igre.“

(vidi takođe: „nije važno pobediti važno je učestvovati“ prim prev.)

Sinonim za srce ili za sat. Vuče korene iz južnjačkih dijalekata, jer tamo gde nešto malo jače "kuca" ono "čuka!" Etimološki, po zakonu onomatopeje, u istim krajevima "čekić" se kaže "čuk" pa zato. Bliskost ovih pojmova je očigledna i kod srca i kod sata, iako se umesto "čuke" kao "srca" mnogo češće koriste "muda."

Jemac, zalog... kada se uzimaju pare na zajam, u lihvarskoj tradiciji, ostavlja se vrednosni predmet. Isto tako i kad se uzima gudra na ler (izraz bio frekventan 90-ih).