Dobar dan gospodine, izvinite što prekidam, ali primetila sam da ste kupili jedan od skidača laka za nokte iz našeg asortmana. Da li bi mogla da vam preporučim i nešto za negu zanoktica?
Pa ne znam gospođo, meni nema potrebe da preporučujete, meni je krema za negu zanoktica potrebna isto koliko i ovaj aceton. Sad molim vas, žurim, čeka me trudna žena.
Pa dobro gospodine, možda da je iznenadite jednom ovakvom kremom, sigurno će to ceniti.
E ovako. Ja se gospođo ne razumem mngo u modu i lepotu, ali, barem po mom mišljenju, zanoktice se ne neguju. Za mene, znate, to je ona kožica sto izgrickam kad me nervira. Nikad do sad nisam razmišljao da je potrebno da ih negujem. Ja nekako smatram da su nepotrebne, al ako vi kažete, od sad neću da ih grizem.
Pa ja...
E, a za negu vaši jel imate nešto? I one zaslužuju negu. Nemam vaške, al znate, ako ih dobijem. Desilo mi se jednom kad sam kao mali išao spavaćim kolima. Baš bi mi bilo krivo kad bi slučajno pomrle. A jel imate možda mala roze odela, kao za pse, ja volim kad moje vaške izgledaju flafičasto.
Pa ovaj...
Nemate? Šteta. A barem mašnice? Ne? Aaa evo, ja volim malo da radim u bašti, imate li nešto za negu korova?
Pa, ovaj, nemamo, ali gospodine...
Nemate? E sad sam stvarno razočaran. VI gospođo, totalno niste IN. Idem ipak ja kući, da zalijem korov, da ne uvene bez odgovarajuće nege.
Gospodine, ja mislim da...
Mislite? A ja sam bio ubeđen u suprotno. Baš mi je drago zbog vas. A sad bih stvarno morao da idem, čeka me žena.
...

Rano jutro, nosiš ranac pun svakakvih sranja na leđima. Na kraju ulice vidiš tvoj autobus kako staje na stanici. Krećeš da trčiš kao manijak. Znaš da je daleko, al jebiga, da probaš, znaš da drugi neće brzo. Ispred tebe se vuče neka baba farbana u crveno, koju nit da gaziš, nit da zaobilaziš. Ne možeš više, staješ, a bus polako, ali sigurno odmiče sa tvoje stanice. Za njim urlaš: "Pička ti materina!". Piše ti se, bogami, neopravdani.