Rečenica koju će jedan od roditelja izgovoriti onda kada je u nedoumici da li da dozvoli svom detetu da realizuje zamišljenu misao, ili da ga odbije, jer ako dete sjebe nešto dotični roditelj ne želi da snosi posledice, nego da ih prebaci na drugog. Često je izgovaraju i onda kad "nemaju" para, pa im je milije da dete odžepari drugog roditelja, ili jednostavno ćale gleda akcioni film, pa nije ni čuo šta ga je dete pitalo.

Rečenica koju devojke izgovore (ili bar pomisle) skoro svaki petak ili subotu pred odlazak u grad. Sama pomisao na to da im treba 2 sata da se spreme za grad, dok operu kosu, isfeniraju se, isprobaju 17 kombinacija, našminkaju se... onda obuju neudobne štikle u kojima treba da se dovuku do diskoteke, navodi ih da pomisle ovu misao mali milion puta. A onda.. tamo vide dečka na koga se lože, kome je verovatno trebalo, ne više od 15 minuta da se spremi, i padnu na dupe.

Rečenica kojom vas roditelji često proganjaju u nadi da će vas zastrašiti kada uradite nešto loše, a zapravo se ništa drastično ne dešava (ni sutra, ni danas, ni za mesec dana).

Jezik kojim baš niko na svetu govori (mrtav je), ali mi, gimnazijalci i još neke škole i fakulteti, smo primorani da ga učimo, na sreću, ne sve 4 godine. Većina stvari koje su stari Rimljani radili ne zanima ni same profesore, ali mi i dalje moramo da učimo njiove konjugacije i deklinacije (većina nema logike, pa moras da štrebaš napamet, ili pišeš arsenale pred kontrolni). Iz nepoznatih razloga, svaka glupost će na latinskom zvučati pametno.