Onaj ogromni stvor koji vas budi grebuckanjem po vratima da biste ga nahranili. Čim oči otvorite on vam donosi lopticu a vi je brzinski bacite što dalje možete i zatvorite vrata da možete nastaviti svoj divni san. Najveća maza na planeti je, dok sunce sija. Čim ga mjesec zamijeni, vaš dosadni priljepak se pretvara u monstruoznu avet; pa ako se desi da slučajno neko od vaših drugova zakorači prema ogradi, ta noćna mora se zaleti da kida i ruke i noge, pa izazove stampedo u uličici u kojoj obitavate. Zato ga i dalje volite. Priušti vam božanstvenu komediju u kasnim satima koju sa prozora možete pratiti dok pijuckate čaj pred spavanje.

Izgovor kad tri studentkinje nose osam flaša piva u stan, a gazdarica ih sretne.

Obično se fraza „lupa k’o Maksim po diviziji“ upotrebljava kada se opisuje osoba koja priča svašta, baljezga, trtlja, govori mnogo a ne kaže ništa, ima puno digresija u govoru a još i prilično besmislenih, tj. nimalo uklopivih u trenutnu konverzaciju. Možda i kada neko „sipa“ netačne podatke, tačnije kada govori neistinu, ubijeđen da je istina...

Glavna prijetnja svim prostorima koje doticni pokusavaju okupirati. Sve pocinje uvaljivanjem novog nacina govora: