Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"

Лик у кладионици који се у све разуме, који све зна, који зна какво је време у Таџикистану, који зна какви су односи у породици резервног голмана Нотингем Фореста, који зна напамет саставе тимова из 1994. кад је Емполију гостовао Генчерберлиги у другом колу Интертото купа. Лик који никад није ставио више од 50 динара на тикет, јер њему нису битне паре, већ онај осећај кад се у суботу завали у фотељу и прати резултате на телетексту Б92. Жена га наравно не подноси, размишља о разводу јер за њега мисли да је болесник коме је фудбал битнији од свега. Када деца почну да га смарају за кинту, одмах им даје `иљадарку само да му не заклањају поглед ка телевизору. Када је на послу, у торби обавезно има најновији број "Типа", како би током паузе за доручак, разматрао ко би могао да испадне из Пољске лиге, а ко ће у Бундеслиги заузети пето место које води у Лигу Европе. Када крене на спавање, жена му звоца јер није купио зејтин у Максију који је био на снижењу...међутим, њега боли туки,он само размишља о томе како би волео да сања финале из 2002. када је Зидан срушио снове Бајеру из Леверкузена голом са ивице шеснаестерца.