Тишина која настаје када се случајно под неким ујебаним условима сретнеш са неким познаником којег си видео пар пута по неким фештама у полупијаном стању, а који мисли да сте најбољи пријатељи свих времена, или док се враћаш кући и приметиш да испред тебе иде треба на коју слиниш већ неко време која те примети и застане да последњи део пута прошетате заједно. После поздрава и неких ситних питања ти убрзо понестаје материјала за разговор и настаје та проклета тишина која виси над вама а ти имаш онај јебени осећај као да се од тебе очекује да кажеш нешто, а при том ти на памет падају само ретардиране ствари које је боље не спомињати. У таквим тренуцима шта год рекао ризикујеш да испаднеш будала или кретен, а због претераног размишљања о томе шта би могао рећи пажња ти попусти и чак и да твој саговорник нешто каже не сконташ шта је мислио па ако нешто и одговориш опет испадаш кретен. Све у свему шта год урадио, црно ти се пише.

Најчешћа лаж коју нам је кева говорила док смо били мали да би нас натерала да једемо разна срања.

Неопходна особина да би вам људи завидели на новим стварима које сте управо купили.