Сестра - мутант Републике Српске. Њено наличје, које има неописиву жељу да јој постане право и једино лице. Одраз у огледалу истине и непристрасности српских велможа западно од Дрине. Приватна држава јада и чемера за коју су се борили и образ давали сви еминентни ратни профитери, без обзира на њихову вјероисповијест (читај: политичку припадност).

Удружење неписмених идиота који су бјежали са часова српског језика на којима се предавало о једначењу сугласника по звучности. Због мањка њиховог образовања, уједно, и мјесто гдје изрека да се "овце шишају неколико пута, али деру само једном" пада у воду замућену корупцијом, лицемјерјем и неслогом.

Узрок самоубиства честитог српског војника из прошлог рата, који је управо схватио да ће му се "вијековно огњиште" у чијој је одбрани изгубио руку и пола плућа угасити... Због немогућности отплате хипотекарног кредита, подигнутог у сврху школовања дјетета. "Срећа" у несрећи је што има само једно дијете.

Симбол глупости и наивности Православног живља у Босни и Херцеговини. Популуса који редовно посјећује Цркве, али и од којег је Бог давно дигао руке. Иако су Му подигли храмове на сваком погодном мјесту за то.

Кутак у којем свака будала може да буде академски грађанин, а сваки академски грађанин је испао будала ако није побјегао одатле. Боље му је да бјежи, него да га тјерају силом.

Држава чије становништво је у вјечном страху од "оних других", имагинарних. Умјесто да се боји оних који су их напујдали на те "друге".

Јебе им се за туђе проблеме. Боли их курац што не раде ништа. Шиште им јајца због чињенице да примају плату коју ни по чему нису заслужили. Држава не постоји. Ивица Дачић се безбрижно брчка на Сејшелима, док му Цеца Величковић Ражнатовић подводно флаута споловило...
Бољење курца је, такође, присутно и на националном нивоу - у виду колективног аплаудирања Бранкици Станковић, клањања Новаку Ђоковићу и флаутања споловила Томиславу Николићу.

Особа са изразито сецесионистичким погледима на живот. Одцијепио би се и од мамине сисе. Не зато што воли да буде сам, већ да би ти га шукнуо кад се најмање надаш.

Одлучујућа чињеница за одабир екипе коју ћете симпатисати, уколико сте Убер Србин - непознавач спорта, или сте, једноставно, припадник Српске радикалне странке.

Свакодневно поздрављање са познаницима, негдје на улици, у пролазу...

Опонашање аутомобилске сирене којем смо као мали стидљиво прибјегавали кад се нађемо у сред неке гужве, окружени великим, одраслим људима.

Пространства која открива информатички хендикепирано лице при својим првим истраживањима могућности које пружа један персонални рачунар.

Реченица којом саговорнику дајемо до знања да се ваздухом шири (чује се) специфичан мирис који је узрокован његовим нетуширањем од једно, па брат-брату, пет дана. Пуни ефекат се постиже уз одговарајућу кореографију...

Убрзана верзија неке пјесме. Сваки аутор ремикса сигурно посједује времеплов, јер се у данашњој музичкој индустрији он појави прије свог оригинала.

Фраза којом неком несретнику, у недостатку боље идеје, покушавамо да ублажимо муке. Њеном употребом настојимо да, у исто вријеме, звучимо некако и саосјећајно, и оптимистично. Углавном, само испаднемо глупи.

Веома јако "струјање ваздушне масе" које, нажалост, не постоји ни на једној званичној скали вјетрова, али које је итекако познато сваком истинском дуванџији.

Пенис који је "одрадио своје", одн. који више није у могућности да испуњава редовне радне обавезе.

Неки много наиван човјек, којег је лакше преварити и измусти него оног лика из "Тесне коже", што га глуми Никола Симић.

То је она страна сједишта у аутобусу, у коју се удобно завалиш пред полазак на неко дуго путовање, а већ на самом почетку пута схватиш да ћеш до своје коначне одреднице кроз прозор гледати само у позиде које спрјечавају одрон земљишта на пут, саобраћајне знаке и гране дрвећа.
Наравно, сапутници са друге стране аутобуса могу да уживају у погледу на идиличне пејсаже који се смјењују после сваке кривине, бајковите панораме прелијепих српских градова и, оно најљепше, да броје возила која долазе из супротног правца.
Додуше, руку на срце, уколико смо у јеку предизборне кампање, монотонију путовања у слепачкој страни буса ће разбити рекламни плакати са којих се смјешкају водећи политичари државе уљепшани фотошопом или цртачким способностима духовитог карикатуристе (власника ауто лака), који је припадник непријатељске партије. Занимљиви су и политички графити у којима се величају припадници једне политичке групације и исмијавају чланови неке друге групе, типа: "Чувај леђа, иде Пеђа"(Булатовић), или:"Додиче, српски сине, нестало нам је сланине" и слично...
Слепачка страна аутобуса се зове тако, управо због чињенице да би вожња у њој била интересантна једино Саши Матићу, Андреи Бочелију и њима сличним ликовима.

Вербално платежно средство које се користи при "куповини" времена.

Кажемо за некога ко је фрљав.

Вукајлијаш који трипује да је неки модератор - курац - палац, па се тако сматра компетентним да својим коментаром квалификује дефиницију као квалитетну или неквалитетну или је прогласи "недефиницијом". Често ће неком аутору - почетнику упутити и добронамјеран савјет по питању његовог даљег битисања на сајту. Наравно, пошто је он "фин" дечко, на крају ће ти, у склопу свог критичког осврта, пожељети и добродошлицу.

Козметички препарат за којег, и у 21. вијеку, бар 50 посто Срба не зна да му је основна намјена напрскати га ИСПОД ПАЗУХА после туширања, А НЕ ПО КОШУЉИ пред излазак напоље.

Кажемо у п'о бела дана, када сретнемо неког због кога нам се моментално смркне пред очима.

Фраза која се употребљава када задиркујемо навијаче противничке кошаркашке екипе, која не може да "убоде" кош у првим минутима утакмице.