Svi ga mrze. Mrze ga oni koji su singl jer nemaju sa kim da ga proslave. Mrzi ga i onaj koji je škrtica, jer mora da troši usteđevinu na poklon. Mrze ga i pasivni likovi, jer bi radije ostali kod kuće. Mrzi ga svaka nekreativna osoba, jer mora da isplanira gde će da odvede partnera. Dan zaljubljenih mrzi i onaj koji za sebe kaže da je patriota i rodoljub, jer je ovo u stvari američki praznik, pa što bi ga onda slavio neko ko je Srbin? Mrze ga i oni koji su nedavno raskinuli dugogodišnju vezu, jer ih za ovaj dan vežu lepi trenuci, kojih više nema. Mrze ga impotentni, jer ne mogu da u njemu uživaju 100%. Mrze ga babe i dede, jer u njihovo vreme sve je bilo bolje. Mrze ga konobari u restoranima, jer moraju da uslužuju parove i gledaju ih kako se krljaju. Mrze ga i prostitutke, jer su im mušterije tog dana dostigle krajnji stepen nemoći. Mrze ga i oni koji imaju alchajmera, jer ga se nikad ne sete. A mrze ga naravno i hejteri, jer oni mrze sve.
Postoje naravno izuzeci koji potvrđuju pravilo, a to je ono kad se nađu dve romantične duše i uživaju u svakom trenutku ovog dana.
Alila
Ubedljivo najbolji osećaj prilikom nemilosrdne borbe sa matematikom ili fizikom. Dobijete neki kilometarski izraz, malo ga tu i tamo sredite, a onda cap-cap-cap i ostane vam da saberete 2 broja i pomnožite to sa nekim koeficijentom!
Onaj osećaj kada ste u društvu i počnete da pričate neku totalnu izmišljotinu, a onda vaš najbolji prijatelj od prisutnih to primeti i ubaci se, otklanjajući svaku sumnju da lažete.
-"Ma ja kad sam bio mlađi stalno sam se tukao. Sećam se jedno veče, ne znam sa kim sam bio, napadnu me dvojica, ja zabodem jednog a ovaj drugi pobegne......."
-"Da sećam se, ja sam bio sa tobom, posle smo ga jurili ali je pobegao pička! "
Kada smo bili prvaci, svi su nas terali sa fudbalskih i košarkaških terena. Kada bismo se i pobunili rekli bi nam onako iskusno: "Sine, stariji smo". A onda u jednom trenutku dođe i naše vreme. Nezamenljiv osećaj kada te nakon godina i godina konstantnog teranja želja za fudbalom gotovo i napusti. Spuštaš se do terena, vidiš klince, i kao da je teren prazan počinješ da šutiraš na gol. Tvoja ekipa polako stiže. Neki klinac koji ima brata četvrtaka, pa je zbog toga faca u društvu ti se drsko obraća: "Aloo, zar ne vidiš da igramo?" A tebi fleševi prolaze kroz glavu, setiš se u sekundi svakog puta kada si na fizičkom morao da igraš između dve vatre sa devojčicama umesto da ko čovek glumiš Ronalda ili Dekija Stankovića. A onda nabaciš stav i kroz zube prozboriš:"Sine, stariji smo".
Koliko god cigara glavni pušač u društvu do tada popušio, obavezno će zapaliti još jednu kada neko (ili on sam) predloži fajront.
-Ništa ljudi, hoćemo da palimo odavde?
-Evo, popušim još ovu i idemo!
Cena koja vas primorava da ostavite bakšiš. Retko se dešava da ovakve cene plaćate tačno, već imate okruglo, platite i onda kažete "ma u redu je", a u stvari nije u redu kada shvatite koliko se na tome samo zarađuje, a vi gubite stotine i stotine evra godišnje.
Meni jednog beogradskog kafića:
Espreso sa mlekom-138 din.
Produženi espreso sa mlekom-178 din.
Koka-kola-188 din.
Plazma Šejk-238 din.
Limunada-148 din.
Točeno pivo-148 din.
Pivo u flaši-domaća-178 din.
Pivo u flaši-strana-288 din.
Sve u svemu, ne samo da nećete uzeti ova 2 dinara do prvog okruglog broja, nego ćete im ostaviti 10, 20 i 30 dinara kako biste cenu zaokružili do cifre koja u sebi ima 50 ili gurate do prve naredne stotine.
Svi volimo da pre posla ili fakulteta poslušamo ujutru vesti i pijemo kafu. Ipak, dođe dan kada sutradan nemate nikakvih obaveza, pa onda zaglavite uveče sa ortacima čak do 7 izjutra (kada bi se inače maltene probudili). U tom slučaju, spavate do 15h, izležavate se do 15 i 30 h, umijete se, napravite tu kafu, i promenite radio stanicu na vesti, uživajući u svojoj rutini.
Situacija u razređenom srpskom selu. Neasfaltiran put. Selo se dogovori da uloži nešto novca kako bi izgradili put i time spasli svoje automobile i traktore od konstantnog truckanja. Najčešće se obavlja na nagovor supružnica, koje iz svoje kuće jedino izlaze na Svetog Nikolu, Đurđevdan ili neku drugu slavu kada treba da idu u goste , a ukoliko pada kiša ili sneg-ne žele da se isprljaju. Kažemo da se onda popločava put do slave.
Dve nauke koje prosto jedna bez druge ne idu, a o kojima svaki Srbin misli da zna sve-a opet nigde para niti boljeg života.
-Ma onaj Tadić je budala. Mislim zaista-on gleda tenis dok je frka na Kosovu. Eh, ja da sam predsednik, ja bi ovu zemlju u red doveo. Diktatura nama treba-kad ti ja kažem! Povećao bih PDV za jedan posto, zaposlio više radnika, to bi donelo veću proizvodnju. Zemlju orijentišemo ka izvozu, zaradimo još para-i to deviza, a onda uposlimo još radnika, i uskoro bi svi bili zaposleni, a mi bismo imali mnooogo novca i državnih rezervi. Jednostavno zar ne? Ali njemu je važnije da održi mandat, nego da se bori za svoj narod bla, bla, bla...
(monolog gospodina koji sam lično čuo u jednom kafiću)
Kada čujete ovo od sagovornika, znajte da konverzacija ide u veoma neželjenom toku po vas. U nedostatku zanimljivih priča, ispričaće vam svoj san od sinoć. Može li iko reći da ga zanima šta je bilo ko na ovoj planeti sanjao prethodne noći? NE! San nije istina, priča je nerealna, pritom je sagovornik dopunjuje kako bi vam ga učinio još "zanimljivijim", ali se uvek preterano upetlja, počne da zamuckuje-što tek ispadne dosadno. Ostaje vam da odslušate njegov san, da ga ne prekidate kako bi što pre završio, i eventualno (ako osećate poštovanje prema toj osobi), da pokušate da kao "protumačite" šta taj san znači.
-Brate, slušaj šta sam sanjao sinoć: Vozim ja traktor u sred neke njive, kad ono, iskoči mi medved, izvuče me iz traktora i ubije me. Baš sam se usrao!
- (neiskreni blagi osmeh) To znači da ćeš živeti duže!
Posrednik preko koga se međusobno ljubilo preko milion ljudi. Ako je crkva novijeg datuma, možete se "hvaliti" da ste poljubili Vojislava Koštunicu, Ružicu Đinđić, Mateju Kežmana, Isidoru Bjelicu ili babu-ciganku sa pijace, dok ako je starija, imate tu čast da kažete da ste poljubili Karađorđa, Svetog Savu, Miloša Obrenovića, Malog Radojicu ili ko god da je živeo blizu vašeg mesta. Da bedak bude još veći, "privilegija" tog žvalavljenja sa sobom nosi sredstvo za otimanje novca siromašnim vernicima, koji za ovo plaćaju.
Uđe lokalni klošar sa ulice u crkvu, prekrsti se tri puta, i stane naspram ikone. "Bože, daj mi milosti. Jeo nisam 3 dana, samo ispijam vinjak iz unučeta, zube nisam oprao mesecima, a o tuširanju da ne govorim. Nedostaje mi to, mislim da ne tražim mnogo. Amin"
Prekrsti se još 3 puta, poljubi ikonu, i napusti crkvu.
Tipovi koji svoje slobodno vreme provode u igraonici. Postoje oni koji tamo idu retko, povremeno i oni koji se odande ne vade. Igraju najrazličitije stvari, pa bi bilo poželjno razmotriti neke od najčešćih slučajeva.
1) PES-ovci---to je društvo od najčešće četvoro ljudi, koje je fudbal na SONY-ju zavolelo još u detinjstvu, i dan danas ga igraju i nadmeću se ko je bolji. Oni su od onih koji dolaze povremeno
2) Counter-aši---igrica Counter strike 1.6. popularna je isto kao i kada se pojavila. Ljudi su joj i dalje verni, pravilo oko starosnih grupa ne postoji, najčešće dolaze u masama u igraonicu, jer svako ima svoj klan. Česti posetioci.
3) WOW-ovci---kompletni no liferi što bi se reklo. Svaki trenutak svog slobodnog vremena provode u igraonicu neprestano klikćući mišem kako bi što brže nabudžili svog heroja. Neretko je i da Novu godinu provedu uz Warcraft, koje pivce, koka-kolicu, i sve je super. Ukoliko je neki važan quest u pitanju, neće ustati dok se situacija ne smiri sve i da dobiju sedmicu na lotou. Retko viđaju svetlost dana.
4) Virtua-tenis-ovci---najpogođeniji srpskom teniskom manijom oko Novaka Đokovića, ne mogu da se odvoje oko svog heroja ni kada igraju SONY. Dolaze po dvoje, eventualno četvoro, i vode najžučnije rasprave oko toga ko će kog igrača izabrati.
5) Trkači---ovo su ljudi koji su u nemanju pametnijeg posla slučajno svratili u igraonicu. Igraju trke poput Colin Mcrae, Toca race driver ili ako su sami NFS, retko duže od sat vremena. Gade se WOW-ovaca i PES-ovaca koji euforično urlaju po igraonici.
6) Fejsbuk-ovci-tipovi koji su tu došli jer nemaju internet kod kuće, bilo trenutno, bilo stalno. Kako je na nešto najlakše navući se kad ti nije toliko dostupno, neprestano dolaze i lajkuju komentare i slike.
7) Icy tower-aši---Veoma retka pojava, ali viđa se. Kada je neko toliko iznerviran porazom u svojoj omiljenoj igrici (najčešće WOW-ovci), besno odustaju i iz inata igraju najsmešniju igricu koju je ikad iko smislio, kako drugi ne bi pomislili da se nervira što je izgubio.
8) Klinci---zapravo i nisu igraoničari, ali se svakako dole mogu videti. To su deca iz kraja za koju roditelji i nemaju baš mnogo vremena. S obzirom da su mali, ne dobijaju baš mnogo para, pa kad ih potroše dolaze u igraonicu i gledaju i dive se kako drugi ljudi igraju. Lako isprovociraju igrače svojim "savetima".