Osobe koje vas uporno smaraju, nekim smarachkim temama, uglavnom kritikujuci vas u cilju ponizavanja, se veoma lako mogu stishati, na isto toliko lak nachin.

Poltron je redovna pojava (pojava jer su ljigavi k'o pojava) u svakom drushtvu (na drushtvo se misli u vidu ekipice shto bleji). Vazda spreman da da sve, pa i zivot za svog (neobaveznog i nenametnutog) predpostavljenog. Uglavnom kad ih pitash zashto to rade ne umeju da ti odgovore ili, onima chiji IQ iznosi 20 promila iznad nule zahvaljujuci tome shto znaju da odgovere na pitanje kako se zove predpostavljeni, slezu ramenima.

Stvar koja najvishe boli i chini ljutim iole moralan deo drushtva, je ona ista stvar koja ce vas chiniti ljutim kroz izvesan niz godina.Naime radi se o duhovnom dremezu i uchmalosti u kojoj uziva vecinski pride nemoralni deo populacije.Premda vecinu vecinskog dela chine novije generacije onda znate o kome je rech, o mladezi Srbije koja poput furije srlja u bezdan nemorala.Tako da sve dok budete uzivali u duhovnom dremezu i uchmalosti i u svom nemoralu, i dok budete gledali na svet samo svojim ochima, i dok budete gledali na svet sa maskom, nece ,odnosno vama ce biti, dobro.Evo i jednog razgovora izvuchen iz realnosti i inspirasan istom.

Na dan kad se proslavlja dva'es godina mature sam neizmerno srecan, jer cu opet videti neke svoje stare prijatelje, a oni se ljudi tol'ko izmenili, ostarili, osedeli, smanjili se, ocelavili, da me ne prepoznaju.

Pre mnogo virtualnih godina, postojashe jedan virualni svet, u kom ziveshe neki virtualni ljudi, kanda fini, pristojni, sa visokim nivoom neke svoje telece inteligencije, vazda raspolozeni, prevashodno za razgovor.Kako po obichaju, svake priche, preneoshenjem s' kolena na koleno, naziv se menjashe, ali prema poslednjim rechima mojih virtualnih ortaka (koji su nedavno preminuli, dodushe ne bash svi) pricha se zove "Lice s knjigom".Naravno, kao i u svakoj prichi, ljudi u odredjenom svetu, ovoga puta u svetu zvanom Fejsbuk, ziveshe u miru i blagostanju, pod maskom, gledajuci u ochi farsi prijateljstva.Svuda pa i ovde, neminovno je da se pojavi negaticav i uz sve to opanjkava, olajava, i da se spletkari u smiraj virtualnog dana uz sholju virtualnog chaja.Negativac ne bi bio negativac da svi drugi nisu neizmerno dobri i plemeniti, te je on zahvaljujuci tome objavio beleshku na svom profilu, u kojoj kaze da se na sopstvenu inicijativu ogradjuje od stereotipne bare, ostalih kvazi prijatelja i chitave sharade, na kojoj su svi prijatelji, premda se kao proizvod tog prijateljstva chuje samo eho podsmeha.

Cho'ek chim se rodi, stane u red za umiranje, pored toga shto je to chinjenica to je i neosporno.Sad to shto neki nesrecnik, ili sasvim uobichajeni suicidan srecnik ima srece ili nema srece, te mu je sudjeno da ode pre drugih, nije propraceno nikakvim neogodvanjem i nekim vidom revolucije na koje smo navikli, shto je naravano uslovljeno preticanjem.E sad se tu javlja josh jedan jako bitan faktor-VEZA.Veza na shalteru-sigurna buducnost (ako ima zivota posle smrti).Shto znachi da treba biti miljenik radnika na shalteru kako bi otishao pre drugih.Titula miljenika se uglavnom stiche konstantim dodvoravanjem, donoshenjem radnicima kojekakvih prezenta.Tako da, ako ti se josh zivi, NE BUDI MILJENIK RADNIKA NA SHALTERU.BUDI TAJ KOJI NEGODUJE I SABOTIRA, IZREVOLTIRAN GORE POMENUTIM PRETICANJEM, VERUJ MI, ZAMRZECE TE.