Zena te prevarila s kolegom, izgubio si posao, pas ti se popisao na krofne, klinca ti istukli u skoli a ti mu zakasnio na roditeljski a pre neki dan na priredbu gde je recitovao Desanku Maksimovic, sef te drka na poslu... ti mora da si Brus Vilis!

Jos gore, ti si srpski Brus Vilis, jer svet spasiti sigurno neces!

Svako od nas poznaje nekog, bilo mlađeg bilo starijeg, koji se ustručava da se iskreno i od srca nasmeje jer se usled nedostatka nekog (ili nekih) od prednjih zuba boji da će ostaviti ružan utisak. Kada se nađete u takvoj situaciji sa dotičnom osobom, ukoliko njegovo suzdržavanje prekinete ovom rečenicom najverovatnije da ćete i od njega izmamiti širok osmeh koji će pred očima prisutnih predstaviti veličanstvenu klavijaturu.

Za običan svet,vreme kada je svega bilo,kada je tekao med i mleko.
Tog vremena se sećamo sa setom,kredita koji su deljeni šakom i kapom,a vraćani simbolično,letovanja od pola plate,viškova para koji su deljeni svaka tri meseca,trinaestih plata i svega onoga čega danas nema.
Vreme kupovine novih auta,bele tehnike i televizora ispod čekića.
Vreme kada smo išli u neku firmu,na državne jasle i primali platu,a truli zapad radio na poslu i morao da zaradi platu.
To vreme,dok je Bog išao po zemlji,je,gle ironije-komunizam.