Popularno romsko ime.

Inovirana, ekološka verzija roštilja. Ređe se pravi od točka tanjirače (nema svaki Srbin traktor s priključcima) a mnogo češće od bubnja koji se izvadi iz pokvarene veš mašine (ili one ispravne koja satruli u podrumu dok otac dočeka da je pokloni sinu za ženidbu).

Bubanj se položi otvorenom stranom na zemlju, cilindrični deo se proseče (tu se lože drvca za potpalu) a na ulubljenom gornjem delu se peče meso (ponajbolje riba). U udubljenje se sipa i malo ulja koje odatle ne može da pobegne. Koristi se za zamašćivanje bubnja i mesa, da se meso ne lepi za bubanj i bolje peče, da ne kažem prži.

Prednost talandare je što troši mnogo manje goriva (tj. drva i uglja) po kilu mesa od klasičnog roštilja. Za ručak za četvoro dovoljno je drva koliko se uhvati u jednu šaku. Samim tim, talandara emituje manje CO2 u atmosferu i tako štedi kvotu koja nam je odobrena sporazumom iz Kjota.

A štedi i kućni budžet.

Osebujan stil češljanja kose, naročito kod onih koji je nemaju dovoljno. Prekoglavac se ne češlja nego se "udara" i to tako što se uzme sva raspoloživa kosa iznad levog uva i prebaci preko ćelavog temena sve do desnog. Onda se tih 100-200 dlaka lepo rasporedi po temenu tako da ćela svuda bude ravnomerno pokrivena. Ako kose ima malo više, nikad se ne šiša nego se smota na ćelu u obliku neke lepe geometrijske figure.

Prekoglavac je, inače, prilično nestabilna konstrukcija pa se obavezno učvršćuje apliciranjem ženskog laka za kosu, a u nedostatku istog može da posluži i lak za parket.

Popularni internet servis za sve one koji u sajber-svetu izgledaju mnogo lepše i pametnije nego u stvarnosti. A to je 99.999% svetske populacije.

Jedan od četiri artikla u vojničkoj kantini polovinom osamdesetih (uz napolitanke, pivo i čarape). Sirotinjsko sredstvo za dezinfekciju kože nakon brijanja od kojeg se koža toliko upali da izgleda kao inficirana. U slučaju nužde može i da se pije. Vojnici iz imućnijih porodica uglavnom su koristili "Pitralon" koji je malo skuplji ali i znatno prijatnijeg ukusa.