Родитељи студената су врло напорна бића која врше психички притисак, не равномерно распоређен током читаве године, на ова јадна створења (студенте). До највеће концентрације притиска долази управо у јануару, априлу, јуну, јулу, септембру и октобру, тачније онда када је студенту преко потребан мир и што мање трзавица са стране. У поменутим месецима, ова бића врше интензиван и не подношљив притисак, и то у три фазе:
1. пред испит - зашто не учиш, само скиташ, учиш ли ти нешто, планираш ли ти да полажеш нешто у овом року, колико си испита пријавио, када полажеш....
2. на дан испита - како си урадио, да ли си знао, како не знаш јеси ли положио или не, а кад ћеш да знаш...
3. када чекаш резултате - иначе фаза која се појављује када је испит писмено рађен, а огледа се у сталном запиткивању родитеља када ће резултати и, евентуалном покушају да открију да можда резултати нису већ изашли али да им ти ниси рекао зато што си пао па одлажеш тај болан тренутак.
Ова не подношљива ситуација траје различито у зависности од бројних фактора, а најважнији су врста факултета односно дужине студирања и озбиљности студента у намери да исти заврши.
Могући исходи:
- престанак злостављања детета јер је одустао од факултета,
- прелажење на следећи ниво који се огледа у притиску родитеља на поносно свршеног студента да нађе посао (као да то зависи само од њега).

Oni koji ih na vreme ne polože, često provedu ostatak života podižući ih.

Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.