Prosečni čovek koji samo mirno želi da odgleda utakmicu, odmori se i po nešto kaže.
1) Gle ovog majmuna šta radi!? Jebem li ti sve ološu retardirani, i tebi i ovom smradu treneru što te postavi tu.
2) Ajde sad, ajde, šutni! Eeee! Ne bi mi ti više zaigrao, ne vala, vidi! Ako bi mi minut potrčao, jebo ti mene sa ostatkom ekipe, sad ovde!
3) Gle sudije, ni žuti da mu da! Pička li ti materina, džukelo podplaćena! Pa normalno, šta će da radi drugo đubre ukrajinsko no protiv nas!? Treba te zaklat'!
4) Za šta se ja nerviram, za manekena usranog! Što ti neće neko nogu slomit, da olakša i tebi i narodu.
5) Vidi ovoga golmana šta radi! To bih ja odbranio bez gledanja pederu jedan! I ti podplaćen izrode!
Ekstremno dosađivati.
Ajde više prestani da mi skačeš na kurac! Jebe mi se za tvoje izmišljotine!
Ljudi koji ama baš ništa ne rade sem što kritikuju. Ali to što rade, da jebe majku, doveli su do savršenstva. Spremni da spremniji ne mogu biti, ne kažu ni dobar dan a da prethodno ne izuste neku mudrost kojom će obasuti nekog ili nešto. Teško je reći postoji li išta što nije predmet izučavanja ovih generala posle bitki. Da je po njihovom, pomenuti predstavnici živčanih, mrzovoljnih, naboranih, najtvrdoglavijih čela i neretko mizantropi bi, pošto su naravno najpametniji, izveli nešto što sam Bog nije u stanju. Jedino što od tolike priče i kokodakanja, nemaju kad da bilo šta urade. Inače uradili bi oni, bi sto posto!
Naleteli jadnik: Zdravo komšija, nek' nam je srećna Novakova pobeda! Jeste videli šta znači rad i posveta, i to u kakvim uslovima. Samo neka ga Bog čuva!
SO: A koji Novak, šta se zamlaćujete?! Pa ja da mesec dana dovatim onaj reket, sve bih ih nagrdio. A on mrcina, sto godina igra, osvoji turnir, na sreću naniza tih pobeda i kao neki mi on tu prvak. Ajde bre!
NJ: Čudi me da se Mladić predao.
SO: A šta te čudi, sve je to mućka. Da sam bio na njegovom mestu, otišao bih u neku šumu, razvalio se metkom k'o gospodin pa nek' me traže hiljadu godina!
NJ: A bi ti, ako bi iko, to bi ti.
SO: Misliš da ne bih?! Ne znaš ti, da sam hteo, mogao sam da budem general k'o Napoleon a ne nekog tamo prčkavog bataljončića.
Pripadnik najmisterioznije vrste ljudi. Dok drugi trče i rkaju po ceo dan umirući i skapavajući ne bi li zaradili koji dinar, on je uvek odmoran i svež. Poslednji leže u krevet i kao takav ustaje.
Može se primetiti na svim značajnijim događajima bilo lokalnim ili vaseljenskim te izaziva kod samoproklamovanih pametnjakovića sumnju da je špijun. Uredno svakog prvog odlazi do svoje renomirane banke, rukuje se sa svim većim mudima; iako sam nije neko mudo naizgled, ispija čašu tek načetog kurca-palca iz sedamnaestog veka i izlazi glorifikovan kao po ulasku ali sada veoma ugojenog džepa, u očima ljudi, ekstremno utovljenog.
Zvanično nedefinisan, glasovima lokalne zajednice proglašen je vanserijskim dilerom što kod istih izaziva strah i ne dozvoljava im ni da privire u njegov život kako bi se uverili u svoje pretpostavke. Očekivano, kod odraslih poprište je mržnje delimično uzrokovane zavišću a kod mladih je idol jer ništa ne radi a pun je para. Sve pomenuto, neiscrpan je izvor mnogih legendi koje obhrljuju sredinu ovog misterioznog i nemog lika.
Radoznali dečak: Čiko, čime se vi bavite? (okolna masa je utrnula strahujući, nemo gledajući i istovremeno mireći se sa sudbinom jednog mladog života)
Čiko koji ne radi a pun para: Sinko, ja sam lekar. (masa u sebi: da, kako da ne, a mi smo Čak Norisi!)
RD: A kako to da sada ne radite, kad svi ostali rade? (ostali kroz zube: šta ti se razvezao jezik idiote, sad ti se jebala familija)
ČKNRAPP: Pa ja radim u trećoj smeni...
Neće se desiti ali ako se desi, glasiće:
Da ste nam rekli da nemate te nafte, ovako... Izvinjavamo se.
Društveno (ne)uređenje u kom neminovno bivate opljačkani. Isti taj koji Vas opljačka, dolazi kasnije da Vas podmiti sa malim procentom onog što Vam je oduzeo. Zatim, srećni što se Vas neko setio, u znak zahvalnosti, pljujete na sve partije sem na onu čiji je član pomenuti spasilac.
Jebo vas (na pr) Marko Marković, lopovčina! Je li mi on dao posao u opštini kad sam bez banke ostao. Da ne beše (na pr) Zorana Zorića, sad bi cela moja porodica umirala od gladi!
Kad zdravstveno oguglas, najblizi doktor i savjetnik.
glavobolja malaksalost groznica
search!
Nepoznati tip koji sluzi kao medijator izmedju profesora na cijem casu je napravljena frka i nepoznatog razrednog starjesine.
Profesor: Ko je predsjednik odeljenja?
PO: Ja. (ustaje)
Profesor: Ko ti je razredni?
PO: Marko Markovic.
Profesor: Da prijavis Marku ovu svinjariju sto se dogodila, jesi cuo ?!
Kolektiv političara koji nas je prethodno bolje slagao od svih ostalih kolektiva.
Azil za srednjoškolce-hejtere matematike.
A: Što ne pokušaš na farmaciji?
B: Ima li to matematiku?
A: Ima.
B: Ne, hvala.
Jedino muško dijete porodice, bez obzira koliko sestara imao.
A: To mi je jedinac, sunce moje.
B: Kako jedinac kad imaš još pet ćerki?
Kad tripuješ da živiš u nezavisnoj državi koja može bez Srbije, a frižider ti pun imlekovih, karneksovih, polimarkovih, sokoštarkovih i drugih proizvoda.
