Zvuk koji mi je omraženiji i od muzike koju ne volim. Obično ga ispuštaju gaborke koje hoće da se svide nekim frajerima i to rade tako što ujedno i pričaju i smeju se na najusiljeniji način (pošto su im otrcane fore i šale već uveliko izlizane) dok ih slušaju. Preplitanjem pričanja i usiljenog smejanja nastaje zvuk koji najviše podseća na oglašavanje koza.

Najpoznatija krimnalistička serija na svetu, koja se, verovatno, može meriti sa horor filmovima 80' godina. Tada se i prikazivanje pucanja na čoveka činilo previše brutalno za prikazivanje maloletnicima, a kamoli deci od 12, 13 godina. Danas je potpuno normalno snimati filmove i serije u kojima se prikazuju izmrcvarena tela, i još gore, njihova obdukcija. Gledanje serije tog tipa samo dovodi do toga da nam posmatranje ubistva postaje svakodnevnica što, opet, može dovesti do ozbiljnih posledica, pogotovo kod dece koja usvajaju sve što vide. Osim svega toga, puna je nerealnosti počevši od agenata koji se razumeju najbolje u sve i jednu nauku, bilo to istorija, hemija ili fizika.

Većina ljudi koja ima psa ne shvata da oni nisu igračke, već još jedna odgovornost. To obično počinje sa malim detetom koje hoće štene, koje je na početku slatko i zanimljivo, a završava uličnim psom. Kako psa treba redovno, svaki dan šetati kako bi izbacio gomilicu (obično na nečiji travnjak) to ljude počinje da smara pa ga oni samo puste da on šetka sam (ma vratiće se on). Tako to ide dok se on jednog dana ni ne vrati. Sem šetanja, normalno psa treba i prašiti od buva da van komšije ne bi spominjale bližnju i daljnju familiju zbog njegovog neprestanog arlaukanja. Sve u svemu, bolje je onda kupiti hrčka.

Film koji definitivno obara sve granice normalnosti. Bogati nenormalni Amerikančić Bam Margera zajedno sa svojom jednako nenoramlnom škavadrom pravi razne vratolomije i glavolomije kao i krš gadosti koje ne bih voleo ni da sanjam a kamoli da ih radim. Najidiotskiji su od njih svih Johnny Knoxville i Steve-o koji, najčešće, najviše plate glavom.

Nauka koju su izmislili dokoni grčki starci da bi mogli razglabati o stvarima koje su ili potpuno očigledne ili su toliko nerazjašnjive da bi izgubio čitav život diskutujući o njima. Ujedno i nauka kojoj se veselim za dve godine.

Drage i ljubazne gospođe na recepciji u pošti samo što još, bukvalno, ne reže. Makar i po 50 ljudi čekalo u redu one moraju da naprave pauzu za kafu od pola sata koja se produži na sat (ko ih krlja ionako nemaju pametnija posla), a narod cupka u mestu i moli Boga da počnu raditi. Ako nekom srećom i stigneš na red, čeka te goropad s toljagom spremna da mlati ako se na nešto požališ.

Posuda koja je služila da se smanji zagađivanje prirode, ali i prljanje kuća telesnim enzimskim tečnostima. Vrlo često se mogu videti u kaubojcima u uglu salona i barova. Naravno tu je postojao i veoma odgovoran posao čišćenja tih posuda (verovatno da ne bi došlo do rđanja).

Deo u Blic novinama koji se nalazi na poslednjim stranama i ima svruhu da nam malo namami osmeh nakon krša pročitanih loših vesti, crne hronike isvađa političara koje su za nas već svakodnevnica. Moj prezimenjak šef biroa za h-umor svakog nas dana oraspoloži karikaturom nekog političara. Ono što me posebno veseli je što u svakom nedeljeljnom broju tu mogu da se pročitaju neke od najboljih definicija sa Vukajlije.

Hravatski program koji je nastao pre pet godina na ugled nemačkog RTL-a. Osim vesti sve emisije i kvizovi su preuzet og Švabilenđana, a oni su to preuzeli već bog te pita od koga. Niko da se seti nečeg novog. One "humoristične" kao i forenzičarske serije, koje su bile zanimljive na početku, emituju svake godine (verovatno da ne bismo zaboravili slučajno kako zvuči ono iritantno "haha" bez kojeg, verovatno misle, ne bismo znali kada da se smejemo). Znači situacija je tako ozbiljna čim su sami Hrvati molili da ubace nešto drugo.

Emisija na HRT2, slična Teletabisima, kojom me moja sestra u ovom trenutku teroriše jer neću da joj dam da igra kompjuter. Debilna muzika jednostavno ima magično svojstvo ispiranja mozga.

"Ma svi ste vi riba pluckavica" - epitet dodeljen većini pripadnika mog odeljenja (uključujući i mene) od strane profana matemetike. Inače odnosi se na kedere koji ne sede u prvim klupama i vijaju dvojčice ili trojčice, dok somovi i štuke "osvajaju petice" na takmičenjima na kojima ne pokupe više od 5 bodova.

Verujem da takvih terorista ima u svakoj školi širom Srbije.

Gledam ove definicije o babama i skoro ni jedna nema neku posebno pozitivnu reč (izizeci su uglavnom autori ženskog pola). E pa ja ću da prekinem ovu tradiciju. MOJA BABA jE NAJVEĆA CARICA OD SVIH LJUDI KIJE POZNAJEM. Sa njom mogu bolje da pričam nego sa svojim roditeljima, a možda čak i prijateljima, s obzirom da je ona najveći zajebant. Ona poznaje skoro svaku ženu u gradu, a ako neku i ne poznaje lako se sprijatelji( mrsko mi je reći, al ona sa svojih 70 i kusur goduna više izlazi nego ja). Proživela je mnogo psihički veoma teških situacija od kojih bih ja verovatno mentalno pukao. ALi ona ne oprašta životu ko ni on njoj.

Svako od nas je bar malo sujeveran i ima neki sebi svojstven način kako da zaobiđe maler. Ja inače nisam preterano sujeveran i kapiram da je nesreća koja se desila samo ubeđenost u našem mozgu da se to desilo zbog toga što smo prošli ispod zastave ili merdevina, stali na liniju,poklopac od šahte. Neki veruju da će se malera rešiti ako nose neku amajliju od kojih je najpoznatija zečija šapica

Ako ste obraćali pažnju mogli ste da vidite neke loptice na obodu najpoznatije vrste šešira na svetu. Većina misli da one služe za ukras, jer ga stvarno one i ukrašavaju, ali ustvari one služe za teranje insekata. Kada neki Meksikanos krene u džunglu, te kuglice natopi alkoholom i ništa neće da ga grize (osim možda nekog zverkana, al to rešava drugačije).

Redovni deo svake priče koju su nam naše dede ili bake pričale sa dozom ozbiljnosti kao da im se to stvarno dešavalo. U pričama oni love zečeve i lavove pa im stave so na rep kako bi ih uhvatili, a mi kao mali nismo shvatali da ako ih već uhvatimo nema potrebe stavljti im so na rep. Lepo je sećati se priča koje smo slušali u detinjustvu.

Ili KKK je osnovan 1865. god. u SAD - u i imao je zadatak u iskazivanju nadmoći belaca nad ostalim rasama, crncima, hispanosima i žutoj rasi. Izražavali su mržnju i prema katolicima i homoseksualcima, a protivili su se i pripadnicima drugih nacija.. Danas postoji veći broj ovakvih organizacija koje su ili javne ili tajne. Uglavnom deliju na jugu SAD - a gde je primitivizam još uveliko zastupljen (verovatno još ni ne znaju da im je predsednik crnac).

Svaki put kad vidiš na TV reklamu za neko turističko putovanje na more, a ti nisi bio na moru već 6 godina, a verovatnoća da ćeš i ići u sledećih 10 godina je manja nego da te pogodi grom. Ili kad vidimo neki dobar sportski BMW ili Mercedes i zaželimo (samo) jedan takav

Je bila mađarska grofica koja je živela u poklonjenom zamku u Transilvaniji negde u 16. veku. Po priči, jednog dana grofica je zabola makaze u glavu svojoj sluškinji jer nije bila zadovoljna njenim radom. Kada je oprala krv učinilo joj se da je koža na njenoj ruci mlađa, pa je imislila da ako se kupa u krvi mladih devojaka da će opet izgledati mlada. Ona je pozivala mlade devojke u zamak gde ih je mučila na najgore načine i zatim je pila njihovu krv i kupala se u njoj. Kada je otkrivena zazidali su je u sopstvenom zamku. Veruje se da je imala oko 2000 žrtava.

Devojke bolje se držite šminke i drugih preparata, ako nećete da istupite nokte o zidove svojih kuća.

Je, od kad postoji, bila institucija koja je imala zadatak samo da manipuliše masama služeći se imenom boga. S jedne strane crkva propoveda Isusovo učenje, čiji je najvažniji zakon NE UBIJ, a s druge strane organizuje krstaške pohode čak i po sopstvenoj zemlji praveći masakr. Raskol hrišćanske crkve na pravoslavnu i katoličku nije doneo ništa dobro. Crkva se time služi samo kako bi izazvala mržnju kod jedne i druge strane prema suprotnoj. To je ravno bojnom polju.

Naša najveć sposobnost (ili nesposobnost) kojom obavljamo manje ili veće svakodnevne intelektualne poslove, kako i neke nesvakidašnje (Učestvovanje u kvizu gde se uključuje logički deo). Inteligencija se ne može izmeriti veličinom znanja koje posedujemo( npr. Ne znači da si inteligentan ako znaš glavne gradove svih zemalja sveta, ili da si glup ako ne znaš glavni grad ni svoje države. Većina ljudi ima IQ (kvocijent inteligencije) između 100 i 110 pa to predstavlja i prosek. Umno retardiranim ljudima se smatraju ljudi koji imaju ispod 70 IQ.