Zvuk koji mi je omraženiji i od muzike koju ne volim. Obično ga ispuštaju gaborke koje hoće da se svide nekim frajerima i to rade tako što ujedno i pričaju i smeju se na najusiljeniji način (pošto su im otrcane fore i šale već uveliko izlizane) dok ih slušaju. Preplitanjem pričanja i usiljenog smejanja nastaje zvuk koji najviše podseća na oglašavanje koza.
HaAaAaAaA...STVARNO?!...hAaAaAaHaaaaa...a ja mislla...
Najpoznatija krimnalistička serija na svetu, koja se, verovatno, može meriti sa horor filmovima 80' godina. Tada se i prikazivanje pucanja na čoveka činilo previše brutalno za prikazivanje maloletnicima, a kamoli deci od 12, 13 godina. Danas je potpuno normalno snimati filmove i serije u kojima se prikazuju izmrcvarena tela, i još gore, njihova obdukcija. Gledanje serije tog tipa samo dovodi do toga da nam posmatranje ubistva postaje svakodnevnica što, opet, može dovesti do ozbiljnih posledica, pogotovo kod dece koja usvajaju sve što vide. Osim svega toga, puna je nerealnosti počevši od agenata koji se razumeju najbolje u sve i jednu nauku, bilo to istorija, hemija ili fizika.
Većina ljudi koja ima psa ne shvata da oni nisu igračke, već još jedna odgovornost. To obično počinje sa malim detetom koje hoće štene, koje je na početku slatko i zanimljivo, a završava uličnim psom. Kako psa treba redovno, svaki dan šetati kako bi izbacio gomilicu (obično na nečiji travnjak) to ljude počinje da smara pa ga oni samo puste da on šetka sam (ma vratiće se on). Tako to ide dok se on jednog dana ni ne vrati. Sem šetanja, normalno psa treba i prašiti od buva da van komšije ne bi spominjale bližnju i daljnju familiju zbog njegovog neprestanog arlaukanja. Sve u svemu, bolje je onda kupiti hrčka.
Film koji definitivno obara sve granice normalnosti. Bogati nenormalni Amerikančić Bam Margera zajedno sa svojom jednako nenoramlnom škavadrom pravi razne vratolomije i glavolomije kao i krš gadosti koje ne bih voleo ni da sanjam a kamoli da ih radim. Najidiotskiji su od njih svih Johnny Knoxville i Steve-o koji, najčešće, najviše plate glavom.
http://www.youtube.com/watch?v=dLIWKLvVsfA
Ovo će biti sasvim dovoljan primer.
Nauka koju su izmislili dokoni grčki starci da bi mogli razglabati o stvarima koje su ili potpuno očigledne ili su toliko nerazjašnjive da bi izgubio čitav život diskutujući o njima. Ujedno i nauka kojoj se veselim za dve godine.
A: Zašto je Zemlja okrugla?
B: Pa verovatno jer želi da liči na loptu.
A: Dobro to, a zašto bi ona htela da liči na loptu?
B: MOŽDA ZATO ŠTO JE LJUBOMORNA!
A: Dobro...a...
A: MA TERAJ SE BRE DO ĐAVOLA, BOLJE IDI RADI NESTO PAMETNO UMESTO DA MENI ISPIRAŠ MOZAK TIM TVOJIM GLUPOSTIMA!!!
Drage i ljubazne gospođe na recepciji u pošti samo što još, bukvalno, ne reže. Makar i po 50 ljudi čekalo u redu one moraju da naprave pauzu za kafu od pola sata koja se produži na sat (ko ih krlja ionako nemaju pametnija posla), a narod cupka u mestu i moli Boga da počnu raditi. Ako nekom srećom i stigneš na red, čeka te goropad s toljagom spremna da mlati ako se na nešto požališ.
Pobogu gospođo, čekamo ovde čitav dan da platimo račune a vi nonstop pauzirate...
Molim? MOLIM!? Kakava sramota, pa jel vidiš da ni nokte na nogama nisam izlakirala. Neverovatno kako su vi ljudi bezobrazni.
Posuda koja je služila da se smanji zagađivanje prirode, ali i prljanje kuća telesnim enzimskim tečnostima. Vrlo često se mogu videti u kaubojcima u uglu salona i barova. Naravno tu je postojao i veoma odgovoran posao čišćenja tih posuda (verovatno da ne bi došlo do rđanja).
A: Johne zašto nisi očistio pljuvaonicu?
J: ZAŠTO OPET JA, OVAJ PUT JE CLINT NA REDU!!!
C: Arrrrrrrrrrgh, da sam samo znao da je ovaj glumački život tako težak...
Deo u Blic novinama koji se nalazi na poslednjim stranama i ima svruhu da nam malo namami osmeh nakon krša pročitanih loših vesti, crne hronike isvađa političara koje su za nas već svakodnevnica. Moj prezimenjak šef biroa za h-umor svakog nas dana oraspoloži karikaturom nekog političara. Ono što me posebno veseli je što u svakom nedeljeljnom broju tu mogu da se pročitaju neke od najboljih definicija sa Vukajlije.
Tankosava - Oj devojko pljosnata, jako si mi poznata
Žuljanje - Nekome duša žulja telo, a nekome telo dušu.
Račun - Radost davanja se plaća razočarenjem
Neki od Miljenkovih grafita iz današnjeg broja
Hravatski program koji je nastao pre pet godina na ugled nemačkog RTL-a. Osim vesti sve emisije i kvizovi su preuzet og Švabilenđana, a oni su to preuzeli već bog te pita od koga. Niko da se seti nečeg novog. One "humoristične" kao i forenzičarske serije, koje su bile zanimljive na početku, emituju svake godine (verovatno da ne bismo zaboravili slučajno kako zvuči ono iritantno "haha" bez kojeg, verovatno misle, ne bismo znali kada da se smejemo). Znači situacija je tako ozbiljna čim su sami Hrvati molili da ubace nešto drugo.
HAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAHhahahahahahaaaaaaaaaaaaaaa ...uuuu ...HHHHHHH
HHHHHHHAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA
AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAaaaaaaaaaaaaaaaaaaahahahahahahaaaaaaa...
Kao da smo debili.(Zbog komentara koji sam dobio dužan sam da napomenem da nisam Hrvat ukoliko ste krenuli ocennjivati s predrasudama)
Emisija na HRT2, slična Teletabisima, kojom me moja sestra u ovom trenutku teroriše jer neću da joj dam da igra kompjuter. Debilna muzika jednostavno ima magično svojstvo ispiranja mozga.
http://www.youtube.com/watch?v=Xof3H0VJjwU
"Ma svi ste vi riba pluckavica" - epitet dodeljen većini pripadnika mog odeljenja (uključujući i mene) od strane profana matemetike. Inače odnosi se na kedere koji ne sede u prvim klupama i vijaju dvojčice ili trojčice, dok somovi i štuke "osvajaju petice" na takmičenjima na kojima ne pokupe više od 5 bodova.
Verujem da takvih terorista ima u svakoj školi širom Srbije.
Dolazi profa sav alkoholisan na čas (obavezno lupajući vratima)i kaže da vadimo papire za kontrolni. "Ali profesore, rekli ste nam da je kontrolni sledeći čas". MA ŠTA SAM JA REKO? MENE STE NAŠLI DA ZAJEBAVATE!(gleda na kalendar)Au stvarno, onda ćemo u ponedeljak. Aaa, samo se izvlačite. Kamdžijom vas treba tući. Ugledajte se na ove ovde, gle kako vredno rade...
Gledam ove definicije o babama i skoro ni jedna nema neku posebno pozitivnu reč (izizeci su uglavnom autori ženskog pola). E pa ja ću da prekinem ovu tradiciju. MOJA BABA jE NAJVEĆA CARICA OD SVIH LJUDI KIJE POZNAJEM. Sa njom mogu bolje da pričam nego sa svojim roditeljima, a možda čak i prijateljima, s obzirom da je ona najveći zajebant. Ona poznaje skoro svaku ženu u gradu, a ako neku i ne poznaje lako se sprijatelji( mrsko mi je reći, al ona sa svojih 70 i kusur goduna više izlazi nego ja). Proživela je mnogo psihički veoma teških situacija od kojih bih ja verovatno mentalno pukao. ALi ona ne oprašta životu ko ni on njoj.