Rečenica koja nam govori o tome koliko su se ljudi otuđili, udaljili jedni od drugih, i povrh svega, koliko smo izgubili razumevanje za druge ljude i njihove probleme. A možda su ljudi uvek bili takvi.
Kraljica među predrasudama, ilustracija izvođenja zaključaka na osnovu svega nekoliko činjenica koje o nekome "znamo". Kod osobe kojoj je upućena, često izazove erupciju besa.
"Ma kome je lako, pi*ka ti materina, ti si se naš'o da mi pričaš!" Nekad kažem, nekad samo pomislim.
Obično se javlja u oblicima:
"Lako je tebi, ti...
...radiš, primaš platu, nisi udata, sve potrošiš na sebe!" (A ti vraćaš 2 kredita, plaćaš pola kirije, vučeš na grbači bolesnog roditelja i mlađeg brata koji se školuje)
...živiš u inostranstvu!" (Gde radiš kao perač prozora u hotelu 12 sati dnevno, u 23. godini imaš proširene vene i išijas, svi te gledaju kao je*enog dođoša, građanina 66. reda, i tako rmbačiš cele godine da bi došao da vidiš familiju i da ti neko kaže da je tebi lako)
...si završila fakultet!" (Gladna i žedna, gola i bosa, 5 godina slušala nadrkanu gazdaricu koja ti je zadnje pare izvlačila, dan-noć visila po hodniku fakulteta gde su te handrili u zdrav mozak za neki usrani komad papira, s kojim sad dan-noć visiš na birou, Čekajući Godoa)
...si mlad i zdrav, možeš sve!" (ove dve reči najčešće idu jedna uz drugu, mada ne znam gde to piše da mladost obavezno podrazumeva i zdravlje?! Elem, dok završiš fax, nađeš šljaku, dođeš do stana, ako ikad dođeš, osnuješ porodicu, više niti si mlad niti zdrav. Preostaje ti jedino da nađeš slušaoca pa da mu sereš isto ovo)
I još bezbroj slučajeva gde je ljudima lako... I tako...
Fraza koju prečesto čujem, premalo razumem i nekako previše iritira.
Po nekima, to je auto malog gabarita, koje je (kao) lakše parkirati, pa je zato ženski, jer žene ne znaju da parkiraju.
Po drugima, to je auto koje ne može da razvije veliku brzinu, jer žena koja brzo vozi, eto, napravi sranje. Mada saobraćajna statistika pokazuje nešto sasvim drugo.
Po trećima, to je auto koji je ušminkan, lep, sjajan i uglancan, ima neku gotivnu bojicu i tako to, ali nema neke naročite tehničke karakteristike, jer jebemliga, ženama je bitno samo ono što se vidi spolja, vazda bilo! (?!?)
A možda postoji i neka caka za određivanje pola auta! Ko zna šta oni majstori čačkaju dole kad oteraš auto na onaj kanal na tehničkom pregledu!
Elem, ako neko zna šta je "ženski auto" i zašto je on ženski, a onaj drugi je muški, najljubaznije molim da mi ostavi detaljan komentar o tome. Takođe molim, bez šovinističkih klišeja o ženama vozačima, jer rasprava o tome nije cilj ove definicije!
Očigledan primer diskriminacije u javnim, svima dostupnim školama, koje bi, gle ironije, trebalo da nas, kao takve, uče da smo svi jednaki u smislu prava i sloboda koje nam pripadaju.
Elem, wc za nastavnike se drži pod ključem. On nije prljav i ne smrdi kao onaj koji koriste učenici jer ga tetkice redovno peru i osvežavaju raznoraznim mirišljavim sredstvima.
Wc za učenike, s druge strane, jednom dnevno poliju kantom vode.
Takoreći: Ko jebe učenike, nek' pocrkaju od smrada i boleština koje se unutra kote!
"Alo, stoko, iš bre odatle, eno ti wc za učenike pa tamo kenjaj, ovo je klonja za sveto nastavničko dupe!"
iliti... ne znam zaista kako bih drugačije nazvala ovu žalosnu pojavu. Kriza ličnog identiteta pokrivena (kao) snažnim identifikovanjem sa grupom.
- Fenseri, gotičari, emo-depresivci, skinhedsi, pankeri, metalci, hipici, skinhedsi, navijači, "desničari" i "ultradesničari" (???), urbani tip, ruralni tip, intelektualni tip, domaćica, karijeristkinja, "emancipovana", (???) "patrijarhalna" (???), ........
I za koji qrac? Da bismo dokazali nepotpunost svoje ličnosti.
Reći za sebe: "Ja sam ...(jedna od navedenih kategorija)...!" je isto što i "Ja sam jedna devedesetdevetina čoveka. Plitak sam i ograničen, jer sve oko sebe posmatram samo sa jednog aspekta!"
Fraza kojom sagovorniku dajemo do znanja da nas boli qrac za predmet njegove priče koja je obično tugaljiva, patetična, i nadasve glupa, i nama kao slušaocu je, razumljivo, smor da je slušamo.
Osoba X: Jao, sestro, kakav bedak, nisu imali Peugeot 308 u pink boji pa je tata morao da mi kupi ovaj beli...
Ja: Nemoj, rasplakaćeš me!
Osoba X: Jao, onaj mali Uroš, znaš onaj zlatni dečko što je gurao upaljenu baklju čoveku u usta i doživotno ga unakazio i umalo ubio, e taj Uroš izgleda da će da zaglavi robiju, jao kako mi je žao Uroša, on je tako dobar dečko...
Ja: Nemoj, rasplakaćeš me!
Osoba X: Jao, Seka raskinula s dečkom. Znaš ona je ...bla bla bla ... pa je onda ...bla bla bla...i eto sad je ...bla bla bla... i to je tako ...bla bla bla...
Ja: Nemoj, rasplakaćeš me!
Poznato je da žene, kao lepši pol, imaju urođenu potrebu da se stalno ulepšavaju, da izgledaju privlačno i da time osvajaju pažnju pa i divljenje okoline, a naročito, je l' te, muške populacije. Koliko nama ženama to polazi za rukom, najbolje se vidi na svečanostima tipa svadbe, proslave u preduzeću, maturske, brucoške, apsolventske večeri i sl., gde zaista damo sve od sebe da zablistamo!
Posmatrajući ženske persone na gorepomenutim "event-ima", uspela sam da izdvojim sledeće kategorije žena i njihovih modnih navika:
- izuzetno zgodne i lepe žene, prikladno i lepo odevene i našminkane. Njihov izgled u potpunosti odgovara prilici i privlači pažnju svih prisutnih. Treba li da kažem da je ovakvih najmanje???
- lepe žene koje se nagrde garderobom pozajmljenom od babine strine koja ne razlikuje boje i mušku i žensku odeću. Prosto mi bude žao – prirodno lepa osoba ostaje neprimećena zatrpana u gomili otužnih krpa! Evo, održaću ti par časova za dž!
- debele / štrkljave / krivonoge / sasvim ravne / preterano sisate, koje se obuku tako da do brutalnosti istaknu svoje nedostatke. Da me neko ne shvati pogrešno, ne vređam nikog, samo se grozim na toliku količinu neukusa i ciljam na paćenice koje moraju pokazati da imaju sve što je ultramoderno / perverzno skupo / tek stiglo na buvljak, a kako im to stoji, uopšte nije bitno!
- žene sa navedenim nedostacima (koje manje ili više sve imamo!), koje se obuku tako da te nedostatke bar malo neutrališu. Iako malo brojnija od prve, žena ove kategorije je malo. Ili ih jednostavno ne primećujemo?!
Omiljeni roman svih onih koji u životu nisu pročitali ni etiketu od zejtina.
Najčešće spomenut roman u intervjuima narodnih pevaljki, sve one vole roman Starac i more i smatraju da je to najbolje delo književnosti ikad napisano, što je i logično, jer školujući se u sićevačkoj birtiji do ranih jutarnjih sati, čovek stekne zavidan stepen poznavanja svetske literature i umetnosti uopšte.
Rečenica kojom muškarci raskidaju vezu kad im je glupo da kažu pravi razlog. Npr., "Smor si", "Muvam se s drugom ribom", "Smrdi ti iz usta", itd.
Kod devojke koja biva ostavljena, ova rečenica izaziva neku čudnu i nadasve neprirodnu mešavinu samopouzdanja, očaja i besa koju dodatno hrane drugarice pričom "Naravno da zaslužuješ boljeg od magarca koji je u stanju to da kaže!"
E sad će iskusni analitičari da ospu komentare i minuse, naravno, sve je to za vukajlijaša, pa izvol'te, ali htedoh samo da spomenem rečenicu koju svaki muškarac bar jednom u životu izgovori i svaka žena bar jednom u životu čuje!
Fini način da nekome saopštimo da je ulizica, poltron, dupelizac, itd.
Ja: Ti, sine, obavezno nosi cipele na pertle!
Osoba X: Zašto???
Ja: Pa da imam za šta da te u'vatim kad te budem izvlačila iz dupeta osobe Y!
Osoba koja u svakoj prilici ponavlja da je ona sasvim obična i da živi životom svakog prosečnog čoveka u Srbiji. Osim što prosečan čovek u Srbiji zna malo lepše da se obuče.
Mada nisam znala da:
1) Prosečan čovek u Srbiji izvrši na sebi plastičnu operaciju svaki put kad Partizan izgubi.
2) Prosečan čovek u Srbiji školuje decu na Oxfordu, Cambridgeu, u Sorboni.
3) Prosečan čovek u Srbiji poseduje x na n-tu nekretnina u Americi.
4) Prosečan čovek u Srbiji ima milione na računu, ali za njih uopšte ne mari, njemu su bitni mir i opšte blagostanje.
5) Prosečan čovek u Srbiji provodi 6 sati dnevno na fitnesu, 5 na welnesu, 2,5 na masaži, 4 u teretani, 6 u kvalitetnom snu i pola sata u prijatnom porodičnom okruženju. Jer prosečan čovek u Srbiji ne brine za svoju egzistenciju, ona je obezbeđena za devet narednih generacija njegovih potomaka.
Manifestacija totalno iskrivljenog sistema vrednosti u zemlji Srbiji. Paradoks nad paradoksima - dokaz da što manje mozga i više estetskih zahvata na sebi imaš, bolje prolaziš, kako u životu, tako i na našoj, God bless it, estradi. Predmet interesovanja sociologa, psihologa, istoričara, politologa, novinara, a ponajviše napaljenih tatinih sinova, tajkuna-krimosa i sitnih jajara koji tripuju da su tajkuni-krimosi. Ipak niko od gorepomenute stručne intelektualne elite nije do kraja uspeo da objasni kako je moguće da:
- bez talenta i bez muzičkog (i bilo kog drugog) obrazovanja postaneš "vrhunski pevač/muzičar/interpretator"
- dva dana u nedelji treseš guzovima i zaradiš sedamnaest plata univerzitetskog profesora
- gostuješ u svim mogućim i nemogućim misijama, emisijama, "talk-shovovima" (tako se to kaže!), nedeljnim popodnevima, jutarnjim i večernjim programima, pritom ponavljaš dve napamet naučene proste rečenice, i neprestano oduševljavaš idiotsku napaljenu masu: "jao jesi videla kako je kul, sva zrači, mislim ono vrh je..."
- niko ne zna kad grupa srednjoškolaca iz Srbije osvoji prvo mesto na svetskom matematičkom prvenstvu, ali zato 99,99% populacije zna tačan datum kad je Cecinom mlađem detetu izbio prvi zub.
- da ne spominjem da ta ista populacija od reči do reči zna tekst pesme tipa "Mahi mahi mahi mahi mahinlano", "Ej da sam muško samo jedan dan samo jedan dan samo jedan dan" i još mnooooooogo bisera iz te beskrajne riznice, ali to je već za definiciju folk-hitova
Navođenje primera ovde je sizifovski posao. Po ziljavosti, nekulturi, prostoti i primitivizmu meni najviše upadaju u oči Seka, Dara, Viki, Indira, Karleuša. Ako ne znate o čemu govorim, pogledajte samo jedan spot "u vrhunskoj produkciji" jedne od dotičnih. A mislim da znate o čemu govorim.
Da se razumemo, peva odlično, ali je odnos njenog talenta i arogancije nešto kao odnos evra i dinara - 1:93,1643. Slatka je, ali je nažalost brzo postala jedan od onih likova što se pojavljuju kad uključiš veš-mašinu. A to nije slatko.
Npr., samo na Beoviziji ove godine je, brate, preterala! Ili je režiser programa preterao. Kapiram ja da je bolja riba od Marije, ali nije baš toliko zaslužila i zadužila Srbiju da joj se da toooooooooliko uloga.
