Pobeći u Evropu
Da,da, samo pobeći! A, tamo oduševljeni Nemci,Austrijanci i Francuzi nas razdragano čekaju,otpuštaju svoje da bi zaposlili naše, guraju nam kamare novca u džepove, prosto su oduševljeni nama,Rumunima i Bugarima. Svaki dan se pitaju kako su,uopšte,mogli da do sada žive bez nas!
Za ekstra talentovane obezbeđeni su i posebni poslovi perača sudova u ekskluzivnim restoranima i vozača kamiona u međunarodnom transportu. Oni posebni srećnici zarađuju čak 1,500 eura,a stan plaćaju tričavih 850 eura, dok ostali troškvi života prebacuju siću od 1,000 eura. To stimuliše i ostale članove porodice (ako uspeju da dođu i žive tamo sa vama) da traže poletne poslove pomoćnih radnika, kasirki,magacionera, da bi se u kućni budžet slila još jedna kamara novca. Nemci i Austrijanci nisu dovoljno kvalifikovani za ovakve komplikovane poslove,pa ih prepuštaju nama.
I na kraju,kada svoj radni vek potrošite na radnom mestu sanjajući rodno mesto, daju vam astronosko visoku penziju od enormnih 350 eura, koju ne može potrošiti za jedan dan( ali za dva možete) na vaše mesto dovode novu NAŠU kvalifikovanu radnu snagu da pomognu razvoju NJIHOVE privrede! E,pa gospodo,izvolite u svet!

Uvek imate jednog takvog u društvu...On je uvek na oprezu,on uvek sve zna, on je uvek najpametniji...ali ima jedan problem-njega niko ne sluša! To je ono što ga izrazito nervira iako se iz petnih žila trudi da pokaže svoj blistavi intelekt i pokaže ti da zna nešto što ti verovatno znaš,ali on to,ipak, zna bolje od tebe! To su obično smarači koje svi izbegavaju,ali su oni uvek,nekako tu, među nama...

Svakodnevica svakog senilnog čoveka!

Reč koja te stavlja u ulogu mučenika ili siledžije....

Podne, upeklo...+40*C. Tiosav jebe majku svima koji su trenutno u Grčkoj ili u Montenegru i 'lade muda u moru dok on armira beton i radi na mešalici kod gazda-Joce komšije koji podiže još jedan sprat kuće kako bi kuća bila najviša u selu. Nek' svi crknu od zavisti.

Nikad ne dočekati,pa ni posle toga!

E,kad čuješ od nekoga MALO SKUPLJE OD DŽABE ,znaj da si najeb'o!To je izraz koji koriste svi stručnjaci (čitaj: majstori,serviseri i sl.) koji ti nešto popravljaju,znajući da je kvar sitan,ali će oni od njega da naprave takvu problemčinu da ti ni tri mesečne plate neće pokriti tu zajebanciju u koju si se uvalio.

Ovo što ću vam ispričati je bio stvaran događaj, negde 1966. Prepričava se i danas.
Naime, šezdesetih su bile popularne reporterske priče novinara koje su prikupljali u seskim sredinama. Svi ti novinari su se takmičlili koji će objaviti što interesantniju priču!
Tako je jedan od tih reportera krenuo u selo Banatsko Karađorđevo u blizini Zrenjanina da piše o radu veterinara u tom selu. Selo je poznato po tome što u njemu žive kolonisti uglavnom iz Bosne, ratni veterani i heroji I i II sv.rata i da su svi žestoko opičeni! Ako u selu u toku dana ne padne bar jedna tuča, propade im dan.
U autobusu se naš reporter vozi sa jednim meštaninom i objašnjava mu kojim poslom je pošao u Karađorđevo i čovek mu govori:
" Đe ćeš pisati o veterinarima, bolje ti je da pišeš o ratnim herojima! Evo čim stignemo ja ću ti naći nekog od njih da ti ispriča neku ratnu priču!"
Čim su stigli, odu u prvu kafanu i nalete na Nikolu P. ratnog heroja iz II sv.rata koji je pretrčao u neprijateljski rov uzeo njihovo oružje i pobio gomilu neprijatelja i tako dobio gomilu ordenja za hrabrost. (Možete misliti kakva je taj luda bio!)
"Vi ste ratni heroj?" "Ja sam". "Možete mi ispričati neku ratnu priču?" " Čekaj ,bolan, ne ide to tako! Prvo moram da da odem kući, da nešto pojedem, da se okupam i da se presvučem, pa ćemo onda pričati!" I ode do kuće. Naš nesretni reporter, sedi u kafani, pije neke kisele vode, prolaze minuti, ovog još nema,sad već prolaze sati, ovog i dalje nema. Počeo je i mrak padati, otišao jedan autobus, pa još jedan...U neko doba evo ti Nikole na vratima kafane, obučen u svečano odelo, na grudima puno ordenja,seda za sto, sipa sebi rakiju i kreće da sipa reporteru. " Ne,hvala ne pijem" odgovara reporter. "Šta ne piješ?!" pita Nikola. "Pa ne pijem rakiju." "Ti mene zajebavaš...Stvarno ne piješ rakiju?" " Stvarno ne pijem rakiju,hvala!" Tek će Nikola: " E, onda ništa od priče! Ne razgovaram sa ljudima koji ne piju rakiju", ustade i ode iz kafane! Ostade naš repotrer i bez priče o veterinarima i bez ratne priče i bez autobusa. Sreća,bilo je letnje doba, pa je prespavao u parku!

Divna životinja čiju imenicu koristimo u ne tako divnom razgovoru sa prijateljima.

Izraz koji ti izleti kad se svojski trudiš da uradiš posao najbolje što znaš, a to neko posle omalovažava, ne ceni i još ti se ruga.

Rečenica koju izgovoriš kada grupa ortaka krene da te zajebava za neku glupost koja nema veze sa životom, a ti nemaš volje ni živaca da se s njima upuštaš u raspravu i odbranu svog integriteta.

Veš mašina,smeštena u kupatilu, koja centrifugira!

Osoba koja je trgnula časicu domaće rakije koju je domaćin bar dvaput pekao, i koja ima bar 300 gradi, koja izuva iz cipela kad je samo omirišeš, a kamoli da popiješ.

Žena,izuzetno niskog morala, izuzetno visokih sposobnosti da zadovolji partnera.

Pritajeni prdež kojeg je neko u masi pustio, jer je prethodno pojeo pola lonca prebranca-niko ga nije video ni čuo,ali se njegovo prisustvo itekako oseća.

Nalepnica koju ste mogli naći u maltene svakom Fići čiji je vlasnik večito maštao da vozi minimum Audija ili Merdžu, ali, život ga je zajebao,pa jedva da ima love da promeni sijalicu na malom autu, a kamoli nešto više.
Fića sa takvom nalepnicom uglavnom liči na pokretni cirkus, koji spolja ima ugrađene maglovke veće od farova, antenu koja je za metar viša od krova, "zavesice" iza zadnjih točkova, podignutu zadnju haubu kako bi motor dobio bolje hlađenje, ukrasne nalepnice sa strane, sedišta su uglavnom presvučena presvlakama od krzna koja izgledaju kao da ste upravo odrali šarplaninca i natakli ga na sedišta, volan je u istom stilu, a oko retrovizora visi lisičiji rep ili zečija šapica protiv uroka.
Vlasnik tako " nabudženog" Fiće, obično laže sve koji se iole zainteresuju za njegov auto, da je Fića u perfektnom stanju, da ima 160 KS kao ABARTH FIAT 500, mada realno, takav auto jedva može da da "navuče" 60km/h. Kada ih prodaju cene ih kao da prodaju rođenog oca, a briga o njima dok su u vlasništvu je kao prema novorođenčetu. Bezmalo, takve fiće se izvoze iz garaže samo kada je suvo, kad baš mora negde da se ide kolima i kad se prodaju.

Osoba koja je u mladosti uglavnom bila šegrt u prljavoj i masnoj garaži koju je glavni majstor s ponosom zvao "AUTO SERVIS", iako je ta garaža mogla da bude sve, samo ne servis.
Ista osoba, 35 godina kasnije, ima isti "AUTO SERVIS" u kom možete naći 245 tona kojekakvog otpada, čiju namenu može naći samo Doktor Karburator, odnosno vlasnik "AUTO SERVISA". Ta osoba je sada glavni majstor i u stanju je da produži "život" svakoj olupini na četiri točka koja se kreće našim drumovima, bez obzira na godinu proizvodnje i marku olupine.