Od izuma odličnih filmova, nijedan režiser na ovoj planeti nije uspeo da dostigne toliki uspeh koliki je dostigao režiser Poltergeist-a.

Porodica živi srećno sve dok im duh iz televizora ne kidnapuje ćerku. Njih očigledno boli kurac za to, i dalje žive srećno. Onda im drvo u dvorištu oživi i krene da im uništava kuću, svi vrište dok se ćale zahvaljujući novonastalom Entu kupa u govnima u bazenu.
Sledeći dan kuća je renovirana i svi žive potpuno složno, a onda u sobi dece njihova klovn lutka se popišmani i krene da im jebe sve po spisku.
Pošto polu-uništena kuća i nestala ćerka im nisu ukazali na probleme, klovn lutka im je otvorila oči, pa su pozvali sredovečne isterivače duhova ne bi li im oni pomogli. Porodica je i dalje apsolutno srećna iako im klovn lutka orgija na drugom spratu sa sve krevetom i ostalim inventarom.
Kao da im sve nedaće nisu bile dovoljne, Zevs lično otvara rektum na drugom spratu i krene da vrši generalku na njegov način.

Mesečna doza informacija za koju vam kurac puca, za 100 (po mogućstvu više) dinara.

Čast izuzecima, ima nekih koje zaista vredi pročitati.

Vrhunac idiotizma srpske televizije, emisija sa kanala Pink (ovde je već svaki komentar suvišan). Osoba, željna novca, dolazi u studio i sa Srbijom deli svoje najmračnije, nagluplje, najodvratnije tajne.

Rečenica koju vam često uputi član uže porodice, koja podrazumeva da izađete iz sobe u koju ste se učaurili, i upoznate se sa ljudima (po mogućstvu rođacima) za koje nemate apsolutno pojma ko su, ali oni veoma dobro znaju ko ste vi. Prva rečenica osobe koja vas je pozvala da dođete će obavezno biti "Znaš li ti ko je ovo?", propraćena vašom facom kao da ste govno pojeli, pošto je to osoba koja vas zna još od malih nogu, a za vas je u pitanju potpuno nepoznato lice.

Izgovor da rečima izrazite emocije a da ne koristite mišiće lica pošto, je li, prevelik napor se ulaže u tu akciju.