Vrlo malo, ili čak nimalo.
Koleginica 1: khhhhh (kija)
Koleginica 2: Nazdravlje! Da velika porasteš! Ili bolje, da ti poraste ono što najviše želiš da ti poraste, hihihi...
Koleginica 1: Sise!
Koleginica 2: Pa jesu li ti porasle u toku trudnoće?
Koleginica 1: Ma, simbolično…
Baciti procenu dobijenu sa ulaganjem snage dve i po moždane ćelije i jednog mišićnog vlakna, ali na način koji u sagovorniku budi veliku dozu poverenja u vaše iskusno, izvežbano oko. Procena se daje posle obaveznog uvoda sa tačno utvrđenim redosledom radnji koji pokazuje veštinu vašeg savršenog, skoro pa kompjuterskog mozga.
1. Ruke staviti u džepove i nonšalantno prebaciti težinu tela na jedan kuk
(Preparing to analyse…)
2. Pogled odozdo na gore sa dignutom desnom obrvom
(Analysing…)
3. Muževno-iskusno-namazani šmrk-pljuc u stranu
(Comparing results…)
4. Dramska pauza
(Loading…)
5. Procena izrečena lakonski, upotrebljavajući obično ne više od dve reči
A: Je li, kumašine, kol’ko bi me izašlo gletovanje, a?
B: (savesno prelazi korak 1, 2, 3, 4) Dva somića.
A: Ijuuu, mnogo, mnogo…al’ kad ti kako kažeš, valjda je tako.
A: U jeee, kakva ribica, sta kažeš?
B: (korak 1, 2, 3, 4) Jebe.
Kad pošalješ samo palac na nozi da izviri ispod jorgana da vidiš koliko je hladno napolju.
Neverbalna reakcija na ultimativnu budalaštinu, kada osoba koja ju je izgovorila/uradila ne zaslužuje ni da joj se skrene pažnja na njenu glupost.
Ljudi od kojih ste saznali neku informaciju, a kojima ne želite da odate imena. Vaši doušnici.
Koristi se kad umirete od želje da se pravite važni što nešto znate a vaš sagovornik ne.
Infantilna zamena za "Šta te briga?!".
- Čuo sam da si juče rovario po onoj slatkoj maloj maloletnoj iz Trinaeste...
- Hehe, ma jesam, nego idi bre u kurac, od koga je to procurilo, jesu li već na radio pustili?! Neću da najebem zbog nekog blebetala!
- Eee, rekla mi koka s' potoka...
- Ma daj, ne seri! Reci ko ti je rek'o?
- Dobro, 'ajd'... Pero s' pumpe.
- Koji Pe... ma jebi se i ti i tvoja tajanstvenost!
Poodmakli stadijum smorenosti u danima kada se dosada, bes zbog dosade, nervoza zbog dosade i iščekivanje da dosada prođe sabiju u vašem temenu i udaraju u taktu kazaljke na satu.
Ta situacija je bezizlazna, jer koliko god da želeli da pobegnete iz svoje kože, ne! Morate da ostanete prikovani za mesto ili predmet dosade i osetite svu slast grickanja usana, opisivanja osmica po sobi i demonstrativnog cupkanja patikom (ili vrhom cipele, da se bolje čuje koliko ste smoreni).
Diplomatski, sa najlepšim i najizveštačenijim smeškom i umilnim tonom glasa. A u sebi mu psujete familiju sve do desetog kolena i sedme kolenice.
Razlog ovakvog pretvaranja je dobro držanje. Ili vi držite nekog keca u rukavu (da mu ga kasnije zavučete)...ili on vas drži u šaci.
- Šta se to dešava sa tobom i Sanjom? Mislila sam da si se posvađala sa njom, a ovog vikenda sam vas videla u best-friends-forever izdanju!
- Hehe, ali ne znaš da se dopisujem sa njenim dečkom...
- U, jeee, pa to će biti najslađa osveta!
- Pa jesi li video kako te zajebava k'o žutog, a ti si samo ćutao mutav i smeškao se kao fina gospođica!
- Ma jeste, ćuti, ali on mi je veza za šljaku kod njegovog tatice budžovana, moram sad sa njim u belim rukavicama, iako bih mu nanu naninu, jaoooo...
Sve one đinđuve i džidžabidže koje devojke imaju u kosi: ukosnice, šnalice, igle, kikice. Njihova upotreba se ogleda u (nesvesnoj) samoodbrani od pripadnika jačeg pola, a posledice su rasečena usna, izbijeno oko, izgrebani ili ubodeni prsti. Epilog tome su rečenice u imperativu praćene sa bar tri uzvičnika.
Grljenje s' leđa:
Aaaaaargh, skidaj to čudo, iskopaćeš mi oko tim hladnim oružjem!!!!!
Pokušaj maženja po kosi:
Vadi ta čudovišta iz kose, izgubiću prste!!!
Devojka sa najpraktičnijim imenom za one sa sluhom (ili bar za one koji misle da ga imaju).
Pogodna da joj posvetiš pesmu u svakoj prilici. I neprilici.
Pri upoznavanju:
"Ja se zovem Ivana, a tata me zove zlato" (Z. Čolić)
Kad raskidaš:
"Ivana, Ivana, uzalud govorim zatvori oči dok te ljubim i odlazim." (Z. Čolić)
Kad Ivana raskida sa tobom:
"Ivana, Ivana, što si mi lagala, bio sam zabava za jednu ludu noć" (Leo)
Kad ima drugog:
"Ništa tako ugodno nije, kao kad se smije Ivana...Ona, ona drugog ljubi, drugom pripada" (Parni Valjak)
Kad imaš Ivanu a tuguješ za drugom:
" Ljubavi se plašim, sve zbog starih dana, a mog'o bih mnogo da te volim Ivana" (Medeni Mesec)
Kad tuguješ za Ivanom:
" Ivana, Ivana, Sarajevo drijema a tebe više nema" (Hari Mata Hari)
Pao mi je mrak na oči. Nije mi dobro od onog što sam čuo/video.
-Kad sam čula da je Mirko bio sa onom likušom, spustila mi se roletna.
-Majka je juče skuvala boraniju.
-Ajoj, pa ti je mrziš?!
-Ma da, spustila mi se roletna.
Biti u stanju krajnje depresije, kada više ni ortaci i ribe, ni mame i tete, ni psiholozi i psihijatri ne mogu da pomognu.
Osoba koja piše poeziju obično svoje tmurno raspoloženje ispoljava odsustvom iz društva a prisustvom u sobi sa spuštenim roletnama, muzikom koja bi raskmečila i patuljka Mrguda i prosipanjem tuge na papiru (ili u novije vreme, u Word-u). U ne tako čestim prilikama kada ipak izađe iz sobe, drži ruke u džepovima i retko šta progovori. Iako rečita na papiru, ova osoba u društvu nije pričalica, nego posmatrač koji posle svoje utiske o groznom i prljavom svetu pretoči u stihove po dolasku kući.
Čak i kada pisanje poezije nije uzrokovano depresijom, drugi smatraju da jeste, pa vam dođe na isto.
Direktor: (dok čita CV) Doktor nauka... patentirao izum...i za timski i indvidualni rad... hm...sve savršeno... ŠTA?! U slobodno vreme piše poeziju...ma šta će mi koji moj takav da mi tu zagađuje atmosferu. Da mi ipak vidimo sledećeg.
A: Jao vidi onu ribicu, što je dobra...
B: Video sam u školskom listu da piše neku poeziju.
A: Ih, bre, to neki mračnjak.
Imenica kojom se odbija neki predlog. Zamenica za rečcu ne.
-A mogli bi na piće večeras?
-Treba večeras da se vidim sa dečkom.
-Marija, mogla bi malo da smršaš.
-Ali moj dečko voli krofnicu na mom stomaku!