Izraz vishe puta ovekovechen na granama shljiva, prechkama seoskih terena i banderama. Sa dolaskom demokratije i zelje da imitiramo beli svet i ovaj izraz se nashao u zaplicku zbog zatvorskih sankcija koje povlachi za sobom. Potrebno ga je ponekad uraditi u najvecoj tajnosti na gradskom trgu nebi li se prenosio sa kolena na koleno i podsetio buduce malishane na slavnu proshlost Srbije.

Chim si stao na noge, krenesh i idesh napred. Pun si elana i pozrtvovanja. Ideje se roje, planovi kroje. Grabish krupnim koracima napred. Hocesh da menjash svet, odbijash vaznu, zahtevash cvet. Idesh, padash, dizesh se, uzdishesh, pa opet isto. Prepreke padaju, smetnje otklanjaju, zabrane krshe, nesuglasice brishu.
Grabish ka cilju. Odjednom, pred tobom zid! Stanesh, zamislish se, osvrnesh na predjeni put i ... trasss! Ne glavom, nogom udarash o zid i prodjesh! Noga je, naravno, slomljena. Uzmesh shtake, pa opet krenesh. Sporije, ali ipak idesh. Taman si se navikao na shtake, kad ... drugi zid!!!
Stanesh, zamislish se, duboko uzdahnesh, pogledash slomljenu nogu, pogledash zdravu i ... tras! Zdravom nogom o zid, i prodjesh. I zdravu si polomio
Bacash shtake i pochnesh da puzish. Teshko je ali ide. Znatno je sporije, ali ti grabish svome cilju. Vec si navikao na puzanje, kad treci zid!!!
Iscrpljen si ali ne odustajesh. Na noge ne mozesh da se oslonish. One su svoje uradile. Ostaju ti ruke i glava. Ako polomish ruke, kako cesh dalje da puzish?
Donosish odluku. Ne razmishljash vishe, jer si za to imao dosta vremena.
Opipavash glavu i trazish gde je najtvrdja. Odluchujesh se zaa chelo. Dopuzao si do zida i ...trasss! Nisi proshao. Drugi put-isti rezultat. Treci-bez promene.
Od udaranja glavom o zid u glavi se razbistri, pogled razvedri, uminushe bolovi slomljenih nogu, pa se pitash: zashto o prvi zid nisi udario glavom. Zashto sam obe noge polomio? Zashto? Kad-tad, morash glavom o zid.

Shta se dobije kada Vladanu Baticu stavite sheshir na glavu

Najpre, shta je to zidarsko pivo? To je jeftino pivo u flashi od 0,5l. Ovaj naziv ne moze da zasluzi skupo pivo, pivo u limenci i pivo od 0,33l. Zidarsko pivo je ono pri chijem se konzumiranju akcenat baca na kvantitet a ne na kvalitet.
Zashto se za zidare vezuje bash pivo? Zashto se ne kaze zidarska rakija, vino ili ne daj boze zidarski sok. Voda se iskljuchuje. Zidar naravno piju i rakiju ali obichno pre rada. Njima je u opisu radnog posla da budu na Suncu, da se zamaraju i znoje pa zato moraju u organizam da unose mnogo technosti. U obzir dolazi i shpricer ali osnovna prednost piva je ta shto je pogodnije za upotrebu na gradilishtu. Naime, ako se shpricer pije iz chashe, pre svega se gubi vreme na chesto sipanje. Drugo, chasha ima veci otvor od flashe, shto znachi da u nju upada vishe prashine koje na gradilishtu ima u izobilju. Trece, chasha je providna i veca je mogucnost da je majstori ne vide i… Shpricer se moze napraviti i u flashi ali je teshko da se odjednom popije ceo litar pa onda ostaje i greje se. Ovde dakle ne vazi izreka “sipash i ne mislish”. Isto vazi i za chisto vino, a uz to ono i brze opija, a na gradilishtu izmedju ostalog treba i raditi. Najzad treba misliti i na cene. Da bi se dobilo 2 litra technosti treba kupiti litar vina i litar kisele vode ili 4 piva. Ako se izbegavaju luksuzna pakovanja, ovo drugo je jeftinije.
A sada drugachije pitanje. Zashto se sa pivom povezuju zidari? Zashto se ne kaze “radnichko pivo”. Kada se kaze radnici, obichno se misli na zaposlene u fabrikama, sa radnim zadacima za mashinama u halama. Opet, nije ni da oni ne piju pivo ili da se ne zamaraju i ne znoje, ali njima je praktichnija rakija. Lakshe je mogu uneti u fabrichki krug a da ih portir ne primeti. Ko je sa portirom u dobrim odnosima, moze uneti shta hoce, onda mu je sve jedno da li je to pivo ili vino. Na svakoj mashini postoji pult ili neko prazno mesto gde se moze odloziti chasha ili flasha. U najcheshcim sluchajevima, svaki radnik ima svoju kasetu u kojoj osim radnog odela i alata moze da odlozi i ambalazu.
Zashto se ne kaze “seljachko pivo”? Zato shto poljoprivredni proizvodjachi jesu I proizvodjachi vina i rakije. Za njih takodje postoje odgovarajuci izrazi, samo shto su malo ublazeni i neutralizovani, “domace vino” i “domaca rakija”.
Shta je sa intelektualcima? Zashto se ne kaze “nauchnichko pivo” ili “inzinjersko”, “doktorsko” ili “profesorsko pivo”. Zato shto se poshteni intelektualci “foliraju” pretvarajuci se da ne piju. A josh kada bi ih neko video da piju pivo i to josh iz flashe – od dostojanstva ne bi ostalo nishta. Iz slichnog razloga ne kaze se ni “kancelarijsko”, “direktorsko” ili “administrativno pivo”. Mozete da zamislite intelektualca koji kad mu udje stranka, brzo sklanja flashu ispod stola (sa chashicom je to vec lakshe) ili direktora koji poslovnog prijatelja sa kojim je sklopio vazan posao, predlaze, “hocemo li da nazdravimo sa jednim hladnim pivom”? To ne ide.
E sad, onaj ko je smislio izraz imao je u glavi sve ovo, a mozda i josh poneshto. Onda je u jednom trenutku sve te stvari povezao, ideja je blesnula – i zidarsko pivo je rodjeno. Kao shto vidite, treba mi odati priznanje za duhovitost I jezichkom stvaralashtvo, bio ja zidar ili ne.
I na kraju, evo nekoliko predloga proizvodjachima za nove marke piva, naravno zidarskog: “Shut pivo”, “Traktor pivo”, “Pravoslavno”, “Shalter pivo”, “Neradnichko” i “Visak”