Osoba koja ima izražene pregovaračke kvalitete za ubeđivanje i pridobijanje žiranata na svoju stranu.
Rečnik / autori
IN
induktt
na Vukajliji od septembar 2009.viđen 10. dec 2016.
61 definicija6 odabranih7.169 poena
Prijatelj koji će vam u pola dana, u pola noći praviti društvo u besomučnom opijanju, kad god se vama digne i kad nema nikog drugog do njega samog. Sa srodnom gušom možete obrnuti turu kad god hoćete, otvoriti litar rakije bez straha da vas odbije, iako mu je to pijančenje poslednje što ima na umu tog dana.
- E bre Šomi, pa gde ćeš s tim rancem, na Himalaje, a? Hehehe...
- Ma joook, krenuo do čitaone, ispit sutra, pip'o nisam ništa...
- E ne z'ebavaj, doš'o mi Trabzon u singlu, uzeo sam gajbu, nemam s kim da se olešim...Ajde malo, valja se!
- Pa 'ajde...
- E ljudina si! Da prijaviš ti to lepo u oktobru, jebo čitaonu po ovoj vrućini...
- Ma i to što kažeš...a koje si pivo uzeo?
Kad imaš muda, a ne želiš da ih prodaš za bubrege.
Mera urbanosti savremenog Srbina.
Široko rasprostranjena kategorija đaka putnika sačinjena od napaljenih metalostrugara, glodača i srodnih obrazovnih profila iz mašinsko tehničke struke. Ovaj kulturološki primerak lako se nalazi u seoskim lokalcima, naslonjen na harmoniku autobusa duplaka koji prevozi gomilu srednjoškolske dečurlije. Ovakva ličnost se razvija kroz celokupno trogodišnje školovanje gde u maturantskoj godini stiče punu afirmaciju, kad postaje ljubimac okupljenih prvačića i pajtosa sa kojima je bežao sa časova srpskog. U autobus samouvereno ulazi prvi, iako može da bira gde će da posadi dupe, on zauzima prostor na sredini busa i raširenim nogama obeležava svoju teritoriju, dok svojim ižvrljanim rancem okačenim o jedno rame, struže o masnu i prljavu harmoniku predratnog duplaka. Mesečnu kartu drži u zadnjem džepu, bez ustezanja šacuje klinke iz trećeg tri, a oko njega se skupljaju njegovi puleni koji se klanjaju svom idolu za svaki izgovoreni fazon. Lik se veoma lako izdvaja kao duhovni vođa određene grupacije svojom harizmom i istančanim smislom za humor. Iako je prvorazredni mangup i ne voli školu, štrajkovi prosvetara i izostanci mu teško padaju, jer ga odvajaju od prirodnog staništa i radnog mesta. Brzo postaje pretplaćen na stajaće mesto u rotirajućem delu autoprevoznog sredstva dok s kondukterima zbija kafanske šale. Sa šoferima se uortačio još u drugom srednje dok je obavljao rutinsku praksu u ložionici Fabrike vagona i u bratskom su odnosu, baš kao da pre srednje škole ima višegodišnje iskustvo u čuvanju ovaca sa zarozanim i nadrkanim likom za volanom čudesne portabl klackalice.
6.15 izjutra, smrdljivi duplak, pospani đaci naslonjeni uz šipke, lokacija Zaklopača...šofer očajnički poziva putnike da krenu napred...
Harizmatični vođa: Hehehe, 'ajmo pođimo napred, pooooođimo napred!
Neko iz mase: A Žile brate, kako možeš ovako sabajle, odakle ti bre volja da zajebavaš ovaj narod, jesi blesav...
Harizmatični vođa (podiže se na prste, traži pogledom): E Šone, 'oćeš da sedneš? Aj ovamo, dig'o se jedan!
Masa: Ahahahaha, a brate kakav si kralj! Dig'o se jedan!
Harizmatični vođa: Ajmo napred, svi napred! Evribadi! Evribadi na livadi, čas ga turi, čas ga vadi!
Egzaltirana masa i đaci prvaci: Ahaha koji si lik, čas ga turi, čas ga vadi! Kraljuuuu!
Harizmatični vođa (dobija inspiraciju): Majstore, daj neku muziku, je l' 'vataš bre ti radio Dženariku?
Masa: To care, sad mu ga daj!
Harizmatični vođa: E majstore, serem ti se na radio, moramo mi da pevamo (okreće glavu ka kondukteru i pospanim putnicima na začelju autobusa): Samo za društvo iz ćoška: Iiiii sve što guske pokakiše, nek jesenje speru kiše, otkad si me ostavila, ni apetit nemam višeeee....
Masa: Ahahaha, to Žile legendo, guske pokakiše...hahaha! Žile mi te volimo, Žile mi te volimo!
Finalizacija, trijumfalni svršetak, tačka na slovu I, frazeološki ekvivalent Šlagu na torti.
- Joj brate, ako položimo ovo sranje danas, Žile mi vratio 2 hiljade duga, idemo sutra negde da se olešimo, još ako dođe Bolonja u singlu večeras...auuuu...
- Uh, pa ta Bolonja bi nam legla ko pena na pivo!
Nešto veoma sumnjivo u najavi. Varljivo, skoro nepostojeće, a opet vidljivo i jasno kao dan. Onda kada vas izjeda i nagriza crv sumnje, baš kao što vi grizete onaj topli sendvič u koji vam je ljubazna raspaljivačica sojinog roštilja, usred februara, od priloga ubacila i ovu rajsku biljku. Sumnjiv još na prvi ugriz, kada poprimi čvrstinu gumenog pirotskog opanka. Kada znate da to nije onaj avgustovski, a ipak je tu i osmehuje vam se kad god razdvojite lepinju.
- E brate, jesi video onog frajera što svira frulu, dvojnice, saksofon, klarinet, trubu, trombon i hornu i to samo nozdrvama?
- Ma daaaaj, ne verujem...
- Aj ne seri, bilo na televiziji!
- Ma gledao sam...to je neka fora garant, šta radi sa šlajmaricom? Meni bre sve to sumnjivo ko paradajz u februaru.
Obavezna kolateralna šteta prilikom izvođenja operacije: Mažnjavanje komšijinih trešanja. Žvakanje ovih koštunjavih plodova, pored napadnog trpanja u kese, džepove i majice, obično ne prolazi bez kidanja grana. Izgled trešnjinog drveta nakon odrađenog posla odaje utisak da je trešnju upravo opustošila četa Mongola i Huna na čelu sa Atilom lično, a ne grupica balavih klinaca, koja ne zna nos da obriše ali zato zna da se poput najspretnijih šimpanzi uspentra na najvišu trešnjinu tačku, potkrepljujući tako svojim polucivilizovanim ponašanjem Darvinovu teoriju. Ritual nasilničkog lomljenja grana je, iako logički neobjašnjiv, gotovo neizbežan, bez obzira da li je komšija neobavešten o agresiji nezasitih balavaca na njegovu voćku ili ih pak najljubaznije zamoli da to ne rade. Potpuno svejedno, oni će grane izlomiti.
- E, čiča, mi došli malo na tvoju trešnju, 'ajde pusti nas malo 'leba ti da oberemo, ti ionako imaš 80 godina, sutra ćeš da rikneš...koji će ti kurac trešnja, ovako neobrana da propadne...
- Ako, blago dedi, berite vi...samo...
- To bre čiča! Nabraćemo ti mi jednu kesu, da se zanimaš posle...
- Samo nemojte grane da lomite...
- Ne brini deda! Drugari, 'ajde ovamo, reko čiča da može! Penji se!!! Trš, trš, trš, tras...ajde Žile, otkini bre tu granu celu, da se ne zajebavamo ceo dan, šta je gledaš?
Izlazak čijih se detalja slabije sećamo, duže se pamti.
Uobičajena podela prehrambenih namirnica, na one koje kupujete po prodavnicama i one koje vam keva sama napravi, kako bi se uštedelo u vreme globalnih i lokalnih recesija, skakanja potrošačkih korpi ili želje za eksperimentisanjem mikserom i jajima. Tako se naše drage mame reše da batale kupovinu "kupovnih" namirnica i preuzmu debitantsku ulogu "uradi sam" domaćica. Ovakvi proizvodi su najčešće neuspeli pokušaji pa tako što veće razlike između pravljenog od kupovnog, stvaraju kod one izbirljive dečurlije još veće predrasude da je sve "kupovno" bolje.
Keva: Evo sine, probaj ove krem bananice, majka ih pravila, da vidiš što su narasle...
Sin: Daj kevo, šta je ovo na kockice, pa znaš bre da ne volim ove pravljene krem bananice, čak i nemaju oblik banane...i neću da jedem onaj majonez što si pravila, ne sviđa mi se, žućkast je i nije gust...
Keva: Ali sine, jeftinije je, nema se para, evo imam džak brašna, taman ćemo sutra da mesimo hleb, zašto da ga kupujemo...
Ćale: Ma pusti budalu, nemoj da jede bre ako neće ...neće gospodin "pravljeno"....pa čekaj, a oni ih ne prave tamo? Ma jok, rastu im krem banane na drvetu...e moj ti, pa zdravije ti ovo što majka napravi nego kad kupiš... nemate vi pojma šta valja, nama, bre, namažu na vruć 'leba mas' i alevu i samo cepamo...i nema "kupovni" 'lebac više, od sutra se mesi!
Najefikasniji lek protiv gojaznosti.
Jedini siguran posao za sve nezaposlene u Srbiji.