Кад је медицинска сестра толико добра да би јој збичио бобана све и да ти је други степен крвног сродства побочне линије, штоно каже породични закон.

Критеријум раздвајања пријатељских и свих осталих држава у Србиновим очима. Повезаност са Ватиканом, колико пута су нас добили у фудбалу, јесу ли прљави капиталисти или комуњаре, муслимани или нацисти, све пада у воду када се подвуче црта и види да ли се највиши представници те земље братиме са Тачијем или са Вуком Јеремићем после званичних сусрета ждеру вињак и једу чварке заклињући се да је Косово Србија.

Турска верзија јебачког поклича Дуле Савић.

Уберполтрон. Пола човек пола љигава слуз. Титула која води порекло од Ђорђа Балашевића, музичара који је ову не баш тако племениту вештину годинама усавршавао додворавајући се владајућим режимима, публици, сељацима што продају јабуке на пијаци и уопште свакоме ко му је могао донети било какву корист, тако да је данас многима једна од првих асоцијација на његово име љигаво, бескичмењачко полтронство.

Израз за појачавање и истицање неке негативне особине. У себи садржи сву горчину и гађење према особини која се говорнику не допада, а ипак не жели да вељоилићевски опсује оног који је поседује.

Човек који је потпуно дискредитовао народну изреку "младост - лудост".

Најјачи аргумент и често последње уточиште у свакаквим расправама, коришћен на васколиким интернетима овога света. Обожавају га особе које на дотичном сајту/форуму обитавају још од времена када се Бил Гејтс мућкао у ћалетовим мудима или су просто убеђени да су толико кул што им је сасвим довољно да једино своје аргументе и мишљења сматрају за ваљане, без обзира колико небулозни били. Јер они су истакнути чланови те интернет заједнице, ликови без којих ништа не би било исто, а ти само небитан пиксел који нема шта да мисли, већ само да се слаже са њиховим мудрословијама. Еквивалент подједнако гадном "мого би ти нешто да јебеш" гашењу такође јако популарном у нолајферским круговима.

У фудбалу, лоше додавање лопте саиграчу, шутирање из све снаге у његовом правцу тако да је ни Пикси у најбољим данима не би добро примио. Такође у ножном тенису и коцкицама слање лопте у сам угао поља приликом сервиса, не остављајући шансу противнику да врати лопту. У првом случају показатељ неталентованости фудбалера, у другом љигавог карактера.

У комбинацији са певачевим именом, незаобилазан коментар на већини народњачких песама на Јутјубу. Служи да покаже коментаторову "боемску природу", па сходно томе често бива изгласан за најпопуларнији од стране сличних сератора. Углавном га остављају напаљени клинци од 13-14 година убеђени да је много кул бити алкос а чије се алкохоличарско искуство своди на откидање од једног и по пива на ујаковој свадби или комшијином испраћају пропраћено форматирањем желудачне кесе иза шатре и дозивањем кеве да им обрише убљувану фацу.

Ударити неког песницом једним прецизним ударцем, као брката шалтеруша захтев за издавање потврде о држављанству.

Karakterna osobina, široj javnosti postala poznata sve većim medijskim angažmanom Mega Dekija, oca svih blamova i lošeg humora međ Srbljem. Nazivanjem nekog Dekijem Pantelićem u severnoj hemisferi se smatra velikom uvredom, negde u rangu sa čuvenom "ustaškom kurvom" i "stranim plaćenikom".

Ako. Reč kojom izražavamo odobravanje i podršku nekoj pojavi.

Pitanje koje postavimo kada smo potpuno začuđeni razvojem ili krajnjim ishodom nekog događaja.

Ciganska parada ponosa.

Ne prodajem se ja tako lako.

Izraz nastao kada je legenda fudbalskog kluba Liverpul i jedan od najboljih veznih igrača Premijer lige 90ih Stiv MekManaman odlučio da posle devet sezona provedenih u najtrofejnijem engleskom klubu potpiše unosan ugovor sa Realom iz Madrida i tako napusti svoj matični klub. Liverpulovi fanovi su bili razočarani, a Stiv je postao najplaćeniji britanski sportista u istoriji i simbol izdaje zbog para i trenutnog uspeha.

Osoba koja obožava da prosipa narodne mudrosti i deli savete iz iste.

Tiket sa jednim ili više nesigurnih i uvek problematičnih timova.Bez obzira na eventualni prolaz istog, kod ovog tiketa je zagarantovano nerviranje, gađanje televizora pikslom i psovanje uže i šire familije igračima oba tima i sudijskom kadru(srčani udar kod ekstremnijih slučajeva). Često odraz neiskustva kladioničara ili naklonosti prema dotičnom klubu/klubovima.

Čuvena putna isprava i dokument iz doba SFR Jugoslavije. Mlađim generacijama Srba(svi rođeni posle '80)apsolutno nepoznata, ali se zato legenda o njenim mističnim moćima prenosi sa generacije na generaciju. Slušajući razne priče starih jugonostalgičara, titoista i njima sličnih likova, mladom Srbinu koji nije lično doživeo da uživa u čarima ovog magičnog papira se može učiniti da je u pitanju neka od vanzemaljaca lično poslata narodu Jugoslavije sprava koju kad pokažete na carini bilo koje zemlje automatski dobijete felacio od strane ženskog dela carinskog osoblja, novog rols-rojsa sa sve šoferom i dve gratis Ukrajinke da vas animiraju prilikom posete toj zemlji. Plus naravno bocu Čivasa starog kao Toplica Milan i diplomatski imunitet.

Takođe, jedna od omiljenih stvari za pomenuti istih tih jugonostalgičnih pripovedača(uz naravno nezaobilaznu frazu „eee kako se tad živelo...uvek je bilo para“(?!) i famozni Trst) kada počne da se priča o Golom otoku ili gušenju slobode govora u toj istoj divnoj Jugoslaviji.

Po mišljenju većine liberalno-urbanih likova i svih vrsta levičara, svaka osoba koja se ne slaže sa njihovim mišljenjem(političkim, a i svakim drugim). Pošto su se vojvoda Šeki i njegovi puleni svojim debilnim ponašanjem i pravljenjem cirkusa od sebe već dovoljno kompromitovali, ljudi sa misijom da Srbiju/planetu/Zanzibar "dovedu u red" su zaključili da je u nedostatku argumenata najlakše nekoga proglasiti okorelim šešeljevcem i tako ga diskreditovati, bez obzira koliko to nenormalno zvučalo u datom trenutku. Neki to koriste tek kada im baš ponestane argumenata, dok neki preferiraju obilato korišćenje ove metode.

Najnoviji dokaz debilnosti RTS-a. Posle Šotrinih ekranizacija sladunjavo-bljutavih dela Mir-Jam, došle su na red i tinejdžerske serije, sa sve Evropskom komisijom na poziciji mecene. Iako radnja u seriji možda i nije mnogo katastrofalnija od ostalih gluposti kojima smo trenutno bombardovani, pravi šmek ovoj seriji daje glumačka postava, koja ima talenta za glumu koliko i prosečan mudžahedin za topljenje čvaraka. Bedan pokušaj da se kopiraju još bednije američke povrać tinejdžerske serije. Priča se i da je cilj ove serije učenje kroz zabavu, što je možda i tačno, ali samo ako je cilj učiti buduće glumce kako se taj posao ne radi. Serija koja posle 15 minuta gledanja na stomak ima takvo dejstvo, da bi se mnogi proizvođači laksativa mogli postideti. I Ivana Mihić svojim „talentom“ doprinosi obrazovnom karakteru serije.